Svet
Kako je Najdžel Faraž razbucao izbore u Velikoj Britaniji
Životna misija najvećeg britanskog zagovornika bregzita bila je da muči Konzervativnu stranku. Sada bi mogao da je dotuče
Pre svega dve nedelje, projekat Najdžela Faraža delovao je kao propali slučaj. Sada, međutim, ima potencijal da preokrene izbore u Velikoj Britaniji i zauvek preoblikuje budućnost britanske politike.
Istraživanje javnog mnjenja "JuGova" pokazalo je da Faražov startap poduhvat, Reforma UK, ispred svog dugogodišnjeg mejnstrim rivala, Konzervativne partije.
Anketa je izazvala paniku u redovima torijevaca jer bi ovi izbori mogli da budu prekretnica. Konzervativci, koji su predvodili Britaniju poslednjih 14 godina, sada su na trećem mestu i brzo padaju.
Sa manje od tri nedelje do izbora, posmatrači iz Vestminstera otvoreno spekulišu o tome da li bi Reforma mogla u potpunosti da uništi torijevce.
Izborni sistem u Velikoj Britaniji ne ostavlja mnogo prostora manjim strankama da osvoje mesta u parlamentu, čak i ako dobiju značajan udeo glasova. Ali ako Faraž uspe da uđe u Donji dom i obezbedi dovoljno glasova da svoju stranku kvalifikuje za državno finansiranje, to bi moglo da bude dovoljno da se "raznese" britanska politika.
"Naš posao je da predstavimo ozbiljnu alternativu Britancima. Ovo je ozbiljan, srednjoročni plan da se zamene torijevci i postanu opozicija laburistima", rekao je "Politiku" Ričard Tajs, milioner biznismen koji finansira Reformu.
U početku, Reforma nije ličila na ono što većina Britanaca smatra političkom strankom. Formirana je 2020. od ostataka Faražovog prethodnog projekta, Bregzit partije, koja je zauzvrat formirana od ostataka UKIP-a. Neobično, Reforma je osnovana kao društvo sa ograničenom odgovornošću, sa Faražom kao većinskim akcionarom i počasnim predsednikom.
Donedavno, Reforma je jedva mogla da priušti jednog funkcionera sa punim radnim vremenom i uopšte nije imala sedište. Gavejn Tauler, bivši poslanik UKIP-a i Faražov dugogodišnji saradnik, vodio je operacije iz svoje kuće izvan Londona.
Iako su prethodne godine zabeležili nekoliko uspeha, Reforma je mahom bila van vestminsterskog "babla", što je delimično i razlog zašto je Sunak raspisao vanredne izbore za 4. jul - želja da se Reforma uhvati na brzinu, dok im nedostaju struktura i resursi da predstavljaju ozbiljnu pretnju.
U početku je izgledalo da se kocka isplatila. Faraž je najavio da se neće kandidovati na izborima, rekavši da nema vremena za izgradnju pobedničke kampanje. Umesto toga, rekao je da će se fokusirati na američku predsedničku kampanju gde podržava svog prijatelja Donalda Trampa.
Ali u roku od nedelju dana, Faraž se predomislio - a sa njim se promenio i tok kampanje. Torijevci su bili zbunjeni, a Reforma je počela da jača u anketama.
"Juče sam uzeo slobodan dan", rekao je Faraž novinarima na na brzinu organizovanoj konferenciji za novinare na kojoj je objavio svoju odluku. "Imao sam normalan dan. Šetao pse. Malo pecao. Otišao u pab, znate - normalan dan. To mi je dalo vremena da razmislim i počeo sam da osećam užasan osećaj krivice."
Deo Faražove motivacije je, komentariše "Politiko", osveta stranci koju je napustio 1990-ih zbog njene politike prema EU, ali i čisto uživanje u izazivanju haosa. Na kraju krajeva, pozvao je birače da ga pošalju u parlament kako bi "nervirao" poslanike.
Ako pobedi na izborima za Donji dom, mogao bi ozbiljno da iznervira mnoge.
Obezbeđivanje mesta u parlamentu plus najmanje 150.000 glasova značilo bi da se Reforma kvalifikuje parlamentarnu šemu prema kojoj se opozicionim partijama dodeljuju značajna javna sredstva za obavljanje svojih dužnosti.
Stranka će takođe privući donatore, a ako gurne nogu u vrata parlamenta, Faraž bi mogao da iskoristi taj uspeh da Reformu do 2029. pretvori u glavnu opozicionu i desničarsku stranku, ali i da, zahvaljujući "prebezima" uništi Konzervativnu partiju iznutra.
Iskusni stratezi veruju da bi on to mogao da izvede.
Izgleda da izvanredna karijera jednog od najuticajnijih britanskih posleratnih političara još ima šta da ponudi.
