Turbulentan period za zlato: Ko gubi, a ko dobija kada cena plemenitog metala pada

Zlato je poslednjih meseci oborilo nekoliko rekorda po rastu vrednosti, a potom po najvećem padu i to mimo svih ekonomskih pravila. Zlato važi za sigurnu imovinu i zato mu je kroz istoriju cena uvek rasla u periodima najvećih kriza, ali je situacija na berzama od početka rata na Bliskom istoku pomalo zatekla i analitičare i ekonomiste. Pad vrednosti ovog plemenitog metala ga je stavilo u fokus investitora koji se pitaju da li je sada pravi trenutak za kupovinu i da li je zlato i dalje najstabilniji oblik zaštite kapitala u uslovima globalne neizvesnosti.

Stručnjaci ukazuju da je zlato pre svega dugoročna investicija i da kratkoročne oscilacije ne treba posmatrati kao signal za brze odluke. 

Prema podacima Svetskog zavoda za zlato, cena zlata u 2026. dostigla je vrhunac od oko 5.405 dolara po unci 29. januara, dok je krajem juna pala blizu 4.002 dolara. Najveće banke i dalje uglavnom očekuju rast do kraja godine. "Džej Pi Morgan" prognozira prosečnu cenu od oko 6.000 dolara u četvrtom kvartalu 2026, uz moguć rast prema 6.300 dolara do kraja 2027. "Goldman Saks" je oprezniji, ali i dalje vidi prostor za rast, sa prognozom od oko 4.900 dolara do kraja 2026.

Georgi Hristov, direktor kompanije "Taveks zlato i srebro" i ekonomski analitičar kaže za RT Balkan da prognoze za zlato ostaju pretežno pozitivne, ali uz češće promene nego ranije.

"Centralne banke nastavljaju da kupuju zlato, investitori ga koriste kao zaštitu od geopolitičkog rizika, fiskalne neizvesnosti i dugoročnog slabljenja poverenja u tradicionalne rezervne aktive i to su i dalje glavni argumenti za rast. Svetski savet za zlato takođe ističe da bi snažan investicioni interes mogao da nadoknadi slabiju tražnju za nakitom, dok kupovina centralnih banaka ostaje stabilna", kaže Hristov i dodaje da kratkoročno zlato može ostati pod pritiskom ako dolar nastavi da jača, ako realne kamatne stope ostanu visoke ili ako investitori nastave da povlače novac iz zlatnih ETF-ova.

Narodna banka Srbije objavila podatke: Koliko je deviza i zlata u srpskim rezervama

Georgi Hristov ukazuje da bi, ako dođe do slabljenja dolara, pada realnih kamatnih stopa ili novog geopolitičkog ili finansijskog šoka, zlato relativno brzo moglo ponovo da testira više nivoe, ali da bi, ako se inflacija smiri, dolar ostane jak i kamate ostanu visoke, rast mogao biti sporiji i uz dublje korekcije.

"Dalje kretanje cene zlata zavisiće pre svega od politike centralnih banaka, kretanja kamatnih stopa, snage američkog dolara, inflacionih očekivanja, geopolitičkih rizika i investicione tražnje. Ako dođe do slabljenja dolara, smanjenja realnih kamatnih stopa, jačanja inflacionih očekivanja ili novih geopolitičkih i finansijskih rizika, to bi moglo da podrži dalji rast cene zlata. U takvom okruženju investitori zlato ponovo gledaju kao zaštitu kapitala", objašnjava Hristov.

On naglašava da kupovina zlata od strane centralnih banaka ne zavisi samo od kratkoročnog kretanja američkog dolara, jer ga one ne kupuju kao kratkoročnu spekulaciju, već kao deo dugoročne strategije diverzifikacije rezervi.

"Čak i ako dolar u određenom periodu ojača, mnoge centralne banke mogu nastaviti da kupuju zlato, jer njihov cilj nije samo zarada na ceni, već smanjenje zavisnosti od jedne valute, zaštita rezervi od geopolitičkog rizika i jačanje finansijske nezavisnosti. Sa druge strane, ako američki dolar ostane snažan, kamatne stope duže ostanu visoke, inflacija se smiri, a investitori počnu da preusmeravaju kapital ka akcijama, obveznicama ili drugim aktivama, zlato može kratkoročno ostati pod pritiskom ili ući u dublju korekciju", kaže Hristov.

Cena zlata najčešće raste kada postoji kombinacija slabijeg poverenja u papirne valute, nižih realnih prinosa, povećane potrebe za sigurnom aktivom i kontinuirane kupovine centralnih banaka. Kada se deo tih uslova okrene u suprotnom smeru, zlato može izgubiti deo zamaha, ali dugoročna podrška koju pružaju centralne banke i dalje ostaje veoma važan faktor.

Istraživanje o uticaju rata na Bliskom istoku: Poslovna aktivnost u SAD naglo usporila

Hristov kaže da investiciono zlato ne treba posmatrati kroz pitanje da li je danas najniža ili najviša cena, već kroz pitanje koji je cilj kupovine i vremenski horizont investitora.

"Ne preporučujemo da se u investiciono zlato ulazi spekulativno, sa ciljem kratkoročne zarade na promeni cene u narednih nekoliko nedelja ili meseci. Zlato po svojoj prirodi nije instrument koji treba posmatrati kao kratkoročnu spekulaciju, već kao dugoročnu zaštitu kapitala, štednju i način očuvanja vrednosti imovine. Smatram da je trenutni momenat veoma dobar za ulazak investitora u investiciono zlato, upravo zbog niže cene u odnosu na prethodne nivoe. Za one koji razmišljaju dugoročno, ovakve korekcije mogu predstavljati dobru priliku za kupovinu, jer se ne gleda samo trenutna dnevna cena, već šira slika i uloga zlata u očuvanju vrednosti kapitala", navodi Georgi Hristov.

Promena cene na 15 minuta

Tržište pokazuje da cene derivata na pumpama ne padaju paralelno sa padom nafte na berzama, ali sagovornik RT Balkan kaže da to kod zlata nije slučaj i da je, ako berzanska cena zlata padne, očekivano da se i cena investicionog zlata kod trgovca koriguje u skladu sa tim kretanjem.

Nakon nafte na red došlo zlato: Kako Vašington crpi prirodne resurse Venecuele

"Cena investicionog zlata se direktno oslanja na berzansku cenu zlata. Kod nas se cene automatski ažuriraju na svakih 15 minuta, upravo kako bi što preciznije pratile kretanje zlata na svetskom tržištu. Međutim, važno je razumeti da krajnja cena investicionog zlata ne zavisi samo od berzanske cene. Na nju utiču i drugi faktori: troškovi proizvodnje, rafinacije, logistike, osiguranja, pakovanja, zatim marža rafinerije i na kraju marža trgovca. Zbog toga cena fizičkog investicionog zlata nikada nije potpuno jednaka samoj berzanskoj ceni. Razlika između berzanske cene i krajnje prodajne cene predstavlja ukupne troškove i premiju proizvoda", objašnjava Georgi Hristov.

Napominje da, ukoliko berzanska cena padne, a cena kod trgovca ostane ista, to najčešće znači da se u tom trenutku prodaje sa višom maržom i da to nije korektna praksa prema klijentima, jer kupac treba da ima cenu koja realno prati stanje na tržištu.