Neredi u Novoj Kaledoniji: Zašto Francuska optužuje Azerbejdžan da stoji iza nasilja u tropskom raju

Nova Kaledonija, francuska prekomorska teritorija u Tihom okeanu, poznata je po svojim dugim peščanim plažama, bujnim kišnim šumama i tirkiznom moru. Po mnogo čemu reč je o idiličnom "tropskom raju".

Međutim, vesti koje poslednjih dana dolaze sa tog pacifičkog arhipelaga prikazuju jednu znatno drugačiju sliku: zapaljeni automobili, opljačkane prodavnice, barikade i oblaci dima koji se dižu iznad prizemnih kuća raštrkanim po šumovitim brdašcima.

Neredi u Novoj Kaledoniji, koji su izbili u ponedeljak, 13. maja, do sada su odneli pet života, dok je oko 300 ljudi povređeno. Prema svedočenju jedne meštanke lokalne prestonice Numee za "Gardijan", situacija danas podseća na "građanski rat".

Nezadovoljstvo lokalnog stanovništva eksplodiralo je nakon što su vlasti u Francuskoj pokrenuli proceduru za pomenu Ustava, kojim bi nedavni doseljenici dobili pravo glasa na izborima u Novoj Kaledoniji, što je naišlo na oštre reakcije u Novoj Kaledoniji.

Pariz je uveo u toj prekomorskoj teritoriji vanredno stanje, a najavljeno je i slanje dodatnih 1.000 policajaca. Prema pisanjima zapadnih medija, lokalne vlasti su izgubile kontrolu nad delovima glavnog ostrva.

Policija je privela deset političara koji se zalažu za nezavisnost Nove Kaledonije, a oni se sada nalaze u kućnom pritvoru, dok je društvena mreža TikTok privremeno blokirana. Uhapšeno je oko 200 od oko 5.000 demonstranata.

Zašto Francuzi za nemire optužuju Azerbejdžan

Francuske vlasti su pospešivanje nemira optužile ni manje ni više nego Azerbejdžan, državu udaljenu punih 14.000 kilometara od Nove Kaledonije, tvrdeći da ta kavkaska zemlja podržava separatiste.

"To nije fantazija, to je realnost", rekao je francuski unutrašnjih poslova Žeral Darmanen, dodajući da mu je "žao što su neki od separatista sklopili dogovor sa Azerbejdžanom".

Iako su pojedini demonstranti zaista isticali zastave Azerbejdžana, vlada u Bakuu oštro je demantovala tvrdnje Pariza da su umešani u proteste.

"Umesto što optužuje Azerbejdžan da navodno podržava proteste za nezavisnost u Novoj Kaledoniji, ministar unutrašnjih poslova Francuske bi trebalo da se fokusira na promašenu politiku svoje zemlje prema prekomorskim teritorijama, koja je dovela do takvih protesta", rekao je portparol azerbejdžanskog MSP-a Ajhan Hadžizada.

Odnosi Pariza i Bakua drastično su pogoršani nakon što je Francuska počela da podržava najvećeg azerbejdžanskog rivala Jermeniju, a prema pojedinim navodima, Azerbejdžan na to odgovorio pružanjem podrške antifrancuskim pokretima širom njihove nekadašnje (i sadašnje) imperije.

Kako pišu francuski mediji, u Bakuu je prošle godine održan sastanak "Grupe inicijative iz Bakua", čiji je navedeni cilj "podrška francuskim oslobodilačkim i antikolonijalnim pokretima", čiji su specijalni gosti bili separatisti iz Francuske Gvajane, Martinika, Nove Kaledonije i Francuske Polinezije.

Ta inicijativa je, u svetlu aktuelnih nemira, objavila saopštenje u kom se osuđuju potezi Francuske i izražava podrška lokalnom stanovništvu.

Donekle očekivano, ni ova kriza u Francuskoj nije uspela da prođe bez optužbi Pariza da iza svega stoji i "maligni ruski uticaj", a neimenovani francuski bezbednosni zvaničnik je za "Politiko" rekao su "Rusija i Azerbejdžan već mesecima aktivni u Novoj Kaledoniji", kao i da "šire narativ da je Francuska kolonijalna sila".

Tom zvaničniku očigledno nije poznato (ili, verovatnije, ne želi da prizna) da Francuska zaista i jeste kolonijalna sila, kao i da se upravo u njenoj kolonijalnoj istoriji kriju pravi uzroci aktuelne krize.

Zašto je došlo do pobune u Novoj Kaledoniji

Vanredno stanje na Pacifiku: Francuska gubi kontrolu nad delovima Nove Kaledonije

Nova Kaledonija je francuska prekomorska teritorija koja se nalazi u zapadnom Pacifiku, između Australije, Novog Zelanda i Papua Nove Gvineje.

U njoj živi oko 271.000 ljudi, od kojih relativnu većinu od oko 41 odsto čine pripadnici autohtonog melanezijskog naroda Kanak. Ostatak stanovništva je sačinjen od imigranata evropskog porekla, doseljenika iz drugih delova nekadašnjeg francuskog carstva i pripadnika drugih pacifičkih naroda.

Nova Kaledonija je postala deo francuske imperije 1853. godine, a 1946. dobija status prekomorske teritorije. Od 1953. svi stanovnici Nove Kaledonije imaju francusko državljanstvo, a sredinom šezdesetih počinje se sa eksploatacijom rudnih bogatstava Nove Kaledonije, pre svega nikla. 

Osamdesetih godina u Novoj Kaledoniji izbijaju masovni protesti lokalnog stanovništva, koje je tražilo nezavisnost od Francuske. Period nestabilnosti okončan je 1998, kada je postignut sporazum iz Numee.

Francuska je tim sporazumom pristala da Novoj Kaledoniji dodeli povećanu autonomiju, ali i da organizuje dva referenduma o nezavisnosti nakon dvadesetogodišnje tranzicije. Od tog trenutka Nova Kaledonija ima status sui generis teritorije u okviru prekomorske Francuske, ali separatističke partije nastavljaju da izražavaju nezadovoljstvo, tražeći potpunu nezavisnost.

Dva referenduma o nezavisnosti održana su 2018. i 2020. godine, ali su u glasači u oba navrata podržali ostanak u Francuskoj, doduše sa relativno malom većinom od oko desetak hiljada glasova. Na prvom referendumu 56 odsto glasača je bilo protiv nezavisnosti, dok je 2020. njih bilo 53 odsto. Na oba referenduma izlaznost je bila veća od 80 odsto.

U Novoj Kaledoniji je krajem 2021. godine održan još jedan, treći referendum o nezavisnosti, ali su pristalice nezavisnosti odlučile da ga bojkotuju, navodno zbog straha od širenja pandemije virusa korona. Njihovi protivnici su ih optužili da je pravi razlog bojkota bio strah od još jednog poraza, a konačna izlaznost bila je svega 44 odsto.

Partije koje podržavaju nezavisnost, međutim, nisu priznale rezultate referenduma, a politička kriza nikada nije istinski razrešena. Jedan od razloga za to je i geografska podela glasova: dok je severna provincija, u kojoj živi pretežno autohtono stanovništvo, glasala za nezavisnost, južni deo ostrva, na kom živi značajan deo Evropljana, bio je protiv.

Francuske vlasti su očigledno smatrale da je pitanje Nove Kaledonije "zatvoreno" nakon serije referenduma. Pariz je sredinom 2023. započeo proces reformi kojim bi se proširilo pravo glasa na sve stanovnike Nove Kaledonije koji u njoj žive žive najmanje 10 godina – čime bi se broj glasača povećao za oko 25.000, od kojih su oko pola doseljenici iz evropske Francuske.

Ta odluka je naišla na oštre kritike separatističkih partija, ali i mnogih običnih Kanaka, koji su izrazili zabrinutost da bi ona mogla da smanji njihovu političkom zastupljenost. U skladu sa dosadašnjim zakonima, pravo glasa su imali samo autohtoni stanovnici i stariji doseljenici, a Kanaci su činili oko 60 odsto biračkog tela, iako je njihov udeo u stanovništvu Nove Kaledonije tek 41 odsto.

"Stanovništvo Kaledonije dovodi u pitanje legitimnost da se jednom delu stanovništva, koje možda neće dugo ostati u Novoj Kaledoniji, ili koje živi u veoma zatvorenim krugovima na jugu teritorije, dozvoliti pristup glasanju", rekla je Evelin Bartu, predavač sociologije na Univerzitetu Po.

Ona za "Frans 24" naglašava da "postoji opšti osećaj besa i nepravde, ali i strah da će populacija Kanaka nestati, ili biti ugušena od strane ostalih. Ove tenzije bi bile manje izražene da nejednakosti između Evropljana i Kanaka danas nisu toliko velike".

Nova Kaledonija je jedan od najznačajnijih svetskih proizvođača nikla, a procenjuje se da u njoj nalazi oko 10 odsto svetskih rezervi tog metala. Rude čine oko 96 odsto izvoza iz Nove Kaledonije, a on uglavnom ide u Kinu, Japan i Južnu Koreju.

Nova Kaledonija se nalazi na listi nesamoupravnih teritorija Ujedinjenih nacija, a prema pisanju francuskih medija, aktuelni nemiri su najgori u Novoj Kaledoniji od osamdesetih godina prošlog veka. Izbori za lokalni parlament trebalo bi da se održe krajem godine.

Još jedna francuska prekomorska teritorija – ostrvce Majot u Indijskom okeanu, bila je pogođena nemirima u poslednjih nekoliko meseci, u kojima su centralne vlasti takođe bile primorane da reaguju.