Ruska propaganda, nemačke kompanije i evropski cenzori: Da li se preko reklama cenzurišu mediji

Nemačka kompanija "Lidl" ne oglašava se više na Hepiju, rekao je pre nekoliko dana uživo u programu ove televizije njen glavni urednik Milomir Marić.

Konstatujući da se preko reklama cenzurišu mediji u Srbiji, Marić je to doveo u vezu sa komentarima gošće u jednoj emisiji o nemačkoj ministarki spoljnih poslova Analeni Berbok i njenoj prošlosti, ali to, ipak, više liči na preporuke iz izveštaja dve nevladine organizacije finansirane sa Zapada koje upravo pozivaju na takve korake.

Naime, u prošlogodišnjem izveštaju Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Balkanske inicijative za slobodne medije (BFMI) strana preduzeća koja posluju u Srbiji pozvana su da obustave reklamiranje i finansiranje medija koji "šire dezinformacije o ruskoj invaziji na Ukrajinu". I da novac usmere "nezavisnim" medijima.

Novi udar nevidljivih cenzora: Jutjub opet protiv RT Balkan

Reklama "Lidla" pojavila se, tako, u prvom broju nedeljnika "Radar" u vlasništvu Junajted grupe, zajedno sa uvodnikom glavne urednice Vesne Mališić koja je izložila viziju novih nedeljnih "nezavisnih" novina konstatujući da podobnim medijima vlast omogućava da dobiju novac od reklama "u zavisnosti od stepena pripitomljenosti". Dakle, "Lidl" i "Radar": je li to slučajnost, poslovna odluka ili "stepen pripitomljenosti", ali prema nekim stranim vlastima?

U odgovoru na upit RT Balkan o tome zbog čega se "Lidl" više ne oglašava na Hepiju, iz ove nemačke kompanije navode da je jedini cilj njihovih marketinških mera da obaveste kupce o svojoj ponudi.

"Odabir gde će biti postavljene reklame i/ili oglasi vršimo na osnovu ključnih marketinških indikatora za određeno tržište, kao što je to doseg, kako bismo na najbolji mogući način došli do naših postojećih i potencijalnih kupaca", navodi se u odgovoru kompanije.

Kako su istakli, opšti marketing miks "Lidla" u Srbiji obuhvata različite nacionalne televizije, kablovske i druge relevantne medijske kuće.

"Svakako, uvek nam je važno da pratimo pomenute indikatore i promene na tržištu, pa će se tako budžet za medije 'Lidl Srbija' u budućnosti sve više slivati u digitalne medije i onlajn kanale", navodi se u odgovoru.

Nepodobnim medijima i stranim kompanijama bavio se i nemački ZDF, uz  nevladine organizacije koje tvrde za sebe da štite medijske slobode. Utoliko je ovaj slučaj zanimljiviji jer sami novinari i organizacije koje kažu da štite njihovu nezavisnu uređivačku politiku, pozivaju i prozivaju oglašivače da po ideološkom ključu biraju kod koga će se reklamirati. I time nam nedvosmisleno stavljaju do znanja da novac od reklama treba da bude direktno povezan za širenjem političkog uticaja.  

Novinarka ZDF-a Brita Hilpert konstatovala je u svom tekstu iz marta 2023. da televizije Pink i Hepi promovišu proruski narativ o sukobu u Ukrajini u svojim emisijama, a da njihove jednostrane priloge, kako ih je nazvala, prekidaju reklame u kojima se pojavljuju poznati nemački brendovi.

"Nemačke kompanije daju milione evra televizijama koje šire laži i propagandu", požalio se nemačkom mediju Raša Nedeljkov iz nevladine organizacije CRTA. On je konstatovao da nam troškovi za reklame evropskih kompanija "ne pomažu da dostignemo evropske vrednosti". Novcem stranih kompanija, dakle, mora i treba da se finansira promovisanje određenih društveno-političkih ideja. Jer vrednosti kao takve su univerzalne i zovu se – sloboda i demokratija, na primer, a ne evropska sloboda i evropska demokratija.     

Što se tiče "Lidla", osim što ga je prozvao nemački medij, on je ponovo pomenut i u septembru te godine na panelu organizovanom u Evropskom parlamentu na kojem se opet govorilo o tome da evropske kompanije u Srbiji plaćaju reklame na televizijama koje šire "proruske dezinformacije" i negativno izveštavaju o EU. Pa je ukazano da je Pinkova emisija u kojoj je "negiran masakr u Buči" prekidana reklamama ovog trgovinskog lanca. 

Slobodna Evropa otkriva: Ruska propaganda negira nezavisnost "Kosova"

Konačno, jedna od dezinformacija koju navode dve NVO u svom gorepomenutom izveštaju je "neosnovana tvrdnja da je Rusija bila prisiljena da sprovede specijalnu vojnu operaciju". Osim što je "ruska invazija" vrednosni, a ne objektivni sud koji pokazuje da ne postoje dve strane u ovoj novinarskoj priči nego samo jedna, "dezinformacija" koju navodi ovaj izveštaj, u suštini je stav ruskih zvaničnika koji izlažu sa mnogo argumenata. I koji, svakako, može da se dovodi u pitanje protiv-argumentima, ako ih ima. To svakako nije "lažna vest", "proruska propaganda", već stav jedne države, sa kojim se možete složiti ili ne, ali nije "dezinformacija" samo zbog toga što ne pripada "cveću" evropske bašte, da se poslužimo Boreljovom simbolikom. Čiji nam baštovani nikada nisu pojasnili koje su sve opcije mirnog rešenja nudili Rusiji pre nego što je ona pokrenula svoju "ničim izazvanu" "invaziju".  

Kompanijama se, dalje u ovom izveštaju, preporučuje da "primenjuju etičke prakse reklamiranja" i pronađu medije koji su "kredibilni i nezavisni". To bi mogli biti "Nova" ili "Danas" koji se navode kao svetli "izuzeci" u "strogo kontrolisanom tržištu".

Ili televizija N1, čiji je član uređivačkog kolegijuma 2019. postao Piter Horoks, koji je istovremeno i član međunarodnog savetodavnog tela BFMI, jednog od autora izveštaja.

Ili novi nedeljnik "Radar", zbog kojeg svakako niko u Evropskom parlamentu ili na nemačkoj televiziji neće prozivati "Lidl" jer u njemu "ruske invazije", "ničim izazvanog napada", a pogotovu Aleksandra Vučića koji na nedopustiv način još uvek ne uvodi sankcije Rusiji, ima u izobilju.