"Srbijagas" tuži Litvaniju: Pokrenuta međunarodna arbitraža zbog pančevačke "Azotare"

Javno preduzeće "Srbijagas" pokrenulo je postupak međunarodne investicione arbitraže protiv Republike Litvanije, javlja specijalizovani međunarodni pravni portal "Global arbitrejšn rivju" (GAR), a prenosi "Ekapija". Srpska državna kompanija pred specijalizovanim međunarodnim arbitražnim tribunalom koji još nije imenovan, optužuje pravosuđe baltičke države da je dugotrajnim sudskim odlaganjima obezvredilo milionske arbitražne presude koje je "Srbijagas" ranije dobio, a, koje se, po svemu sudeći, tiču pančevačke "Azotare".

Naš izbor

Potresi na tržištu mineralnog đubriva: Srbija sigurna zbog uvoza iz Rusije

"Srbijagas" kroz ovaj postupak očigledno pokušava da nadoknadi potraživanja koja bi, prema procenama, sa zateznim kamatama i troškovima višegodišnjeg suđenja, mogla da dostignu višemilionske iznose i do 20 miliona evra.

Srpsku stranu je u vezi sa sporom oko privatizacije "Azotare" zastupala litvanska advokatska kancelarija, a pošto su litvanski biznismeni u međuvremenu bankrotirali, srpsko preduzeće odštetu sada potražuje direktno od države Litvanije, a pravni osnov je bilateralni sporazum o zaštiti investicija iz 2005. godine.

Hronologija spora: Od privatizacije do rata kontra-tužbama

Koren ovog kompleksnog pravnog čvora seže u 2006. godinu, kada je konzorcijum litvanskih kompanija, predvođen grupacijom "UAB ARVI ir ko" i kompanijom "Saniteka", u partnerstvu sa domaćim "Univerzal holdingom" kupio pančevačku Azotaru za 13,1 miliona evra.

Međutim, saradnja je ubrzo prekinuta. U zvaničnim izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije kasnije je navedeno da su investitori suprotno ugovoru otuđili ključni proizvodni pogon fabrike Karbamid 2, koji je prodat kupcima iz Ruske Federacije, kao i da je fabrika finansijski opterećena preko povezanih privrednih društava u inostranstvu. Država Srbija je zbog neispunjavanja ugovornih obaveza 2009. godine raskinula privatizaciju, a upravljanje i većinski paket akcija preuzeo je "Srbijagas".

Raskid kupoprodajnog ugovora pokrenuo je prvu veliku međunarodnu arbitražu iste godine, u kojoj je Srbija pretrpela finansijski udarac. Naime, litvanski investitori su podneli tužbu protiv države Srbije, tvrdeći da je privatizacija raskinuta nezakonito i potražujući odštetu od preko 50 miliona evra. Međunarodni arbitražni sud je presudio u korist Litvanaca, obavezavši Srbiju da im isplati oko milion evra odštete zbog načina na koji je fabrika oduzeta.

Analiza RT Balkan: Zašto je Zakon o upravljanju javnim preduzećima na popravnom

"Ekapija" navodi da su prodaja i potonje čerupanje "Azotare" imali svoj krivično-pravni odjek i u Srbiji, s obzirom na to da je privatizacija Azotare bila deo izveštaja o sporne 24 privatizacije. "HIP Azotara" je pred Privrednim sudom u Beogradu pokrenula zvaničnu tužbu za naknadu štete u iznosu od 45 miliona evra. Domaći mediji detaljno su te 2012. godine izveštavali o akcijama Tužilaštva za organizovani kriminal, podizanju optužnica i privođenju bivših domaćih rukovodilaca i članova konzorcijuma zbog sumnje da je nelegalnom prodajom pogona država oštećena za višemilionske iznose.

Pravna bitka se tu nije zaustavila. Nakon što je preuzeo upravljanje nad Azotarom, Srbijagas je pravno nasledio i potraživanja za štetu koju su Litvanci napravili fabrici pre raskida ugovora i pokrenuo međunarodne sporove pred Međunarodnom trgovinskom komorom i Bečkim međunarodnim arbitražnim centrom. Donete su ukupno četiri arbitražne odluke kojima je potvrđena obaveza litvanske strane da nadoknadi štetu od 8 miliona evra.

Tokom procesa prinudne naplate u Litvaniji, pravni portal "CEE Legal meters" preneo je da su advokati "Srbijagasa" pred tamošnjim Apelacionim sudom uspešno osporili ugovore o prenosu imovine koje su vlasnici grupacije "Arvi" obavljali ka trećim licima, vrativši u stečajnu masu imovinu od oko 40 miliona evra. Ipak, zbog konačnog bankrota holdinga "Arvi", stvarna naplata je izostala, što je i dovelo do pokretanja najnovije investicione tužbe.

Procesi pred litvanskim pravosuđem trajali su skoro punih deset godina. Iako je Vrhovni sud Litvanije u februaru 2024. godine doneo konačnu odluku u korist "Srbijagasa", srpska strana sada ima argument da je dugogodišnje trajanje procesa onemogućilo stvarnu naplatu. Prema stavu tužitelja, tokom decenije sudskog čekanja prvobitni dužnici iz grupacije "Arvi" su ušli u stečaj i preneli deo imovine na treća lica, čime su dobijene presude u praksi postale nenaplative, zbog čega se odgovornost za nastalu finansijsku štetu sada adresira direktno na državu Litvaniju.

Šta "Srbijagas" mora da dokaže?

Kako pokazuje zvanična hronologija, "Srbijagas" u ovaj postupak ulazi sa pozicije dokazanog poverioca koji već ima pravosnažnu pobedu pred Vrhovnim sudom Litvanije. Međutim, pred novim međunarodnim tribunalom, srpsko preduzeće sada ima znatno teži zadatak. Oni moraju da dokažu da je država Litvanija prekršila ugovor o zaštiti investicija tako što je dozvolila da njeni sudovi proces izvršenja rastežu čitavu deceniju. U praksi investicionih sporova, standard za dokazivanje "poricanja pravde" nekom državom je izuzetno visok, zbog čega će "Srbijagas" morati da dokaže direktnu uzročno-posledičnu vezu između sporosti sudova i nemogućnosti naplate duga.

(Ne)isplativost stranih investicija u Srbiji: Gde nas je dovela "trka ka dnu"

Ukoliko "Srbijagas" uspe u postupku, slučaj bi mogao predstavljati jedan od retkih primera u međunarodnoj investicionoj arbitraži da državno preduzeće iz zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji dobije odštetu od države članice EU zbog navodnih propusta njenog pravosuđa.

Dok "Srbijagas" na Baltiku vodi bitku za stare dugove, sama pančevačka fabrika je prošla kroz nove vlasničke transformacije. Nakon što je nad njom 2018. godine otvoren stečajni postupak, "Azotaru" je 2021. godine kupila domaća privatna kompanija "Promist" za oko 5,5 miliona evra. Oko fabrike je nedavno izbio novi međunarodni privredni sukob sa američkom korporacijom "Nitron grupa" oko navodnih dugovanja, o čemu se trenutno vode procesi pred domaćim pravosuđem.

Dok privredni sporovi traju, aktuelni planovi za lokaciju pančevačke fabrike predviđaju promenu namene zemljišta i izgradnju modernog data centra na prostoru nekadašnjeg najvećeg proizvođača mineralnih đubriva i azotnih jedinjenja u celoj bivšoj Jugoslaviji.