Svet
Američki glasači više veruju Trampu nego Bajdenu kada je reč o ekonomiji
Bajdenova administracija i dalje muku muči sa inflacijom, koja značajno utiče na percepciju ekonomske situacije među populacijom
Amerikanci republikanskom kandidatu Donaldu Trampu daju prednost u odnosu na aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena po pitanju ekonomije, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja.
Iako su ekonomski pokazatelji generalno dobri, birači su ove godine fokusirani na strmoglavi skok cena usled porasta inflacije nakon pandemije, piše "Blumberg".
Istraživanje u ključnim "kolebljivim" državama pokazuje da 51 odsto ispitanika smatra da im je finansijski bolje pod Trampom, dok svega 32 odsto njih misli da je aktuelni predsednik bolji. Od 15 ekonomskih pitanja, cena robe za svakodnevnu upotrebu bila je daleko najveća briga registrovanih birača u anketi.
Virus korona je, naravno, snažno oblikovao ishode pod obe administracije. Tramp je preuzeo dužnost usred ekonomske ekspanzije, ali se krajem njegovog mandata dogodila globalna pandemija. Bajden je, s druge strane, morao da se nosi sa njenim posledicama.
Portparol Bajdenove kampanje Džejms Singer rekao je da predsednik "predvodi veliki američki povratak iz haotičnog neuspeha koji je Donald Tramp ostavio iza sebe".
On je rekao da je pod Bajdenom ta zemlja nadmašila predviđanje "Blumberg Ekonomiksa" da će povećanje kamatnih stopa Federalnih rezervi izazvati recesiju. On je "Blumbergovu" procenu indikatora nazvao "pogrešnom", ukazujući umesto toga na 15 miliona novih radnih mesta stvorenih otkako je Bajden preuzeo dužnost.
Trampova kampanja tvrdi da gubitak posla tokom pandemije ne bi trebalo da se račina. Portparolka Karolajn Livit rekla je da će Tramp, ako bude ponovo izabran, "ponovno primeniti svoju agendu Amerika na prvom mestu".
Realni raspoloživi lični dohodak po glavi stanovnika – novac koji je dostupan za trošenje nakon oporezivanja i prilagođen inflaciji – je jasna mera životnog standarda. On je porastao za vreme Bajdenovog mandata, ali u proseku samo za oko četvrtinu tempa koji je postavljen tokom Trampovih godina.
Inflacija iz Bajdenove ere dovela je do rasta raspoloživog dohotka koji je na putu da bude jedan od najgorih tokom bilo kog predsedničkog mandata posle Drugog svetskog rata.
Kumulativni rast potrošačkih cena tokom Bajdenovog mandata verovatno će biti veći od bilo kog drugog predsednika u poslednjih 40 godina. Poređenja radi, inflacija za vreme Trampa se uglavnom kretala oko ciljanih dva odsto.
Bajdenova projektovana prosečna stopa nezaposlenosti od 4,1 odsto bila bi najniža za bilo kog modernog predsednika osim Lindona Džonsona, u periodu od 1965. do 1969. godine.
Stopa nezaposlenosti je porasla sa 3,6 odsto na kraju 2019. na 14,8 odsto u aprilu 2020. dok je pandemija besnela pre nego što je pala na 6,4 odsto u mesecu kada je Tramp napustio funkciju. Ona je nastavila da pada pod Bajdenom kako se ekonomija oporavljala.
Bajden se može pohvaliti stopom nezaposlenosti ispod četiri odsto tokom više od dve godine, što je najduži period tako niske nezaposlenosti u više od pola veka.
Za vreme oba predsednika došlo je do značajnog rasta vrednosti akcija, navodi "Blumberg".
