Premali za policiju, preveliki za ignorisanje: Aplikacija koja je podelila Evropu

Za Zapad, Telegram je važno oružje proruskih aktivista u širenju "dezinformacija" i potkopavanju podrške Ukrajini. Za ostatak sveta, to je jedna od poslednjih "slobodnih" aplikacija.

Upravo taj "nedostatak odgovornosti" Telegrama je ono što najviše smeta evropskim zvaničnicima koji su borbu protiv lažnih vesti postavili kao glavni prioritet uoči izbora u junu. Uz sve svoje nove moći da regulišu informacije na mreži, oni su uglavnom nemoćni da zauzdaju Telegram, piše "Blumberg".

Ukrajina i Evropa ujedinjeno protiv Telegrama: Kako blokirati i kazniti rusku platformu

"Dezinformacije se šire otvoreno i potpuno neprovereno na Telegramu", rekla je estonska premijerka Kaja Kalas i požalila se da zahtevi za uklanjanje uznemirujućeg sadržaja često ostaju bez odgovora.

Za "demokratske" društvene mreže koje "uređuju" sadržaj, Telegram je mesto koju navodne proruske grupe koriste za pokrenu zajednice i prošire svoje sadržaje.

"Telegram je popularan među raznim proruskim akterima, kao i među pojedincima koji već duže vreme šire dezinformacije jer skoro da nema moderiranja sadržaja", kaže Danijel Milo, bivši direktor Centra za suzbijanje hibridnih pretnji u Slovačkoj.

"Pravila Telegrama u ovom pogledu su veoma, veoma labava", smatra on.

EU je nedavno proširila svoja ovlašćenja kako bi se izborila sa nelegalnim i "štetnim" sadržajem, u pokušaju da spreči "zlonamerne aktere" da šire dezinformacije uoči evropskih izbora.

Ali kada je u pitanju Telegram, ove mere nisu baš efikasne – mere koje mogu da nanesu neku štetu primenjuju se samo na platforme sa preko 45 miliona aktivnih korisnika u Evropi. Telegram, kažu njegovi vlasnici, ima 41 milion.

Za velike platforme, EU može da nametne kazne od čak šest odsto godišnje prodaje ako otkrije kršenja pravila, a može i da im zabrani rad u Uniji. Ova pravila obuhvataju Fejsbuk, JuTjub, TikTok...

Manje platforme potpadaju pod jurisdikciju nacionalnih agencija gde firme imaju pravno zastupanje. U slučaju Telegrama, to je Belgija. Ipak, nacionalne vlasti imaju ograničena ovlašćenja da preduzmu mere u vezi sa sadržajem na servisu, rekao je portparol Belgijskog instituta za poštu i telekomunikacije.

"Pozivanje na nasilje ili oštećenje imovine izričito je zabranjeno na Telegramu", rekao je portparol kompanije i dodao da moderatori prate javne delove platforme kako bi uklonili sadržaj koji krši njene uslove korišćenja.

Moskva, piše "Blumberg" nije uvek bila blagonaklona prema Telegramu.

Naš izbor

Ruska propaganda, nemačke kompanije i evropski cenzori: Da li se preko reklama cenzurišu mediji

Ruski sud je 2018. godine naredio da se aplikacija blokira jer je odbila da preda svoje ključeve za šifrovanje bezbednosnim službama, iako su pokušaji da se spreči njena upotreba propali. Dve godine kasnije, ruska služba za nadzor komunikacija odustala je od napora da je blokira. Telegram su takođe koristili demonstranti u Honkongu i Iranu, kako bi se organizovali i izbegli nadzor.

Pavel Durov, osnivač, vlasnik i izvršni direktor Telegrama, napustio je Rusiju 2014. godine nakon što je izgubio kontrolu nad svojom prethodnom kompanijom jer je odbio da bezbednosnim agencijama preda podatke demonstranata. Sa sedištem u Dubaiju, kompanija je prošle godine prešla 700 miliona aktivnih korisnika mesečno.

Uprkos tome, za Zapad – Telegram je ruska mreža koja širi svoje narative i podriva napore Brisela da podrži Ukrajinu "koliko god bude potrebno".