Egipćani poručuju: Britanci, vratite nam naše nacionalno blago

Dok Britanski muzej obeležava 200 godina od dešifrovanja hijeroglifa, Asošiejted pres prenosi da hiljade Egipćana zahtevaju da im nekadašnja kolonijalna sila vrati kamen iz Rozete, artefakt čije je otkriće i omogućilo da se ovo pismo rastumači.

"Držanje kamena u Britanskom muzeju simbol je zapadnjačkog kulturnog nasilja nad Egiptom", rekla je dekan Arapske akademije za nauku, tehnologiju i pomorski saobraćaj Monika Hana, koja je ujedno i inicijator jedne od dve peticije kojima se traži povratak kamena koji su snage Britanskog carstva uzele iz ove zemlje još 1801.godine.

U Haninoj peticiji sa 4.200 potpisa kaže se da je kamen nezakonito zaplenjen i da predstavlja "ratni plen". Ova tvrdnja se ponavlja u skoro identičnoj peticiji Zahija Havasa, bivšeg egipatskog ministra za antikvitete, koja ima više od 100.000 potpisa.

Tamnosiva, izgravirana ploča otkrivena je 1799.godine u gradu Rašida (kod Francuza poznatom kao Rozeta) nakon što je Napoleon okupirao Egipat.

Kada su britanske snage na egipatskom tlu porazile Francuze, i kamen, ali i desetak drugih antikviteta predati su Britancima sporazumom iz 1801. godine.

Britanci, međutim, tvrde da je ovaj dogovor uz njihove i francuske predstavnike, parafirao i egipatski predstavnik, odnosno otomanski admiral koji se zajedno sa Britancima borio protiv Francuza. On je naime bio predstavnik osmanskog sultana iz Istanbula koji je u vreme Napoleonove invazije bio nominalni vladar Egipta.

Muzej je saopštio i da egipatska vlada nije podnela zahtev za vraćanje kamena, a kao "utehu"  za Egipćane, navela je i da je 21 od 28 poznatih kopija ovog ugraviranog dekreta ostalo u Egiptu.

Original je međutim od nenadmašnog značaja za egiptologiju. Isklesan je u 2. veku pre nove ere i sadrži tri prevoda dekreta o nagodbi između tada vladajućih Ptolemeja i sekte egipatskih sveštenika.
Prvi natpis je na klasičnim hijeroglifima, sledeći je na pojednostavljenom hijeroglifskom pismu poznatom kao demotsko pismo, a treći na starogrčkom.

Zahvaljujući poznavanju demotskog pisma, francuski egiptolog Žan-Fransoa Šampolion je na kraju uspeo da ovaj jezik dekodira 1822.godine.

Kamen je jedan od više od 100.000 egipatskih i sudanskih relikvija koje se nalaze u Britanskom muzeju, a najveći deo njih Britanci su prigrabili tokom svoje kolonijalne vladavine u tom regionu, od 1883. do 1953.godine.

Muzeji i kolekcionari međutim sve češće te artefakte vraćaju zemljama porekla, bilo dobrovoljno, kako bi se iskupili za istorijske nepravde, bilo po sudskim presudama.

Baš u septembru je njujorški Metropoliten muzej vratio je Egiptu 16 antikviteta, nakon što je američka istraga otkrila da se njima ilegalno trgovalo.

U ponedeljak, londonski muzej Horniman Nigeriji je prepustio više od 72 predmeta, uključujući 12 neprocenjivih skulptura poznatih kao „Beninske bronze“,

Nikolas Donel, advokat iz Bostona specijalizovan za predmete koji se tiču umetnosti i artefakata, rekao je da ne postoji zajednički međunarodni pravni okvir za takve sporove.

Ako nema jasnih dokaza da je artefakt ilegalno stečen, vraćanje u zemlju porekla zavisi od odluke muzeja.

Vraćanje kamena iz Rozete u Egipat on ocenjuje kao "tešku pravnu bitku koju treba dobiti".

Britanski muzej priznao je da mu je iz raznih zemalja upućeno nekoliko zahteva za repatrijaciju za artefakte, ali Asošiejted presu nije dao nikakve detalje o njihovom statusu ili broju. Takođe nije potvrdio da li je ikada zemlji porekla vratio neki artefakt iz svoje kolekcije.

"Rozetski kamen je ikona egipatskog identiteta", tvrdi Havas, ističući da pravo Egipćana da pristupe sopstvenoj istoriji mora da ostane prioritet.

Egipat je nakon svrgavanja Hosnija Mobaraka doživeo porast krijumčarenja artefakata, što je zemlju između 2011. i 2013. godine koštalo 3 milijarde dolara, procenjuje Koalicija za antikvitete sa sedištem u SAD.

Koliko se slabo marilo za istoriju pokazuje i skandal iz 2015.godine kada je otkriveno da su čistači u Egipatskom muzeju u Kairu oštetili Tutankamonovu pogrebnu masku pokušavajući da mu super lepkom ponovo pričvrste bradu.

Vlada Abdela Fataha el Sisija od tada je mnogo ulagala u svoje antikvitete, piše Asošiejted pres, i dodaje da je Egipat uspešno povratio hiljade međunarodno prokrijumčarenih artefakata.

Egipćani međutim nisu jedini koji od bivših kolonizatora potražuju svoje nacionalno blago.
Ubrzo nakon smrti kraljice Elizabete, oglasili su se i brojni Indijci koji traže da se u njihovu zemlju vrati čuveni dragulj "Kohinor" koji je krasio krunu britanske vladarke.

Kamen je, naime, kraljici Viktoriji predala Istočnoindijska kompanija nakon što je desetogodišnjeg maharadžu Dandžipa Singa da preda svoju zemlju i imanje.