Ekonomija
O čemu se zapravo radi u Kazanju: Šta je "BRIKS most" i zašto donosi svetsku revoluciju
Novi sistem, koji Rusija naziva "BRIKS most", trebalo bi da omogući zemljama da sprovode prekogranična poravnanja koristeći digitalne platforme kojima upravljaju njihove centralne banke
"BRIKS most", platni sistem koji nastaje paralelno sa postojećim zapadnim, više nije samo ideja, već postaje novi krvotok svetskih finansija. A svetski lideri koji su doputovali u Kazanj, nisu tu samo da iskažu podršku Vladimiru Putinu i Rusiji, već da učestvuju u stvaranju "svetske revolucije".
Kampanja sankcija Moskvi bez presedana koju predvode SAD primorala je članice BRIKS-a da potraže načine da nastave trgovinu uprkos ograničenjima. Iako su se zapadne sile potrudile da na sve moguće načine odseku Rusiju iz međunarodnih tokova, samit u Kazanju pokazaće da im taj plan nije uspeo. I ne samo to, već da je podstakao zemlje okupljene u BRIKS-u da se još bolje organizuju i da osmisle alternativni sistem, koji je brži i jeftiniji od SVIFT-a.
Vodeće ruske banke isključene su iz međunarodnog platnog sistema SVIFT 2022. godine u sklopu sveobuhvatnih sankcija koje je Zapad uveo Moskvi zbog sukoba u Ukrajini. Svetski stručnjaci sada prognoziraju da će uloga SVIFT-a slabiti i da će se svesti na instrument za servisiranje plaćanja u SAD i njihovim satelitima, što će zadati snažan udarac i američkom dolaru.
"Ekonomist" piše da Putin želi bloku da da snagu tako što će ga izgradnjom novog globalnog sistema finansijskog plaćanja kako bi napao američku dominaciju u međunarodnim finansijama i zaštitio Rusiju i njene saradnike od sankcija.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je nedavno izjavio da je svima postalo jasno da se svako može suočiti sa sankcijama SAD i Zapada i da bi BRIKS platni sistem omogućio "ekonomske operacije bez zavisnosti od onih koji su odlučili da dolar i evro upotrebe kao oružje".
Novi sistem, koji Rusija naziva "BRIKS most", trebalo bi da omogući zemljama da sprovode prekogranična poravnanja koristeći digitalne platforme kojima upravljaju njihove centralne banke. "Ekonomist" smatra apsurdnim to što se novi platni sistem "odmetnutih država" zapravo oslanja na koncepte iz drugog projekta zvanog "Em most" (mBridge) koji sprovodi bastion poretka predvođenog Zapadom, Banka za međunarodna poravnanja (BIS).
To su objavili i kineski državni mediji ukazujući da će se novi BRIKS plan "verovatno oslanjati na naučene lekcije" iz tog projekta, koji je zasnovan na kineskom tehnološkom rešenju. BIS eksperiment je započet 2019. godine, bio je zapanjujuće uspešan, prema rečima nekoliko ljudi uključenih u projekat, a mogao bi da skrati vreme transakcije sa dana na sekunde i to uz minimalne troškove.
"Ekonomist" piše da je stvaranjem sistema koji bi potencijalno mogao biti daleko efikasniji od sadašnjeg – i koji bi oslabio dominaciju dolara – BIS nesvesno zakoračio u geopolitičko minsko polje.
"Ako neko obavlja transakcije van dolarskog sistema iz političkih razloga, želite da to za njega bude skuplje od dolarskog sistema", upozorio je Džej Šambo, viši zvaničnik odeljenja za trezor.
Novi finansijski krvotok slabi dominaciju dolara
Pregovori u Kazanju će zapravo obelodaniti početak trke za preuređenje svetskog finansijskog krvotoka. Kina već dugo ukazuje da će tehnologija plaćanja, a ne pobuna kreditora ili vojni sukob, smanjiti moć koju Amerika dobija od toga što je u centru globalnih finansija.
"Ekonomist" navodi da bi BRIKS plan mogao da obezbedi jeftinije i brže transakcije i napominje da bi te koristi mogle biti dovoljne da privuku i druge ekonomije. Da ova ideja itekako ima potencijal, pokazuje i to što su zapadni zvaničnici u panici da bi ona mogla biti osmišljena da izbegne sankcije.
Američka dominacija u globalnom finansijskom sistemu bila je oslonac posleratnog poretka. Iako su centralne banke diverzifikovale svoja sredstva, uključujući i zlato, oko 58 odsto deviznih rezervi je i dalje u dolarima.
Pošto skoro sve banke koje obavljaju transakcije u dolarima to moraju da rade preko korespondentne banke u Americi, ona je u mogućnosti da prati tokove u potrazi za znacima finansiranja terorizma i izbegavanja sankcija. To američkim liderima pruža ogromnu polugu moći.
Broj ljudi pod američkim sankcijama eksplodirao je za više od 900 odsto (na oko 9.400) u poslednjih 20 godina do 2021. Amerika je zahtevala da se neke strane banke isključe sa SVIFT-a, belgijskog sistema za razmenu poruka koji koristi oko 11.000 banaka u 200 zemalja za transfer sredstava preko granica.
Amerika je takođe zapretila "sekundarnim sankcijama" bankama u drugim zemljama koje posluju sa Rusijom. "Ekonomist" podseća da su čak i evropski kreatori politike, koji podržavaju sankcije, bili uznemireni koliko su se brzo "Viza" i "MasterKard", dve američke firme na koje se evrozona oslanja za maloprodajna plaćanja, povukle iz Rusije. A cunami koji se srušio na Rusiju podstakao je američke protivnike da ubrzaju svoje napore da se odmaknu od dolara i naterao mnoge druge vlade da sagledaju svoju zavisnost od američkih finansija. Kina to smatra jednom od svojih najvećih ranjivosti.
Jedna od opcija za Ameriku i njene saveznike je da pokušaju da zakrče nove sisteme plaćanja koji se takmiče sa dolarom. Zapadni zvaničnici su upozorili BIS da bi taj projekat navodno mogle da zloupotrebe "zemlje sa zlonamernim motivima".
Ono što planu članica BRIKS-a može dati zamah je to što postoji širok konsenzus da je trenutni sistem prekograničnog plaćanja suviše spor i skup.
"Ekonomist" konstatuje da ovonedeljni samit BRIKS-a nije Breton Vuds, ali ukazuje da će se sledeće godine samit BRIKS-a održati u Brazilu i da će će predsedavati Luiz Inasio Lula da Silva, brazilski predsednik koji uporno predlaže da treba stvoriti alternativnu valutu koja bi bila pandan dolaru, a koja bi se koristila prilikom plaćanja u okviru BRIKS-a. List podseća i na njegove reči da se svake noći pita zašto sve zemlje moraju da baziraju svoju trgovinu na dolaru i ko je to odlučio.
U autorskom tekstu za RT internešenel panafrički aktivista i politički analitičar Egunči Beanzin je napisao da bi ovaj samit mogao da označi početak kraja zapadne prevlasti i nastanak nove ere u kojoj se konačno čuje glas Globalnog juga. On je ocenio da događaji u Kazanju stoga obećavaju da će imati trajne posledice na to kako zamišljamo svetski poredak u decenijama koje dolaze.
