Svet
Asanž je slobodan: Šta to znači za slobodu medija?
Posle 14 godina pravne borbe, osnivač "Vikiliksa" odlučio je da se izjasni kriv po jednoj od 18 tačaka optužnice
Osnivač "Vikiliksa" Džulijan Asanž, konačno je posle četrnaest godina borbe na slobodi. Pet godina držan iza rešetaka u londonskom zatvoru "Belmarš", boreći se protiv ekstradicije po 18 tačaka optužnice, Asanž će po dolasku na Severna Marijanska ostrva (američku teritoriju u Pacifiku) priznati krivicu po jednoj tački – za zaveru u cilju nezakonitog pribavljanja i širenja poverljivih informacija koje se odnose na nacionalnu odbranu SAD.
Zašto je američka administracija rešila da napokon okonča četrnaestogodišnju hajku na osnivača "Vikiliksa" i kakve su posledice Asanžovog puštanja na slobodu? Da li je slučajno što je čovek koji se svuda u svetu doživljava kao simbol slobode medija pušten u trenutku dok Bajdenova administracija, zbog nesrećnog upravljanja krizom u Ukrajini, ratom u Palestini, opterećena i brojnim unutrašnjim problemima, sve više gubi ugled među biračima koje pred izbore treba anestezirati? Ili je možda bezgrešna Amerika ipak priznala svoju grešku?
Slučaj protiv Asanža je, kako objašnjava novinar Nebojša Malić, dugogodišnji novinar RT Amerika i autor emisije "Glas iz Amerike", uvek bio "dubiozan" jer on niti je američki državljanin, niti je njegovo objavljivanje ratnih dnevnika i depeša Stejt Departmenta prekršilo američke zakone.
"Oni su ga u stvari optužili da se zaverio sa Čelsi Mening da hakuje te dokumente, na osnovu lažnog iskaza jednog prevaranta. Ali je to bilo dovoljno da ga utamniče pet i kusur godina u najgorem londonskom zatvoru. Taj čovek je bukvalno izgubio 12 godina života – računajući vreme provedeno u ekvadorskoj ambasadi – zato što je objavio istinu. I njegov progon je bio poruka drugima da se ne usude da urade nešto slično", ističe Malić.
Za njega nema nikakve sumnje da je Bajdenova odluka o oslobađanju Asanža pokušaj poentiranja pred predsedničke izbore, pogotovo zato što je Asanž i optužen pod Trampovom administracijom.
"Ali ta optužnica je dugo bila u pripremi, a ljudi kojima je stalo do Asanža neće tako lako biti kupljeni", uveren je Malić.
Bajden skinuo brigu s glave
Istoričar, publicista i spoljno-politički analitičar Srđa Trifković, podseća da je i odluka o puštanju Asanža dugo pripremana, kao i da je Bajden pre dva meseca pomenuo da je u kontaktu sa australijskim premijerom Albanezeom i britanskom vladom.
"Australijanci su vlastima Britanije, gde je Asanž bio u zatvoru, i Amerikancima koji su tražili njegovo izručenje, poručili da je vreme da se napravi dogovor. Ne verujem, međutim, da bi vlada u Kamberi bilo šta učinila i tako izašla u javnost, a da se prethodno oko toga nije dogovorila sa američkom stranom", ističe Trifković, dodajući da SAD nikada neće priznati koliko se ogrešila o slobodu medija, već će ovaj sporazum iskoristiti da "dokaže" svoju filantropiju i humanost, budući da je Asanž već odavno bolestan.
Bajdenova administracija rešila se, naime, sporazumevši se sa Asanžom, velikog neželjenog tereta, iako to, prema rečima Trifkovića, neće mnogo promeniti izborne šanse trenutnog američkog predsednika.
"Želeli su da se oslobode neprijatne epizode koja bi se desila ako bi došlo do Asanžovog izručenja i suđenja. To ne bi imalo ni najmanje povoljnog efekta na američki imidž, jer ne zaboravimo da su u masivnom paketu dokumenata koje je 'Vikiliks' objavio 2010, između ostalog bili su i detalji o američkom helikopteru, koji je pogodio civilne ciljeve", uverava naš sagovornik.
Ako neko čak i pomisli da se Asanž izvukao, treba imati u vidu, dodaje Trifković, da je on već sedam godina proveo kao defakto zatvorenik u ambasadi Ekvadora u Londonu, a nakon toga bio i pet godina u britanskom zatvoru.
"On sad ide na Marijanska ostrva da formalizuje dogovor. Onlajn se već pojavljuju glasine da će ovo biti jedna velika klopka da bi se on namamio na tle pod američkom kontrolom, ali ne verujem da u obzir dolazi tako nešto jer bi to bio suviše veliki blam SAD, koji bi samo podgrejao stare argumente o gušenju slobode govora i o progonu ad hominem", zaključuje Trifković.
Asanž slobodan, sloboda govora – mrtva
Novinar Igor Mekina ocenjuje kako je "Asanž slobodan, ali je mit o slobodi govora mrtav i pokopan".
"Njegovo oslobađanje je istovremeno i radosna i tužna vest, jer on je bio prisiljen da prizna krivicu iako je godinama tvrdio da je nevin. Ovim njegovim priznanjem zamagljuje se razlika između novinara koji ima pravo da objavi informacije, makar bile tajne, i izvora koji može imati neke restrikcije. To potencijalno otvara mogućnost da će bilo koji novinar koji u budućnosti bude imao kontakte sa izvorima i baratao s digitalnim podacima – biti optužen na sličan način", objašnjava Mekina.
Optužbe protiv Asanža zasnivaju se, naime, na tvrdnjama da on nije pravi novinar, već haker i aktivista sa sopstvenim planom, koji je ugrozio živote američkih izvora i kontakata, tako da je odlučeno se Zakon o špijunaži može primeniti bez ugrožavanja slobode štampe.
"Bez obzira na to što mnogi kažu da ovaj sporazum ne uspostavlja presedan, način na koji je sve to izvedeno ipak služi zastrašivanju. Bajden se ipak u delu liberalne javnosti pokazao kao tolerantniji političar, a postigao je cilj – Asanž je priznao da je kriv. Ipak, Amerikanci su morali da odustanu od 17 tačaka optužnice što znači da su time priznali da su one bile lažne, što je prilično loše za njih", ukazuje naš sagovornik.
Sporazum ili život
Bezosećajan čovek bi, primećuje naš sagovornik, rekao da bi za slobodu štampe bilo "bolje da je Asanž umro u zatvoru".
Za Mekinu takav scenario je ipak neprihvatljiv.
"Bolje što je priznao nešto što nije uradio, jer do sad je već mnogo toga istrpeo zbog svojih otkrića. Ne smemo zaboraviti da za mnoge tajne američke politike i mnogo toga šta su radili, ne bismo saznali da nije bilo Asanža. On je već podneo veliku žrtvu za slobodu govora, pa moramo razumeti da je bio prisiljen da zbog sopstvenog života potpiše takav sporazum", tvrdi Igor Mekina.
Sličnog je mišljenja i Malić.
"Ovo je, s jedne strane, velika pobeda istine i pravde. Asanž ide kući, ženi i deci, i na lečenje. A sa druge strane, činjenica da je tu slobodu platio tako što je morao da slaže da je nešto skrivio, ostavlja gorak ukus u ustima i utisak da je imperija ipak uzela svoje 'kilo mesa'. Ali nemamo pravo da mu zameramo što je ovako odlučio. Ne znam ko bi od nas izdržao pola od ovoga što su uradili njemu. A njegov doprinos istoriji je svakako neprocenjiv", ističe naš sagovornik.
Trifković dodaje da je Asanž već proveo trećinu svog punoletnog veka ili u četiri zida, ili u strahu od hapšenja i progona.
"Poznat nam je slučaj Danijela Elzberga koji je objavio 'Pentagonske papire' u vreme rata u Vijetnamu, kada ga je čitava liberalna Amerika na sva usta slavila kao svojevrsnog heroja, ali i dokumenti koji su objavljeni u aferi 'Votergejt'. Postoji, dakle, duga i časna tradicija američkog novinarstva da se objavljuju podaci koji kompromituju državne organe. A protiv Asanža je pokrenuta hajka, jer je predmet njegovih otkrića bila ultraliberalna demokratska administracija Baraka Obame, a ne kao u slučaju 'Votergejta' i 'Pentagonskih papira' – republikanska administracija", zaključuje Trifković.
