Svet
Britanski obaveštajac: Narativ o zloj Rusiji i Putinu vodi Evropu u katastrofu
Putin ne blefira, upozorava Alister Kruk. Kada zapadne trupe počnu da se vraćaju kući u kovčezima, šta će uraditi evropske političke elite
Jedan poslanik Ficove partije Smer rekao je proevropskoj opoziciji u parlamentu da se premijer bori za život zbog njihove mržnje, a potpredsednik Andrej Danko, lider Slovačke nacionalne partije, pitao je opoziciju da li je najzad zadovoljna, piše bivši britanski diplomata i obaveštajac Alister Kruk za sajt "El majadin".
Slovačka je postala duboko polarizovana zemlja, sa agresivnom proevropskom frakcijom, koja prezire premijera Fica zbog njegovog suprotstavljanja politici Zapada u Ukrajini. Inače, za poslednjih 18 godina, Fico je bio premijer 11 godina.
Reakcija na pokušaj ubistva Fica u velikim delovima Evrope pokazala je potpuni nedostatak saosećanja. Kampanja vođena protiv Fica bila je toksična. Premijer je optuživan da je proruski orijetisan, da je "putinofil", da ometa podršku Ukrajini...
Kao što je naučio mađarski premijer Viktor Orban, podrška Ukrajini postala je ulaznica za vođenje bilo kakve politike u EU.
Finski predsednik je samo jedan primer nekoga ko sledi tu obaveznu liniju: "Ukrajina mora da dobije ovaj rat, bez obzira na sve." Ukrajina se, prema njegovim rečima, suočava sa "agresorom koji odbija da poštuje pravila ratovanja".
Da li finski predsednik ozbiljno predlaže da se Evropa mobiliše kako bi napala Rusiju? Zar on ne primećuje da ni Ukrajina, pa ni NATO, ne može da pobedi Rusiju?
Ovaj ispad finskog predsednika treba shvatiti kao puki narativ. Ništa u njemu ne treba uzimati ozbiljno. EU ne može čak ni da razmišlja o ratu protiv Rusije. Ovakvi predlozi su jednostavno apsurdni.
Bez obzira na to, jezik vladajućih slojeva u EU danas je prožet militarizam i na svakom koraku se priziva rat. Ali, to nisu racionalne parole, to pre nešto što pre liči na masovnu hipnozu. Evropske elite su očajne jer se njihov projekat "geopolitičke Evrope" urušava. Greške u političkom i ekonomskom rasuđivanju postaju sve očiglednije dok EU klizi u duboku političku i ekonomsku krizu.
Gašenje slobode govora na Zapadu
Evropske elite shvataju da Putin i Rusija mogu da se iskoriste kao arhetip zlog neprijatelja, kao onog mračnog "Drugog". Neprijatelj obavezno mora da bude "drugačiji".
Priznavanje, a zatim i uništavanje protivnika postaje ključna komponenta transnacionalnog identiteta EU: "Demokratija se bori protiv autokratije."
Ova formulacija egzistencijalnog "neprijatelja" implicira da je sa njim komunikacija nemoguća. Razgovor sa takvim neprijateljem znači prelaženje granice prihvatljivog građanskog ponašanja. Parola "Putin i Si su diktatori" je smišljena da ugasi svaku slobodu govora na Zapadu.
Cilj toga je da uplaši kritičare elite i legitimiše kazne. U Evropi je Rusija postala glavni objekat mržnje. U SAD su na tom mestu, pored Rusije, i Kina i Iran, kao nova "osovina zla".
Posledica ovog pristupa je da se narativ na koncu raspada, stvarajući situaciju iz koje nema izlaza. Pojačavanje narativa zapravo je jedina opcija.
A to je put koji vodi pravo u katastrofu.
Putin ne blefira. Kada zapadne trupe počnu da se vraćaju kući u kovčezima, pita se britanski obaveštajac, šta će uraditi evropske elite.
