Amerikanci sipaju manje i kupuju jeftinije: Benzin od četiri dolara skratio i račun i živce

Kada cena benzina u Americi pređe granicu od četiri dolara po galonu, to više nije samo ekonomski podatak - već i politički alarm. A pošto se ta cena već tri nedelje nalazi iznad crvene linije, posledice su počele da se vide tamo gde se najbrže registruje stanje američkog džepa - na benzinskim pumpama i u prodavnicama.

Prema novoj analizi "Goldman Saksa", potrošači širom SAD već menjaju navike: sipaju manje goriva, biraju jeftinije opcije i pažljivije gledaju šta stavljaju u korpu. Drugim rečima, kada rezervoar postane preskup, strada i sve ostalo usput - od grickalica do cigareta.

Analitičarka "Goldman Saksa" Boni Hercog u belešci pod nazivom "Q1 Beverage Bytes" navodi da je istraživanje obuhvatilo čak 32.000 maloprodajnih lokacija, odnosno oko 21 odsto svih prodavnica pri benzinskim pumpama u SAD. Rezultat ne ostavlja mnogo prostora za optimizam.

Skup benzin kao politički teret: Predsednik SAD pred izazovima uoči međuizbora

"Uprkos poboljšanim izgledima, čini se da neki potrošači već menjaju svoje ponašanje dok cene goriva ostaju visoke. Naši trgovci beleže da potrošači kupuju manje goriva, biraju jeftinije opcije u prodavnici i smanjuju ukupnu vrednost kupovine", navodi Hercog.

Više od polovine ispitanika, njih 53 odsto, kaže da već primećuje promenu ponašanja kupaca pri ceni od oko četiri dolara po galonu. Još 37 odsto očekuje da će se isti trend nastaviti ukoliko gorivo ostane skupo. Samo 11 odsto tvrdi da nije primetilo nikakvu razliku - što je, za američke prilike, verovatno više izraz nade nego realne slike.

Najčešće promene su sasvim očekivane: vozači sipaju manje goriva, okreću se jeftinijim varijantama na pumpi, kupuju manje artikala u radnji i sve češće biraju najjeftinije proizvode. Ukratko, inflacija i skupo gorivo rade ono što svaka kriza radi - od potrošača prave računovođu sopstvenog preživljavanja.

Da stvar bude još jasnija, prošlonedeljno istraživanje istog tima, sprovedeno na 44.000 prodajnih mesta duvanskih proizvoda u SAD, pokazalo je da ni korisnici nikotina više ne drže do navike po svaku cenu. Oko 80 odsto ispitanika navelo je da kupuju najjeftinije varijante cigareta. Kada čak i pušači počnu da "trguju naniže", jasno je da standard više ne klizi, nego se spušta liftom.

Sve to dodatno ogoljava slabosti američke ekonomije, koja se već dugo opisuje kao K-oblikovana - ona u kojoj jedni prolaze sasvim dobro, dok drugi tonu sve dublje. U takvom sistemu, rast cena goriva nije samo udar na vozače, već i na čitava domaćinstva koja već odavno žive na ivici.

No, američki potrošač je i dalje slobodan - samo što se ta sloboda danas svodi na to da li će potrošač sipati manje ili kupiti manje.