Svet
Evropski izbori: Ko su špicenkandidati i kakav je njihov stav o proširenju na Balkan?
Izbor predsednika EK vrši se po proceduri špicenkandidata, odnosno procesa tokom kojeg evropske političke partije, pre izbora, predlažu vodeće kandidate za tu funkciju, a građani EU mogu da podrže određenog kandidata glasanjem za određenu stranku
Na evropskim izborima u junu ove godine građani EU direktno će birati novih 720 poslanika u Evropskom parlamentu, ali će uticati i na to ko će biti na čelu Evropske komisije (EK).
Pojedini vodeći kandidati evropskih političkih partija za tu funkciju, među kojima je i aktuelna predsednica EK Ursula fon der Lajen, uoči izbora su podržali politiku proširenja EU, koja se odnosi i na Zapadni Balkan.
Izbor predsednika EK vrši se po proceduri špicenkandidata, odnosno procesa tokom kojeg evropske političke partije, pre izbora, predlažu vodeće kandidate za tu funkciju. Građani EU mogu da podrže određenog kandidata glasanjem za određenu stranku.
Kandidat partije koja osvoji najviše mandata na izborima, koji se održavaju od 6. do 9. juna, smatra se kandidatom za predsednika EK, kojeg EP bira apsolutnom većinom nakon izbora, na predlog država članica. Ako kandidat ne dobije dovoljno glasova, zemlje članice EU moraju da predlože drugog kandidata.
Aktuelna predsednica EK Ursula fon der Lajen nije bila špicenkandidat Evropske narodne partije (EPP) na izborima 2019. godine, ali je predložena na tu funkciju nakon što tadašnji vodeći kandidat EPP Manfred Veber nije uspeo da obezbedi podršku drugih partija.
Evropske političke stranke nisu u obavezi da predlože vodećeg kandidata za lidera EK, a mogu i da predlože više kandidata, što su neke i učinile, dok su pojedine odlučile da ne predlože svoje kandidate.
Za sada su za "špicenkandidate" predloženi aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iz Evropske narodne partije (EPP), inače najveće političke grupacije u EP, Nikolas Šmit iz Partije evropskih socijalista, dok je Obnovimo Evropu sada predložila tri kandidata: Valeri Hajer, Sandra Gozija i Mari-Agnes Štrak Cimernam.
Valter Bajer kandidat je Partije evropske levice, Bas Eikaut i Teri Rajntke kandidati su Evropske zelene stranke, Raula Romevu i Majlis Rosberg predložila je Evropska slobodna alijansa, Valerija Gilečkog Evropski hrišćanski politički pokret, a Anju Hiršel i Marsela Kolaja Evropska gusarska partija.
Stranka Evropskih konzervativaca i reformatora, čiji je jedan od najistaknutijih članova italijanska premijerka Đorđa Meloni, i grupacija stranaka desnice i ekstremne desnice Identitet i demokratija odlučili su da ne predlože vodeće kandidate za predsednika EK.
Adut u kampanji – proširenje EU na Zapadni Balkan
Nakon što je EPP najavila krajem februara podršku Ursuli fon der Lajen za kandidaturu za drugi mandat na čelu EK, aktuelna predsednica EK rekla je tada da će, ukoliko bude ponovo izabrana na tu funkciju, biti snažan zagovornik proširenja EU na Zapadni Balkan.
Ona je tada, na pitanje Tanjuga da li će proširenje EU na Srbiju i ostatak Zapadnog Balkana biti među njenim prioritetima ako obezbedi drugi mandat na čelu EK, odgovorila da je uvek bila "snažan zagovornik proširenja", kao i da je "vrlo jasno govorila da je to proces zasnovan na zaslugama".
"I dalje insistiram na tome, ali je dobro videti kako Zapadni Balkan, ali i na primer Ukrajina i Moldavija, rade sve moguće da sprovedu neophodne reforme i napreduju ka Evropskoj uniji. Tako da ćete me, naravno, u potencijalno sledećem mandatu, naći kao snažnog zagovornika proširenja na Zapadni Balkan", rekla je Fon der Lajenova.
Ulazak Zapadnog Balkana u EU podržala je i vodeća kandidatkinja političke grupacije Zelenih za predsednika Evropske komisije Tereza Teri Rajntke, koja smatra da u bloku postoji novi zamah kada je reč o proširenju.
"Veoma sam veliki zagovornik ulaska država Zapadnog Balkana u EU", poručila je Rajntke u martu u intervjuu za "Evropski njuzrum", čiji je agencija Tanjug deo.
Ona je naglasila da se za ulazak u EU moraju ispuniti određeni kriterijumi, posebno kada je reč o vladavini prava i primeni reformi pravosuđa.
"Ali mislim da sada, za razliku od pre možda deset godina, imamo novi zamah kada je u pitanju pristupanje (EU) i ovako se nadam i za zemlje na Zapadnom Balkanu da ćemo videti pozitivan zamah, kako u reformama, tako i u približavanju EU", rekla je Rajntkeova.
Za špicenkandidatkinju Obnovimo Evropu Valeri Hajer proširenje je geopolitičko oruđe, ali ono mora da se odvija pod uslovima koji su zasnovani na zaslugama.
Hajer je u aprilu za "Evropksi njuzrum" istakla da Zapadni Balkan i Ukrajina moraju da preduzmu neophodne reforme ukoliko žele da budu kvalifikovani za proširenje EU, dok EU mora da preduzme reforme ako želi da bude efikasnija u procesu donošenja odluka.
Kandidat Evropske levice Valter Bajer rekao je da ta politička partija može da ima konstruktivnu ulogu u ispunjavanju kriterijuma za pridruživanje Zapadnog Balkana EU.
Bajer je u martu u intervjuu za "Evropski njuzrum" naglasio da je u manifestu Partije Evropske levice, navedeno da politika proširenja EU definisana kriterijumima iz Kopenhagena i poručio da se evropska levica pridržava ovih kriterijuma, koji, inače, definišu da li država ispunjava uslove za pridruživanje EU.
