Italijanski medij: Petrodolar je već postao stvar prošlosti

Peking i Karakas su 2019. godine postavili temelje za izvoz venecuelanske nafte u Kinu u zamenu za juan, pošto je Venecuela godinama pod američkim sankcijama, piše italijanski sajt "Sinistrainrete", specijalizovan za oblasti diplomatije i međunarodne politike.

Samo nekoliko meseci ranije, vlada Bolivije je pokrenula pregovore sa Rusijom kako bi regulisala uslove bilateralne trgovine u rubljama i digitalnoj valuti petra, koju su stvorile venecuelanske vlasti.

U januaru 2021. kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji i njegov iranski kolega Džavad Zarif potpisali su sporazum kojim se Peking obavezuje da će u narednih 25 godina uložiti 400 milijardi dolara u iransku ekonomiju, koja uključuje velike isporuke nafte.

Domino efekat na tržištu nafte: Kako napad Irana na Izrael može da utiče i na cene na pumpama

Veliki deo isporuka sirove iranske nafte plaća se u juanima, potvrdio je iranski ministar ekonomije Ehsan Kanduzi. Sporazum sa Iranom planira kineska ulaganja u ključne sektore, poput transporta, kredita, telekomunikacija i zdravstva, kao i značajno produbljivanje vojne saradnje i obaveštajnih delatnosti.

"Njujork tajms" nije propustio da istakne da bi "sporazum mogao da potkopa napore SAD da održe Iran u stanju međunarodne izolacije i da ojača uticaj Kine na Bliskom istoku."

Kinesko-iransko sveobuhvatno strateško partnerstvo više nije izolovana epizoda, već bitna komponenta "partnerske diplomatije", koju Peking razvija putem bilateralnih sporazuma sklopljenih sa raznim zemljama Bliskog istoka i Persijskog zaliva, što je region u kome su do sada SAD imale presudan uticaj.

Značaj bliskoistočne turneje kineskog lidera

Kako podseća italijanski sajt, u decembru 2022. Si Đinping je posetio nekoliko bliskoistočnih zemalja u okviru samita Saveta za saradnju Kine i Zaliva (GCC). Kineski lider je tada izjavio da će "u narednih tri do pet godina Kina raditi zajedno sa zemljama GCC-a na stvaranju nove paradigme višedimenzionalne energetske saradnje", u okviru koje će Narodna Republika Kina nastaviti da uvozi velike količine nafte od članica GCC-a i obavezaće se na kupovinu većih količina tečnog gasa (LNG), a ova platforma predviđa trgovinu u juanima.

Lavrov: Indija i Kina pouzdani partneri za trgovinu naftom

Ovi sastanci kineskog lidera prošli su relativno nezapaženo, podvlači itaijanski medij. Ali, oni su pripremili teren za poništenje sporazuma potpisanog 14. februara 1945, samo četiri dana nakon završetka konferencije na Jalti, između predsednika SAD Frenklina Ruzvelta i saudijskog kralja Abdulaziza, kojim su SAD dobile pravo da eksploatišu saudijske naftne resurse u zamenu za "vojnu zaštitu Saudijske Arabije".

O tome je pisao Vilijam Engdal: "Ruzvelt je živeo dovoljno dugo da obezbedi Rokfelerima neprocenjivu prednost - ekskluzivna prava na svu saudijsku naftu."

Ova odluka je snažno uslovila spoljnu politiku SAD u narednim decenijama.

Zapravo, ona je omogućila da SAD kontrolišu svetsku ekonomiju. Nafta je postala osnovni energetski resurs, a američke energetske kompanije u vlasništvu Rokfelera su ojačale svoj položaj u posleratnom poretku.

Svet ulazi u novu eru globalnog finansijskog poretka

U junu 1974. godine, nakon naftnog šoka, Ričard Nikson je od saudijskog kralja Fejsala tražio promene ovog sporazuma. Arabija je preuzela obavezu da naftu prodaje isključivo za američke dolare.

Rezultat ovog sporazuma bio je povećanje međunarodne tražnje za dolarima. Drugi važan efekat bilo je usmeravanje kapitala na tržište obveznica SAD, što je omogućilo Federalnim rezervama da održe relativno niske kamatne stope.

SAD bi mogle da zabrane prodaju nafte Kini

Tokom decenija, zavisnost SAD od saudijske nafte je opadala zbog nove tehnologije proizodnje nafte iz škriljaca. Kina je postala najveći svetski uvoznik nafte i najveći trgovinski partner Saudijske Arabije 2021. godine, sa bilateralnom trgovinom koja iznosi više od 81 milijardu dolara. Saudijska Arabija je postala najveći kineski snabdevač naftom, a saudijski izvoz u SAD se zaustavio na 435.000 barela dnevno.

Devetog juna ove godine prestao je da važi sporazum koji su pre 50 godina poptisali Nikson i Fejzal. Posledice ove promene još nisu postale očigledne, ali ovo je duboka promena u globalnoj dinamici moći, tvrdi ovaj sajt.

Kako zaključuje italijanski medij, globalni finansijski poredak upravo ulazi u novu eru, u kojoj SAD više neće imati dominaciju.