Evropska unija u kandžama farmaceutske industrije: Što je tržište manje, lekovi su skuplji

U mnogim članicama EU javni zdravstveni sistemi ne mogu da plate ogromne cene za vitalne nove lekove. Farmaceutska industrija obavezuje države na tajnost cena i profitira od toga. Što je tržište manje, lekovi su skuplji, objavio je "Dojče vele".

Svakog jutra pre nego što krene u vrtić, trogodišnja Milda mora da obuče motorizovani prsluk koji je onda pola sata trese. Devojčica boluje od cistične fibroze (mukoviscidoze), nasledne bolesti zbog koje se bronhije na čiste od sluzi kako treba. Postoji lek koji bi Mildi pomogao mnogo bolje od prsluka i koji bi joj život produžio bar za 20 godina. Lek se zove "kaftrio", a jedini proizvođač je "Verteks", farmaceutski gigant sa sedištem u Bostonu u SAD. Dostupan je i u EU. Milda živi sa roditeljima u Klajpedi u Litvaniji, članici EU, ali u ovoj zemlji taj lek nije dostupan na recept. 

Nestašica lekova u Evropi: Sa zebnjom čekaju jesen i još veće probleme

Teoretski, roditelji bi mogli da lek nabave u inostranstvu, jer košta 17.000 evra mesečno. To je 204.000 evra samo za jednu godinu.

Sudbina pacijenata poput Milde jasno pokazuje kako su do danas nejednake životne šanse unutar EU.

"Mesto stanovanja u EU ne bi smelo da određuje da li ćeš živeti ili umreti. Svi pacijenti u EU treba da imaju rani i jednak pristup efikasnim lekovima", rekla je prošle godine komesarka za zdravlje EU Stela Kirijakides.

Ali, EU je daleko od ovog cilja - pokazuje istraživanje evropskog novinarskog tima "Investigejt Jurop", na kojem su mesecima radili i nemački javni servisi, kao i "Zidojče cajtung".

Pod lupom: 32 nova skupa leka

Prvi korak je bio da se identifikuju novi lekovi koji postoje na tržištu i koji su zaista bolji od starih. Farmaceutska industrija svake godine na tržište izbaci oko 40 novih lekova, većinom po izuzetno visokim cenama. Ali samo nekoliko njih zaista donosi poboljšanje za pacijente.

Na zahtev novinara, nezavisni Institut za kvalitet i efikasnost u zdravstvenoj zaštiti je od svih novih lekova odobrenih u poslednjih pet godina odabrao 32 leka koji imaju "značajnu korist" za pacijente. Većina su lekovi protiv raka, ali su na listi i lekovi protiv migrene, mukoviscidoze i dijabetesa.

Novinari su potom istraživali dostupnost ovih skupih lekova u svakoj od 27 zemalja EU, odnosno da li ih plaća nacionalni državni zdravstveni sistem.

Od ukupno 32 leka samo u Nemačkoj i Austriji su svi lekovi pokriveni zdravstvenim osiguranjem. U Estoniji, Letoniji i Litvaniji nedostaje oko 30 odsto, na Kipru 50 odsto, na Malti čak 59 odsto i u Mađarskoj čak 75 odsto tih lekova.

Farmaceutske kompanije obavezuju na tajnost cena

Da bi postigle najveće moguće cene, farmaceutske kompanije često koriste strategiju koja je jednostavna i efikasna: ugovorima obavezuju pojedinačne države i zdravstvena osiguranja – da cene drže u tajnosti.

"Politiko": Kina bi mogla da uguši snabdevanje EU lekovima

Države to rade u nadi da će ograničiti rastuće troškove novih lekova. Ali cene tih lekova svuda rastu, i u bogatim i u siromašnim zemljama – a farmaceutske kompanije ostvaruju veliki profit od zdravstvenih sistema za koji zaposleni plaćaju doprinose i koje sufinansira država.

Farmaceutske kompanije obično prvo stavljaju svoje lekove na tržište u Danskoj i Nemačkoj – jer tamo isprva mogu same da odrede zvanične cene. U praksi, Danska postavlja neka "dobrovoljna" ograničenja cena, a Nemačka proverava svaki lek godinu dana nakon njegovog uvođenja i onda može da zahteva promene cene.

U međuvremenu, druge države te početne visoke cene koriste kao orijentir za sopstvene zvanične cene. Ono što se dalje dešava u Danskoj i Nemačkoj obavijeno je velom tajne. Danske bolnice nabavljaju najskuplje lekove uz tajne popuste, ali se to ne vidi u Euripidu, evropskoj bazi podataka o cenama, potvrđuje danski zvaničnik.
U Nemačkoj je situacija još netransparentnija. Ona je stavila veto na rezoluciju Svetske zdravstvene organizacije o transparentnosti cena i čak nije ni učesnica Euripid baze podataka o cenama.

Farmaceutske kompanije efektivno dobijaju milijarde od država kao "beskamatne zajmove" jer im većina država isprva plaća višu zvaničnu cenu lekova. Zatim, tokom vremena, kompanije diskretno vraćaju razliku između zvanične i tajno ugovorene niže cene. Samo u Belgiji prošle 2023. radilo se o 1,5 milijardi evra razlike.

Prodajna cena 40 puta veća od proizvodne

Novinari su ipak pokušali da utvrde cene za nekoliko zemalja EU – na primeru pomenutog leka "kaftrio" za cističnu fibrozu: preko obavezno dostupnih podataka o prodaji kompanije, broja pacijenata i podataka zdravstvenih osiguranja.

Prema tim proračunima, godišnje po pacijentu Italija je plaćala oko 70.000 evra, Francuska 66.000 evra, Letonija 135.000 evra, a Češka 140.000 evra. Dakle, što manja i siromašnija zemlja – to skuplji lek.

Pritom, "Njujork tajms" piše da su troškovi proizvodnje ovog leka na primer 2022. za godišnje potrebe po pacijentu iznosili – samo oko 5.700 dolara. A naučnici iz Britanije kažu da je prodajna cena 40 puta veća od proizvodne.

Na zahtev novinara da to komentariše, Vertex kaže da su cene "netačne" i naglasio:

"Cene ne određuje proizvođač jednostrano, već se one poverljivo dogovaraju sa zdravstvenim vlastima u svakoj zemlji". Osim toga, "cene su opravdane" jer se "na istraživanju leka radilo 20 godina", a to je "koštalo više od deset milijardi". A i "najveći deo profita ide u dalja istraživanja".

Uhapšeni farmaceuti i lekari iz Srbije: Davali lekove bez znanja i pregleda pacijenata

Međutim, novinari navode da je lek Kaftrio u SAD pod imenom Trikafta razvijen uz javno finansiranje, dakle od poreskog novca, od strane jedne manje kompanije – koju je na kraju kupio "Verteks".

Farmaceutska industrija stalno argumentuje da cene novih lekova odgovaraju vrednosti koju oni imaju za pogođene pacijente i zdravstveni sistem u celini.

Analiza koju je izvršila konsultantska firma navela je prosečne profite farmaceutskih kompanija: globalne farmaceutske kompanije su u 2020. ostvarile prosečan profit od 25,7 odsto. To je daleko iznad svih ostalih industrijskih sektora. Čak i velike banke mogu samo da sanjaju o tome.