Kako EU ućutkuje opoziciju? Izgovori za utišavanje glasova neslaganja

Svi koji osporavaju ili kritikuju poglede na svet koje su nametnule aktuelne političke elite, sada su marginalizovani, izopšteni, ili podvrgnuti kaznenim merama, a sve pod maskom borbe protiv govora mržnje i dezinformacija, istakao je stručnjak za međunarodne odnose Brejt Lajdon u autorskom tekstu objavljenom za nedavno sankcionisani sajt "Glas Evrope".

"Glas Evrope" je, naime, samo jedan u nizu medija koji EU pokušava da ućutka zbog toga što se, nuđenjem različitog stava, protivi zvaničnim narativima Evropske unije po pitanju sukoba u Ukrajini.

Nedavno je, naime, češki list "Denik N" izvestio je da služba nacionalne bezbednosti ima audio fajlove koji "dokazuju" da je  jedan od glavnih kandidata za evropske izvore Petar Bistron uzimao novac od "Glasa Evrope", kog Prag optužuje da je deo proruske mreže.

Istraga koju je vodila Češka bezbednosno-informativna služba, u saradnji sa nekoliko drugih službi nacionalne bezbednosti širom Evrope, navodno  je otkrila postojanje proruske mreže čije aktivnosti imaju "ozbiljne implikacije po bezbednost Češke Republike i EU", rekao je tada češki premijer Petr Fijala.

Nemačka desnica traži dokaze o navodnom ruskom podmićivanju: Neće nam drugi diktirati izbornu kampanju

Deo te mreže bi, bar tako veruju u EU, trebalo da bude i 16 evroparlamentaraca, iz redova desnice, koji su davali video intervjue ovom portalu, u kome su se kritički odnosili prema Ukrajini. Poslanici demantuju da su za izražavanje svojih stavova uzimali novac, ali u EU i dalje ne veruju da bi neko mogao imati hrabrosti da razmišlja svojom glavom i da se i bez mita usprotivi "bajkama" koje se pričaju u Briselu.

"Nekoliko poslanika je odbacilo izglede za pridruživanje Ukrajine EU, okrivilo Ukrajinu za početak rata, govorilo o nivou korupcije u Ukrajini i poteškoćama sa kojima se Ukrajina suočava na prvim linijama fronta. Vršili su pritisak u vezi sa hitnim mirovnim pregovorima, zalagali se protiv slanja dodatnog oružja Ukrajini, istovremeno pozivajući Ukrajinu na ustupke i upozoravajući da bi sukob mogao opasno eskalirati. Sve ove tačke protive se standardnim stavovima EU i tvrdoj proukrajinskoj liniji koju zauzima Evropska unija", nabrojao je "Politiko" grehove sagovornika "Glasa Evrope", zbog kojih se vodi istraga i protiv dvoje članova nemačkog AFD-a.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, standarno je zadovoljna gušenjem slobode govora u EU.

"Nisam iznenađena što češka tajna služba trenutno istražuje dva kandidata na vrhu liste AfD-a za evropske izbore. Oni već dugo agituju protiv Evropske unije. Nikada nisu krili svoje divljenje preziru demokratije u Kremlju. Preneli su njegovu propagandu u naša društva. Bez obzira da li su za to uzimali mito ili ne", rekla je Fon der Lajenova.

Evroparlamentarci opet o "ruskom malignom uticaju": Priviđa im se "špijunska mreža"

"Poslednjih godina, Evropska unija se sve više pozicionirala kao bastion liberalnih vrednosti, koje bi po definiciji trebalo da obuhvataju zalaganje za slobodu izražavanja, različitost i ljudska prava. Međutim, nedavna odluka vlade države članice EU, odnosno Češke Republike, u saradnji sa nekoliko tajnih službi iz EU, da sankcioniše Glas Evrope postavlja pitanje ukrštanja političke ideologije i kaznenih mera u potpuno totalitarni način", ocenjuje u svom autorskom tekstu Brejt Lajdon.

On dodaje da postoji "medijska infrastruktura za gašenje opozicionog mišljenja uopšte" te da to dokazuje da smo svedoci brutalnog instrumentalizovanja sankcija zbog političkih potreba.

"Problem je u tome što oni, osim što su nepravedni, ne poštuju vladavinu prava i pokazuju instrumentalizaciju ideologije levo-liberalnog establišmenta da ućutkaju sve glasove koji dovode u pitanje njihovu sve problematičniju politiku kojoj nedostaje legitimitet", ističe se u autorskom tekstu objavljenom na sajtu "Glasa Evrope".

Odluku da se "Glas Evrope" sankcioniše, navodno na osnovu širenja dezinformacija i promovisanja govora mržnje, Lajdon vidi kao pokazatelj šireg trenda korišćenja izgovora za utišavanje glasova neslaganja.

"Upotreba sankcija kao oruđa za sprovođenje ideološkog konformizma izaziva zabrinutost za slobodu govora i slobodu štampe u EU. Ciljanjem medija koji su kritični prema politici EU, EU rizikuje da potkopa same principe koje tvrdi da podržava. Umesto podsticanja otvorenog dijaloga i debate, sankcionisanje glasova neslaganja guši demokratski diskurs i održava kulturu netolerancije i cenzure", podvlači autor.