Ekonomija
Srbija prvi put dobila strategiju upravljanja mineralnim resursima: Tri scenarija za litijum
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je poručila da država neće dozvoliti, ni nekontrolisanu eksploatacija mineralnih sirovina, ali ni blokadu razvoja
Narodna skupština usvojila je danas Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine, a ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je rekla da je cilj tog dokumenta da Srbija odgovorno i održivo upravlja svojim mineralnim resursima, uz razvoj modernog, tehnološki naprednog i konkurentnog rudarskog sektora.
S obzirom da su strateški važni metalični mineralni resursi Srbije bakar, zlato, olovo, cink, srebro i litijum, ovaj dokument podrazumeva niz aktivnosti usmerenih ka povećanju njihovih ukupnih količina i mogućnosti ekonomske isplativosti iskopavanja.
Strategija predviđa tri scenarija razvoja rudarskog sektora u Srbiji - od opcije usporenog razvoja koja podrazumeva da ne bi došlo do otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra, preko opcije realnog razvoja sektora mineralnih sirovina, koji podrazumeva otvaranje rudnika litijuma i zlata, a koja bi navodno udvostručila vrednost proizvodnje ovog sektora sa 3,3 milijarde dolara, na 6,8 milijardi. Treća, i najoptimističniji scenario naveden u Strategiji, podrazumeva otvaranje rudnika litijuma, sa proizvodnjom od 58.000 tona, sa cenom na berzi od 15.000 dolara po toni, kao i rudnika zlata i srebra i da se pokreće proizvodnja nikla i kobalta. Ukupna vrednost proizvodnje je u tom slučaju procenjena na 8,6 milijardi dolara.
U 2022. godini rudarstvo je učestvovalo je sa 2,7 odsto u BDP-u Srbije, a u Strategiji se navodi da bi, ako bi se ostvarila opcija realnog razvoja rudarskog sektora, udeo rudarstva u BDP-u mogao da se poveća na oko 5 odsto, odnosno na oko 8 odsto u opciji ubrzanog razvoja.
"Zbog toga je cilj da se uvedu viši nivoi prerade rude u Srbiji. Ako bi se računale i indirektne dobiti udeo će biti značajno veći. To se pre svega odnosi na direktne strane grinfild investicije, povećanju zaposlenosti, povećanje obima uslužnih delatnosti, transporta, građevinarstva, dobiti od poreza", piše u Strategiji.
Navodi se da bi prioritet trebalo da bude realizacija koja podrazumeva otvaranje rudnika i eksploataciju litijuma, ali da će realizacija ovih projekata zavisiti od brojnih faktora, počev od ekonomskih, pre svega od cena sirovina na berzi, potražnje za određenim sirovinama, pa do mogućnosti ekološki prihvatljive proizvodnje.
Izrada prve strategije važna je i zbog realizacije spornog projekta "Jadar". Iako se u javnosti polemisalo, da li "Rio Tinto" ostaje ili odlazi iz Srbije, iz kompanije su krajem prošle godine saopštili da se ne povlači iz Srbije i da je projekat iskopavanja litijuma u dolini reke Jadar u Zapadnoj Srbiji ušao u fazu procene troškova. Ovo nije prvi put da se "Rio Tinto" navodno "povlači" iz Srbije. Pod pritiskom protesta, vlasti u Srbiji su 2022. stopirale projekat iskopavanja litijuma, ali su ga dve godine kasnije ponovo "oživele". Uprkos tome, Vlada Srbije je dve godine kasnije usvojila novu uredbu kojom je omogućila nastavak projekta izgradnje rudnika litijuma u dolini Jadra. Zato mnogi smatraju da je i trenutna situacija pokušaj da se australijska kompanija pritaji i sačeka bolju priliku za realizaciju svog nauma.
U Strategiji se navodi da ležište Jadar sadrži visokokvalitetnu mineralizaciju bora i litijuma, kao i da je prihvaćen elaborat i izdata potvrda o bilansnim rezervama i resursima litijuma u ukupnoj količini od 158 miliona tona.
"U slučaju da bude eksploatacije, ako se zadovolje svi uslovi koji će
biti postavljeni u Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, prema Studiji
opravdanosti postoji mogućnost proizvodnje na godišnjem nivou od 58.000 tona litijum karbonata, 160.000 tona borne kiseline, 255.000 tona natrijum sulfata", navodi se u Strategiji.
Takođe se ukazuje da su aktuelna i istraživanja rude zlata u regionu Žagubice i Rogozne i da potencijalno postoji mogućnost eksploatacije ako se ispune svi zahtevi zaštite životne sredine.
Dubravka Đedović Handanović je istakla da Srbija do sada nije imala važeću stratešku politiku u ovoj oblasti, jer je poslednja strategija pripremana 2011. godine, ali nikada nije usvojena u Narodnoj skupštini. Ministarka je naglasila da se prirodna bogatstva u ovom dokumentu ne posmatraju kao puka sirovinska baza, već kao strateški potencijal za ekonomski razvoj, industrijski napredak, energetsku sigurnost i jačanje energetske nezavisnosti države.
Ona je poručila da država neće dozvoliti, ni nekontrolisanu eksploatacija mineralnih sirovina, ali ni blokadu razvoja.
"Put za koji smo se opredelili je put razvoja uz punu primenu ekoloških standarda, kontrolu institucija i odgovornost prema građanima", rekla je ministarka.
Đedović Handanović je istakla da Strategija prepoznaje ulogu lokalnih samouprava i potrebu njihovog većeg uključivanja.
"Razvoj ne sme biti nametnut, već dogovoren, što znači da građani moraju biti informisani, institucije prisutne, a standardi jasni i kontrolisani", rekla je ministarka.
Posebna pažnja u Strategiji, prema njenim rečima, posvećena je kritičnim i strateškim mineralnim sirovinama, koje predstavljaju temelj nove industrije, od baterija i elektromobilnosti, do visokih tehnologija i energetske tranzicije.
"U vremenu globalnih geopolitičkih promena, borbe za resurse i nestabilnosti tržišta, mineralne sirovine postale su pitanje nacionalne bezbednosti. Politički odgovorna država mora težiti većoj preradi u zemlji, većoj dodatoj vrednosti, novim fabrikama, novim tehnologijama i novim radnim mestima", navela je Đedović Handanović.
Strategija se zasniva na tri osnovna stuba održivog razvoja - ekonomskom, ekološkom i socijalnom. Prvi stub podrazumeva investicije, obezbeđivanje stabilnosti snabdevanja mineralnim sirovinama i razvoj industrijskog lanca vrednosti zasnovanog na domaćim resursima.
Drugi, ekološki, podrazumeva unapređenje zaštite životne sredine, primenu principa održivog rudarstva i smanjenje negativnih uticaja kroz primenu savremenih tehnologija. Treći, socijalni, obuhvata razvoj kadrova, jačanje saradnje sa lokalnim zajednicama i unapređenje transparentnosti u sektoru.
Opšti cilj Strategije je održivo upravljanje geološkim istraživanjima i eksploatacijom mineralnih sirovina radi obezbeđenja dugoročnog industrijskog, ekonomskog i društvenog razvoja.
Za realizaciju tog cilja definisana su tri posebna cilja i ukupno 19 mera.
Prvi cilj odnosi se na modernizaciju geoloških istraživanja i rudarstva, kroz unapređenje regulative, digitalizaciju podataka i savremene sisteme upravljanja.
Drugi cilj odnosi se na obezbeđivanje pristupa mineralnim sirovinama, kroz veću geološku istraženost, identifikaciju novih ležišta i bolje prostorno planiranje. Treći cilj odnosi se na razvoj znanja i kadrova, jačanje naučno-istraživačkog rada i unapređenje obrazovanja i stručnog usavršavanja.
Izrada Strategije i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu pripremljena je uz podršku Univerziteta u Beogradu, Rudarsko-geološkog fakulteta, a javna rasprava je trajala ukupno 56 dana, značajno duže od regulativom propisanog vremenskog perioda.
Paralelno sa izradom Strategije započeta je i izrada strateške procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa regulativom iz predmetne oblasti, a sprovedene su i konsultacije o prekograničnom uticaju realizacije strategije na životnu sredinu.
Live
