Svet
Prvo seme pirinča ubrano na kineskoj svemirskoj stanici stiglo na Zemlju
Da bi se zadovoljile potrebe astronauta tokom dugih putovanja u svemir, neophodno je obezbediti da se biljke uspešno razmnožavaju u kosmosu
Prve sadnice pirinča na svetu ubrane u kosmosu isporučene su danas u Peking u posebnoj kapsuli po povratku posade svemirskog broda "Šendžou 14" u nedelju uveče.
Uz pirinač, eksperimentalno seme biljke arabidopsis taliana (skupljen), takođe je brzo raslo u svemirskoj stanici. Dve biljke su posle 120 dana kultivacije u svemiru završile ceo proces rasta, od semena do semena.
Pirinač koji hrani skoro polovinu svetske populacije, smatra se glavnim kandidatom za sistem održavanja života u budućim istraživanjima dubokog svemira sa ljudskom posadom.
Skupljen je zimska biljka sa relativno kratkim životnim ciklusom i često se koristi u biljnoj biologiji i genetici.
Da bi ljudska bića dugo preživela u svemiru, neophodno je obezbediti da se biljke uspešno razmnožavaju u kosmosu, kažu stručnjaci. Stoga je korišćenje svemirske mikrogravitacije za uzgoj pirinča jedan od važnih pravaca istraživanja svemirske botanike.
Ranije su samo skupljen, repica, grašak i pšenica uspešno rasli od semena do semena u svemirskom okruženju, ali pirinač u takvim okolnostima nije mogao da završi puni ciklus rasta.
Eksperimentalno seme pirinča doneto je u svemir pomoću laboratorijskog modula krajem jula. Eksperiment je zvanično pokrenut 29. jula injekcijom hranljivih materija i zaključen je 25. novembra. Tokom ovog procesa, skupljen i pirinač su nicali, rasli, cvetali i rodili seme.
Preliminarni rezultati su pokazali da su biljke pirinča postale labavije i sa većim uglovima listova. Pirinač ovalnog zrna se smanjio, dok dužina pirinča duguljastog zrna nije bila značajno promenjena.
Problem uzgoja hrane u svemiru mora da se reši
Saradnik iz Centra za izvrsnost u molekularnim naukama o biljkama Kineske akademije nauka, Zeng Heđong, rekao je da razvoj istraživanja dubokog svemira sa ljudskom posadom napreduje, čak i kada je u pitanju sletanje na Mars, ali da je nemoguće osloniti se samo na hranu donetu sa Zemlje da bi se zadovoljile potrebe dugoročnih putovanja u svemir. Prema njegovim rečima, problem uzgoja hrane u svemiru mora da se reši.
Napomenuo je da buduća proizvodnja svemirskih useva mora da se odvija u potpuno zatvorenom veštačkom okruženju. Zbog toga usevi koji se gaje u svemiru moraju da ispunjavaju zahteve prinosa i kvaliteta, visoke efikasnosti i niske potrošnje energije.
