Milioni migranata u SAD: Da li je jedno glasanje u Kongresu razotkrilo izborni plan demokrata?

Republikanci u američkom Predstavničkom domu su usvojili nacrt zakona kojim se na popis stanovništva dodaje pitanje državljanstva i iz zvaničnog broja stanovnika koji se koristi prilikom određivanja populacije za predstavljanje u Kongresu i glasanja na izborima isključuju oni koji nemaju američko državljanstvo.

U nacrtu zakona se zahteva da se, tokom sprovođenja redovnih popisa stanovništva, postavi i pitanje o državljanstvu, odnosno da se utvrdi koliko stanovnika SAD nema državljanstvo te države.

Dalje, od institucija koje su zadržane za crtanje izbornih distrikta, odnosno koje određuju koliko mesta u Predstavničkom domu pripada svakoj od 50 saveznih država, traži se da obzir uzmu samo državljane SAD, ali ne i imigrante.

"Ne treba da nagrađujemo države i gradove koji krše savezne zakone o imigraciji i održavaju politiku utočišta sa većom zastupljenošću u Kongresu. Zdrav razum nalaže da se samo američki građani računaju prilikom izborne raspodele", rekao je predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac iz Luizijane Majk Džonson.

"Nuklearna opcija" na stolu: Bajden proverava da li ima ovlašćenja da zatvori granicu sa Meksikom

Predlog je u Predstavničkom domu usvojen većinom od 206 prema 202, a kongresmeni su glasali striktno po partijskim linijama: Svi republikanci su bili "za" usvajanje predloga, dok su sve demokrate bile "protiv".

Međutim, da bi predlog zakona bio usvojen njega mora da odobri i Senat, u kom demokrate imaju većinu.

Na činjenicu da je ta partija bila protiv ukazao i visoki savetnik nekadašnje predsednika SAD Donalda Trampa Stiven Miler, koji je demokrate optužio da su "jednoglasno podržali predstavljanje ilegalnih imigranata u Kongresu i Izbornom koledžu", telu koje bira predsednika SAD.

Na to se osvrnuo i milijarder i vlasnik Iksa Ilon Mask.

Iako su Milerove optužbe na račun demokrata blago preuveličane, suština je jasna: predstavnici te partije kolektivno su stali protiv zakona koji bi sprečio mahinacije u procesu dodele mesta u predstavničkom domu, a samim tim direktno uticao na politički pejzaž u Vašingtonu.

Kongresmen SAD: Da se Teksas zove Ukrajina, vlast bi obratila pažnju na granicu

Šta je bila njihova motivacija za takav porez možemo samo da naslutimo, ali je nesumnjivo da je na to uticala činjenica da najveći broj imigranata obitava u saveznim državama u kojima dominira upravo Demokratska partija - što znači da bi oni mogli da direktno profitiraju od računanja ilegalaca tokom preraspodele predstavničkih mesta.

Kako funkcioniše crtanje izbornih jedinica u SAD?

Predstavnički dom SAD sačinjen je od 435 članova, koji dolaze iz svih 50 saveznih država. Svaki od njih se bira ličnom, imenom i prezimenom, u jednoj od 435 izbornih jedinica - koje se raspoređuju saveznim državama u skladu sa brojem stanovnika.

Primera radi, Kalifornija - koja je sa oko 39 miliona stanovnika najmnogoljudnija američka savezna država - raspolaže sa 52 mesta u Predstavničkom domu. S druge strane, države poput Vajominga i Vermonta - koje imaju tek nešto više od po pola miliona stanovnika - u Vašington šalju samo po jednog predstavnika.

Broj predstavničkih mesta koji pripada svakoj državi određuje se svakih deset godina, a odluka se donosi u skladu sa podacima redovnih popisa.

Dakle, predlog zakona koji su republikanci predstavili ima za cilj sprečavanje zloupotreba u dodeli mesta u Predstavničkom domu, odnosno da spreči da države sa velikim brojem (često ilegalnih) imigranata budu "nagrađene" u raspodeli moći u Vašingtonu.

Poslednji popis stanovništva u SAD sproveden je 2020, a nova raspodela predstavničkih mesta stupila se na snagu 2023. godine. Naredni popis zakazan je za 2030. godinu.

Zašto je predlog zakona važan?

Niko sa preciznošću ne zna koliko ilegalnih imigranata živi u Americi, ali se procenjuje da je njihov broj 2020. godine iznosio oko 10,2 miliona.

Prema pisanju portala "Hil", njihov broj drastično se povećao nakon dolaska Džozefa Bajdena na vlast početkom 2021. godine, a po nekim procenama za samo tri godine njihov broj je dupliran, odnosno sada iznosi oko 20 miliona.

Ukoliko bi svi oni živeli u jednoj saveznoj državi, ona bi bila četvrta po broju stanovnika u SAD, iza Kalifornije, Teksasa i Floride, ali ispred Njujorka.

Naš izbor

Obračun kod Igl Pasa: Najgora ustavna kriza u SAD od Građanskog rata, ko je sve stao uz Teksas?

Imigracija je prethodnih meseci postala jedna od najznačajnijih tema u političkom diskursu u SAD, a pretpostavlja se da će to pitanje u velikoj meri uticati na ishod predsedničkih izbora u novembru.

Prema podacima istraživanja koje je "Aksios" objavio u aprilu, čak 51 odsto Amerikanaca danas podržava masovnu deportaciju ilegalnih imigranata. To je posebno popularno među republikanskim glasačima, među kojima taj procenat raste na čak 68 odsto.

Republikanski kandidat za predsednika Donald Tramp je obećao da će, ukoliko bude pobedio na novembarskim izborima, pooštriti imigracione propise, kao i da će deportovati veliki broj ilegalnih imigranata.