Svet
Ko sve želi u BRIKS?
Spisak zemalja koje žele da se pridruže BRIKS-u sve je duži, a i u Srbiji je sve više onih koji pozivaju na produbljenje odnosa sa članicama tog okupljanja
Nije tajna da je BRIKS - okupljanje zemalja koje su pre skoro dve decenije inicirali Rusija, Kina, Indija i Brazil - poslednjih godina postao možda i najpopularniji format saradnje za zemlje Globalnog juga, a sve više njih pokazuje interesovanje za članstvo.
Mnoge od njih BRIKS vide kao alternativu zapadnom političkom i ekonomskom poretku.
U državama članicama tog okupljanja živi oko 44 odsto svetske populacije, a njihov kolektivni BDP pokriva oko trećinu svetskog ekonomskog proizvoda. Nakon pristupanja novih članica početkom ove godine, BRIKS je postao i energetski gigant - njegove članice danas kontrolišu oko 45 odsto svetskih zaliha nafte.
Članice BRIKS-a su 2015. godine osnovale Novu razvojnu banku, čiji je zadatak davanje povoljnih kredita za finansiranje javnih i privatnih projekata, pre svega u zemljama u razvoju.
Među zemljama članicama sve više se govori i o dedolarizaciji, odnosno korišćenju domaćih valuta u trgovini umesto američkog dolara. Izvršni direktor ruske filijale Međunarodnog monetarnog fonda Aleksej Možin u maju je izjavio da bi zemlje BRIKS-a mogle da stvore obračunsku jedinicu koja bi bila izgrađena na korpi valuta pet zemalja članica grupe.
Da bi BRIKS mogao da bude atraktivan i za Srbiju ukazao je potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin.
"BRIKS je nada, prilika za savez sa zemljama koje od nas ne traže ništa, a mogu da nam ponude više nego što mi i tražimo. Na srpskom jeziku, BRIKS bi mogao da se čita i kao 'Srbija među prijateljima'", napisao je on u autorskom tekstu za "Politiku".
Ko sve želi u BRIKS?
Naziv BRIK (BRIC) skovao je britanski ekonomista Džim O'Nil 2001. godine, kako bi opisao četiri ekonomije u usponu - Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu. Začeci tog formata napravljeni su 2006, kada su se ministri spoljnih poslova te četiri zemlje sastali na marginama sednice Generalne skupštine UN.
Prvi samit BRIK-a održan je 2009. godine u Jekaterinburgu, kada je domaćin bio tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev. Formatu se sledeće godine priključila i Južna Afrika, kada je BRIK postao BRIKS.
Na sledeće proširenje čekalo se punih 13 godina, ali je do njega konačno došlo nakon prošlogodišnjeg samita BRIKS-a u Johanesburgu. Tada je najavljeno da će tom formatu pristupiti šest novih članica - Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Četiri od tih šest zemalja formalno se priključilo BRIKS-u (danas poznatom kao BRIKS+) 1. januara 2024. godine. Argentina je u međuvremenu odustala od članstva nakon izbora Havijera Mileja na mesto predsednika u novembru prošle godine, dok je Saudijska Arabija i dalje u procesu pristupanja.
U međuvremenu, taj format je postao privlačan velikom broju država koje su izrazile želju da se priključe, a na prošlogodišnji samit su došli predstavnici nekoliko desetina zemalja iz Afrike, Azije i Latinske Amerike.
Južnoafrička ministarka spoljnih poslova Naledi Pandor je prošle godine izjavila da su 23 države aplicirale za članstvo, od kojih su neke u međuvremenu pristupile BRIKS-u, dok njih 17 još čeka. Među njima se, između ostalih, nalaze Alžir, Belorusija, Venecuela, Vijetnam, Indonezija, Kazahstan, Kuba, Nigerija i Tajland.
Spisak zemalja koje su pokazale interesovanje za članstvo još je duži. Predsednik Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Grigori Karasin u aprilu je izjavio da preko 40 zemalja želi da pristupi BRIKS-u, a među njima se nalaze Bolivija, Zimbabve, Kolumbija, Malezija, Pakistan, Sirija, Šri Lanka...
Pravu eksploziju je izazvala Turska, članica NATO-a i (makar formalno) kandidat za članstvo u EU, koja je nedavno takođe izrazila interesovanje za članstvom u BRIKS-u.
Srbija i BRIKS
O izgradnji bližih odnosa Srbije i BRIKS-a poslednjih meseci se sve više govori, pre svega zato što je reč o forumu koji čine države sa kojima Beograd ima tople i prijateljske odnose - uključujući i činjenicu da nijedna od njih nije priznala nezavisnost tzv. Kosova.
Kao najveći zastupnici članstva Srbije u BRIKS-u poslednjih meseci profilisali su se predstavnici Pokreta socijalista Aleksandra Vulina, koji su u februaru ove godine u Narodnoj skupštini podneli predlog rezolucije o pridruživanju Srbije toj grupaciji.
Da Srbija može da pretenduje na punopravno članstvo u BRIKS-u, ali da to zavisi isključivo od Beograda i srpskog naroda, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nekoliko dana pre podnošenja predloga rezolucije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, međutim, tokom gostovanja na TV Informer u aprilu izjavio da "ne misli da je sada trenutak da se Srbija pridruži BRIKS-u" zato što se ona "nalazi na evropskom putu", dodajući da tu grupaciju "nikako ne bi trebalo potceniti".
Slične izjave imao je i doskorašnji ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, koji je krajem 2022. godine izjavio da je saradnja sa tim pokretom "korisna", ali da se "članstvo u toj organizaciju kosi sa stavovima Brisela, jer učlanjenje u BRIKS isključuje članstvo u EU".
Dačić je prošle godine rekao da je članstvo Srbije u BRIKS-u "bajka" i da "nije realno", te da je "Srbija u Evropi i želi da bude deo EU".
Vlada Srbije je, međutim, nedavno donela odluku da će upravo Vulin biti zadužen za unapređenje saradnje Republike Srbije i zemalja BRIKS-a.
