Zlato štit od kraha dolara: Zašto Kina širi mrežu svojih trezora širom sveta

Kina, koja je još 2016. postala realno najveća ekonomija sveta, nastavlja sa uvozom velikih količina zlata i radom na stvaranju finansijskog i trgovinskog sistema koji bi se oslanjao na fizičko zlato. U julu je u Hongkongu počeo sa radom novi sistem za kliring i poravnanje u zlatu, koji je povezan sa berzom zlata u Šangaju. Taj sistem omogućiće korisnicima da menjaju lokalnu valutu juan u zlato i obrnuto, što će, smatra se, imati značajne posledice po status te valute u svetu, odnosno, doprineti jačanju poverenja u nju i njenoj internacionalizaciji, prenosi RTS.

Peking gradi alternativu dolaru: Zlato postaje temelj za jačanje juana

Istovremeno, taj sistem će imati i posledice po cenu zlata – omogućiće veći uticaj Kine i uopšte Azije, gde je potražnja za tim dragocenim metalom decenijama veća nego drugde u svetu, na formiranje njegove cene. Odnosno, mehanizam za kliring u Hongkongu će doprineti ispravljanju nepravilnosti o kojoj se u Kini odavno govori otvoreno – reč je o paradoksu, koji je kratko i jasno izražava poznata krilatica koja se pripisuje nekadašnjem šefu berze zlata u Šangaju Hsu Luodeu i koja kaže da "Azija kupuje zlato, a Zapad mu određuje cenu".

Jer, tradicionalno, pored Kine, i Indija, pa i Tajland su veliki potrošači zlata, jer u njima postoji kult zlatnog nakita i novčića i puno radionica koje se bave njegovom obradom, dok su prilično spekulativna tržišta u Londonu i Njujorku do sada bila ta na kojima se praktično određivala cena zlata.

Brojne reforme u vezi zlata

Pored uvođenja novog sistema za kliring i poravnanje, u Kini su u poslednjih nekoliko meseci primetni i drugi potez usmereni na učvršćivanje i konsolidaciju tržišta zlata.

Rekordne cene zlata jačaju ambicije Kine: Da li se dolaru crno piše

Nekoliko najvećih kineskih banaka u poslednjih nekoliko meseci su ukinuli trgovinu zlatnim sertifikatima za male ulagače, odnosno za građane, kako bi zaštitile sebe i svoje klijente od iznenadnih i krupnih gubitaka u spekulaciji u vezi vrednosti zlata, ali i tržište zlata u svojoj zemlji učinile zdravijim i otpornijim na fluktuacije. Naime, sertifikati koji bi trebali da budu dokaz o posedovanju zlata sami po sebi nisu zlato i mogu se falsifikovati ili izdavati bez fizičkog pokrića u zlatu, pa njihovo suzbijanje doprinosi eliminaciji korupcije i spekulacije, te objektivnijem određivanju cene tog metala.

Dalje, Narodna banka Kine je nedavno ukinula praksu kontrole iznošenja zlata iz zemlje, u kojem je svako ko je želeo da ponese taj plemeniti metal u inostranstvo morao prvo da vlastima podnese zahtev sa obrazloženjem. Time je liberalizovano i prenošenje fičkog zlata u Hongkong, što će unaprediti likvidnost tamošnjeg sistema.

U tom velegradu sa oko sedam i po miliona stanovnika žele da izgrade trezore u kojima će moći da bude smešteno čak 2.000 tona metričkih tona zlata, što će omogućiti da plaćanje i trgovina na kineskoj berzi zlata budu vršeni u dobroj meri u pravom zlatu, a ne papirnim sertifikatima, koji su podložni manipulaciji.

Štit od kraha dolara

Takođe, pored tih trezora u Hongkongu, Kina je, smatra se, potpisala ugovore o uspostavljanju trezora za čuvanje zlata i u nekoliko stranih država, poput Singapura, Saudijske Arabije i Švajcarske. Oni će omogućiti mušterijama koje trguju sa njom u juanima da iste, ako to žele, zamene za zlato.

Ovo je od suštinskog značaja kada je u pitanju dedolarizacija, odnosno, prelazak trgovine na kineski juan, jer omogućava stranim klijentima koji, nakon što su prodali svoju robu Kinezima, ne žele da drže juan ili za njega kupe kinesku robu, da taj višak koji imaju u kineskoj valuti zamene za pravo, fizičko zlato.

Tako dolazimo do činjenice da je akumulacija zlata i uspostavljanje sistema za trgovinu njime usmereno pre svega na jačanje kineske valute juana i njenu internacionalizaciju, čime se jača otpornost Pekinga na ekonomske sankcije i finansijske pritiske iz Vašingtona, pod kojima se, recimo, sada nalazi Rusija.

Istovremeno, kineska država se time štiti i od eventualnog kraha dolara, do kojeg može doći zbog prezaduženosti američke države i rastuće inflacije u SAD.

Ne zna se koliko zlata Kinezi imaju

Mada je jasno da u Kini već decenijama akumuliraju zlato, nije poznato koliko tog metala poseduju kineska država, razne organizacije i privredni subjekti.

Recimo, mada Narodna banka Kine zvanično ima oko 2.300 tona zlata, mnogi ekonomisti u Istočnoj Aziji veruju da je prava cifra višestruko veća, te da verovatno prelazi 5.000.

Procene zasnovane na raznim parametrima, kao što su količina zlata koje se razmenjuje na berzi u Šangaju ili količina zlata koju proizvode rudnici u vlasništvu kineskih kompanije, govore o više od 70.000 tona u posedu raznih kineskih subjekata.

I dok su to manje-više spekulacije, ono što je sigurno je to da su kineska centralna banka i firme intenzivirale kupovinu zlata nakon što je Zapad 2022. godine zamrzao i praktično oduzeo rusku imovinu u novcu i hartijama od vrednosti koja je čuvana u inostranstvu, kao i da je novi podsticaj za nabavke plemenitog metala za Kineze bilo uvođenje novih Trampovih carina prošle godine.

Rastu ruske devizne rezerve: Idu ka novom rekordu od 700 milijardi dolara

Konkretno, Narodna banka Kine je u junu ove godine je kupila, smatra se, 16 tona zlata, dok je ukupni uvoz tog metala u Kinu, po izveštavanju agencije Blumberg koje se oslanja na podatke kineske carine, iznosio 173 tone, što je najviše u poslednje dve godine.

U prvih šest meseci ove godine u Kinu je uvezeno oko 820 tona zlata - to je drugi najveći šestomesečni rezultat ikada i svega deset tona slabiji rezultat od rekordnog, koji je ostvaren u istom periodu u 2024. godini.