EU postigla dogovor o ograničenju cene gasa; Peskov: Rusija će odgovoriti

"Evropski ministri postigli su dogovor o ograničenju cene gasa od 180 evra po megavat-času", napisala je na Tviteru novinarka "Euraktiva" Kira Tejlor.

"Još uvek nije sigurno kakav će biti uticaj ovog ograničenja, pošto ono uključuje mnogo izuzetaka. Svakako, ovo nije magično rešenje za sve probleme. Države članice EU moraju da se fokusiraju na prava rešenja krize, poput smanjenja potražnje i povećanja proizvodnje energije iz održivih izvora", napisao je na Tviteru saradnik tink-tenka "Brugel" Simone Taljapjetra.

Konačna maksimalna cena manja je od one koju je Evropska komisija prvobitno predložila za gotovo 100 evra po megavat-času, kada je predloženo da se mehanizam aktivira u slučaju da cena gasa premaši 275 evra tokom deset vezanih dana.

Više ministara nazvalo je to ograničenje "šalom", pošto se ono ne bi aktiviralo čak ni kada su cene dostigle svoje maksimalne vrednosti u avgustu.

Konačni dogovor je postignut nakon što je Nemačka, koja se oštro protivila ograničenju zbog zabrinutosti da će dovesti do preusmeravanja vrednih zaliha gasa iz Evrope u delove sveta koji su spremni da plate više, na kraju pristala na tu meru, prenosi "Fajnenšel tajms".

Češki ministar industrije i trgovine i predsedavajuću Savetu EU Jozef Sikela izjavio je danas da su ministri EU "postigli važan sporazum koji će zaštititi građane od skoka cena energije, uz realan i efikasan mehanizam, koji uključuje neophodne garancije za sigurnost snabdevanja i stabilnost finansijskih tržišta".

Holandija i Austrija, koje su takođe bile protiv ograničenja, bile su uzdržane na konačnom glasanju, a Mađarska je glasala protiv.

Zemlje koje se od početka zalažu za ograničavanje cene gasa su Italija, Grčka, Španija, Belgija i Poljska.

Ograničenje će se primenjivati od 15. februara 2023. godine, i važiće privremeno, godinu dana.

Takođe, postignut je i sporazum koji omogućava državama da formalno usvoje još dva hitna teksta sa ciljem ublažavanja uticaja energetske krize.

Prvi predviđa grupne kupovine gasa, u kojima bi učestvovali konzorcijumi kompanija, kako bi zajedno postigli bolje cene, kao i mehanizam solidarnosti koji automatski obezbeđuje snabdevanje energijom zemalja kojima preti nestašica.

Drugi pojednostavljuje procedure autorizacije za infrastrukturu obnovljive energije.

Države članice i Evropska komisija sada moraju da se pozabave strukturnom reformom evropskog energetskog tržišta, a očekuje se da će EK početkom sledeće godine dati svoje predloge.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da su "pokušaji postavljanja gornje granice cena gasa neprihvatljivi", kao i da će "biti odgovarajućih odluka" sa ruske strane.

"Svakako će biti potrebno vreme da se temeljno odvagaju sve dobre i loše strane pri pronalaženju rešenja. Znate da je naftni proces malo spor. Ipak, odgovor Moskve na gornju cenu nafte biće objavljen. Isto će se desiti i da gasom", istakao je Peskov, preneo je TASS.

"Ovo je kršenje tržišnog procesa određivanja cena, zadiranje u tržišne procese. Svako pozivanje na utvrđivanje gornje granice cene gasa je neprihvatljivo", rekao je portparol Kremlja.