Posledice antiruskih sankcija: Američki "Intel" odustao od megaprojekta u Nemačkoj

Američka korporacija "Intel" odustala je od svojih grandioznih planova da otvori fabriku čipova u Nemačkoj u prvoj polovini 2023. godine.

Kompanija iz Silicijumske doline u martu je najavila da će u Magdeburgu otvoriti veliki fabrički kompleks koji je trebalo da smanji zavisnost Evrope i SAD od azijskih snabdevača.

"Intel" je, naveo je tada "Njujork tajms" pokušao da odgovori na kontinuirani nedostatak poluprovodnika, koji je prvobitno bio podstaknut pandemijom, koja je sputala proizvođače automobila i druge kompanije u Evropi i Sjedinjenim Državama.

Kriza lanca snabdevanja je naglasila oslanjanje kupaca na proizvođače čipova na Tajvanu i Južnoj Koreji, posebno za najnaprednije proizvode, a sankcije koje je Zapad uveo Moskvi zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini - i njihove posledice po privredu i ekonomiju Evrope, dodatno su pogoršale situaciju.

Nemački list "Folkstime" sada je preneo da je kompanija sada odustala od roka izgradnje kompleksa navevši da je vodeći proizvođač poluprovodnika želeo više javnih subvencija.

List navodi da je porast cena energenata i sirovina poremetio prvobitne proračune američke kompanije. Tamo gde je "Intel" prvobitno planirao troškove od 17 milijardi evra, cene su sada bliže 20 milijardi evra, prenosi Rojters.

"Geopolitički izazovi su porasli, a potražnja za poluprovodnicima je opala", rekao je portparol "Intela" Benjamin Barteder. "To znači da još ne možemo da kažemo konačan datum početka izgradnje."

Kompanija je dodala da je sa nemačkom vladom razgovarala o tome kako bi "jaz" u finansiranju mogao da se premosti. "Jaz se pojavio u ovoj trenutnoj situaciji. Radimo sa partnerima u vladi kako bismo unapredili projekat", saopšteno je iz "Intela".

"Intel" je početkom godine saopštio da će izgraditi najmanje dve fabrike poluprovodnika u gradu na istoku Nemačke, u kojima bi trebalo da radi oko 3.000 stalno zaposlenih, uz 7.000 građevinaca.

Izvršni direktor kompanije Patrik Gelsinger postavio je cilj da poveća udeo SAD u globalnoj proizvodnji čipova na oko 30 procenata u narednoj deceniji, sa 12 procenata danas. Takođe je rekao da želi da poveća udeo Evrope na oko 20 odsto sa devet odsto u istom periodu.