Svet
"Blumberg": Makronov pritisak za naoružavanje Evrope postaje sve opasniji
Neprijateljski novi svet na koji je Emanuel Makron upozoravao Evropljane ubrzano se pojavljuje, ali francuski predsednik ne uspeva da ubedi ljude da mu veruju
Francuski predsednik Emanuel Makron sve glasnije i hitnije poziva Evropu da se pripremi za "vrli novi svet" ali je njegov najveći problem taj što njegova ratoborna retorika nema čvrstu podršku ni francuskog društva, ni ekonomije , ni vojne industrije.
Makronovi spoljnopolitički stavovi su obično razumni, kaže Frederik Šarijon, profesor međunarodnih odnosa iz Parizu. Problem je što kad pokuša da ih okrene u svoju korist, to mu se obije o glavu, dodao je.
Na svakom koraku Makron je preuzimao inicijativu - i zasluge. "Evropa sada razmišlja o sopstvenoj odbrani", rekao je on u govoru u fabrici baruta u Dordonji. "Ovo je bila prava revolucija poslednjih godina, i to je revolucija koju je pogurala Francuska".
Iako je Makron glasan u agitovanju za veću vojnu pomoć Ukrajini, poruka francuskog predsednika je s vremena na vreme padala nezgodno, jer nepredvidivo oscilira između mirotvorca i provokatora, navodi "Blumberg".
Dobar primer te "manjkave metrike" Makrona je vest da je Pariz prošle sedmice nakon duže pauze uspostavio telefonski kontakt sa Rusijom. Kako detaljan sadržaj razgovora nije objavljen, nastao je haos jer su obe strane imale drugačije viđenje poziva.
Posledice tog incidenta pokazuju zašto su saveznici - pa čak i neki unutar francuskog bezbednosnog establišmenta - zabrinuti zbog Makronovih komentara, rekla su dvojica zvaničnika upoznata sa situacijom.
Makronov ministar odbrane pozvao je ruskog kolegu samo da bi podelio obaveštajne podatke o terorističkom napadu na "Krokus siti hol" - ili tako tvrde Francuzi. Rusi su rekli da je poziv bio fokusiran na pregovore u Istanbulu 2022. i implicitno na mogućnost pregovaranja oko okončanja ukrajinskog sukoba. To je nešto što Francuska snažno poriče i što je u suprotnosti sa njenim javnim porukama.
Makronovi pokušaji da ruskog predsednika drži u neizvesnosti češće završavaju tako što njegovi saveznici ostaju uznemireni - primer je aluzija na slanje NATO trupa u Ukrajinu.
Uz to, planove da Francuska bude "vojna veličina" kvare činjenice. Dok Rusija ima oko 1,15 miliona vojnika - što čini skoro celokupno stanovništvo susedne Estonije - Francuska ima samo 200.000. Prošle godine, njena pešadija je regrutovala 3.000 ljudi manje od ciljanih 16.000.
I iako stalno poziva saveznike da učine više za Ukrajinu, sama Francuska šalje neuporedivo manje pomoći, navodi Institut Kil. Kijevu je obećala manje od dve milijarde evra podrške, za razliku od nemačkih 22 milijarde evra. Zbog toga Nemačka ne gleda blagonaklono na ono što je jedan zvaničnik nazvao "galskim kočoperenjem". Visoki zvaničnik poljske vlade bio je "velikodušniji", rekavši da je Francuska svojim političkim naporima kompenzovala ono što nije uspela da doprinese u municiji.
Makronu preti još jedan problem - francusko javno mnjenje se okreće protiv sukoba u Ukrajini. Nakon što je postavio Ukrajinu na čelo svoje kampanje za junske izbore za EU, napadajući svoju protivnicu Marin Le Pen zbog njenih prethodnih veza sa ruskim predsednikom, ankete su pokazale da se većina Francuza protivi slanju trupa.
Zamor od sukoba je očigledan - dok je 82 odsto Francuza podržalo Ukrajinu nakon početka vojne operacije, neposredno pre Makronovog reizbora, taj procenat sada iznosi 58 odsto, pokazuju podaci IFOP-a.
