Svet
Rusko napredovanje iz ukrajinske perspektive: Manjak ljudstva, municije i utvrđenih položaja
Postoji više razloga zbog kojih ukrajinske trupe nisu u stanju da pruže ozbiljniji otpor i zaustave napredovanje ruskih snaga
Od početka 2024. godine Oružane snage Ruske Federacije u zoni SVO sprovode gotovo neprestanu ofanzivu na više pravaca fronta u Ukrajini. Najveće napredovanje ruske vojske zabeleženo je u dva sektora - Avdejevskom i Artjmovoskom, na kojima se trenutno vode najžešće borbe.
O trenutnom stanju na frontu je već bilo reči, a najnoviji izveštaji ukazuju da su ruske trupe uspele da oslobode selo Očeretino (ili bar njegov veći deo), kao i susednu Novobahmutovku iz koje se ukrajinska vojska povukla zbog njenog nepovoljnog geografskog položaja, odnosno nadmorske visine u odnosu na ruske pozicije kod Očeretina.
Naravno, ovo nije prvi slučaj da ukrajinske trupe napuštaju položaje u naseljenim mestima jer nisu u stanju da ih odbrane, a za nemogućnost pružanja otpora ruskim snagama koje nadiru postoji više razloga.
Nedostatak ljudstva
Kao što je već poznato, Ukrajina se od jeseni 2023. godine suočava sa manjkom ljudstva, a prema poslednjim procenama Ministarstva odbrane RF od početka SVO Kijev je izgubio oko pola miliona vojnika. U ovu brojku se računaju poginuli i teško ranjeni borci, odnosno svi oni koji su "izbačeni iz stroja".
Zbog ogromnix nepovratnih gubitaka, procenjuje se da je popunjenost pojedinih ukrajinskih jedinica na prvoj liniji fronta oko 50-60 odsto, a postoje i izveštaji o tome da su određene brigade svedene na nivo bataljona. Pored toga, prema pisanju "Politika", prosečna starost vojnika na frontu je 43 godine, što dovoljno govori o stanju u kom se trupe nalaze.
Postoje indicije da će se ova situacija popraviti, bar delimično, usled usvajanja novog zakona o mobilizaciji koji će ukrajinskoj komandi omogućiti da konačno mobiliše "oko pola miliona ljudi", koji su joj neophodni. Takođe, u aprilu je usvojen i zakon kojim je donja starosna granica za mobilizaciju spuštena sa 27 na 25 godina.
Međutim, novi zakoni neće uticati na gotovo nepostojeći moral Ukrajinaca i činjenicu da vojna policija mora doslovno da juri ljude po ulicama gradova i sela, kako bi ih naterala da se upišu u vojni registar i odu na front.
(Ne)pripremljenost odbrambenih položaja
Jedan od aspekata koji se često zanemaruje, su neadekvatne linije odbrane koje je formirala ukrajinska vojska. Kao što je poznato, još u novembru 2023. godine, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski naredio je izgradnju sistema rovova, utvrđenja i bunkera duž linije fronta dugačke oko 1.000 km.
Ipak, već tada su se pojavile ocene pojedinih analitičara i stručnjaka, što stranih što ukrajinskih, koji su ovaj potez označili kao zakasnelu reakciju. Situacija ni danas nije ništa bolja, pa se tako radovi na izgradnji linije odbrane odvijaju veoma sporo, zbog čega je dobar deo fronta i dalje nezaštićen.
O ovome je govorio i ukrajinski vojni analitičar Oleg Ždanov, čije je reči pre nekoliko dana prenela agencija AP:
"Da su odbrambene linije unapred pripremljene, Ukrajinci se ne bi povlačili na ovakav način. Trebalo je da kopamo rovove još tokom jeseni, jer bi to zaustavilo rusko napredovanje. Sada je sve izloženo (napadima), što nastavak izgradnje čini veoma opasnim".
On je dodao i da je komanda obećala da će "biti uspostavljena odbrambena linija na oko 10 km iz Avdejevke, na koju će se ukrajinske snage povući i ukopati, ali ona ne postoji".
Sličan stav deli i američki vojni ekspert Majkl Kofman, koji smatra da Kijev "poprilično zaostaje sa ukopavanjem duž fronta", te da "Ukrajina nema dobro pripremljenu drugu liniju odbrane".
Manjak artiljerijske, raketne i municije za sisteme PVO
Za rasulo ukrajinske vojske na pojedinim delovima fronta odgovoran je i nedostatak municije za različite vrste naoružanja - prvenstveno artiljerijska oruđa u kalibru 155 mm i višecevne raketne sisteme zapadne proizvodnje - koji u velikoj meri umanjuje sposobnost ukrajinskih trupa da bar uspore rusko napredovanje.
Na ovo se osvrnuo i gorepomenuti Ždanov, ocenjujući da Ukrajina jednostavno nema dovoljno vatrene moći da odbije napade ruske vojske. Ovo je još krajem marta priznao i glavnokomandujući ukrajinske vojske Aleksandar Sirski:
"Pre nekoliko dana, prednost neprijatelja u pogledu ispaljene municije bila je oko 6 na prema 1".
Slično svedočenje, samo ovaj put ukrajinskih vojnika na frontu, preneo je i "Gardijan" 23. aprila, a intervjuisani borci su se žalili da su "nadjačani u domenu vatrene moći i prinuđeni da štede municiju", jer Rusi ispale "bar šest granata za svaku ukrajinsku".
Ništa bolja situacija po ukrajinske snage nije ni u domenu PVO, budući da su zbog značajnog broja uništenih i oštećenih sistema (od kojih su neki poput lansirne platforme "patriota", poslati na popravku u zapadne države) i manjka raketa zemlja-vazduh, ruski frontovski i taktički bombarderi intenzivirali svoje misije.
Glavno sredstvo ruskih aviona, prvenstveno Su-34, koje je zaslužno za pretvaranje ukrajinskih položaja u prah, jesu "jedreće" avio bombe iz porodice FAB opremljene modulima za navođenje i korekciju. Upravo zbog nedostatka adekvatne količine raketa PVO, ruski avioni svakodnevno ispuštaju na desetine, ponekad i stotine, ovih zaista razornih bombi.
Kao i u slučaju zakona o mobilizaciji, konačno usvajanje zakona o novom paketu pomoći Kijevu u američkom Kongresu će delimično poboljšati položaj ukrajinske vojske. Ipak važno je naglasiti da značajan deo sredstava ratne tehnike i municije koje SAD planiraju da isporuče Ukrajini, tek treba da bude prebačen u Evropu, proizveden ili kupljen od trećih država, odnosno kompanija američke odbrambene industrije.
Stoga se procenjuje da će, ne računajući manju količinu artiljerijske i municije za sisteme PVO koju bi Vašington iz sopstvenih skladišta u Evropi trebalo da isporuči Kijevu "za nekoliko dana", za dopremanje većeg dela naoružanja i municije Ukrajini, biti potrebno nekoliko nedelja ili čak meseci, u zavisnosti od toga o kojoj vrsti opreme se konkretno radi.
