Ekonomija
Kad se politika prelije u banke: RT Balkan istražuje ima li diskriminacije klijenata i u Srbiji
Banke su poslednjih godina pooštrile kriterijume, proveravaju sve više segmenata, pa se na njihovom skeneru mogu naći i tiketi iz kladionice ili transakcije ka portalima za upoznavanje koji naplaćuju usluge, a da li proveravaju i političke stavove?
Banke u Americi biraju klijente, a onima čije mišljenje im se ne dopada, uskraćuju pravo na otvaranje računa i ne odobravaju kredite. U Narodnoj banci Srbije tvrde da u našoj zemlji nije bilo takvih slučajeva i da nisu dobili nijednu pritužbu po tom osnovu.
Kancelarija kontrolora valute pri Ministarstvu finansija SAD je u svom izveštaju navela da je devet najvećih američkih banaka uskraćivalo usluge klijentima zbog političkih stavova, a ne na osnovu stvarnog finansijskog rizika. Ovaj izveštaj je rezultat istrage koju je naložila administracija Donalda Trampa, čiji je cilj obezbeđivanje fer pristupa bankarskim uslugama za sve Amerikance, nakon brojnih optužbi da Volstrit i velike američke banke diskriminišu konzervativce.
Iz Narodne banke Srbije za RT Balkan kažu da je NBS primila veoma mali broj pritužbi korisnika koje se odnose na diskriminaciju i da nijedan navod iz tih pritužbi nije ukazivao na diskriminaciju zbog političkih, verskih ili drugih stavova i uverenja korisnika. Oni navode da se pretežni razlozi zbog kojih su korisnici podnosili pritužbe, smatrajući da su diskriminisani, odnose na navodnu diskriminaciju po osnovu državljanstva i po osnovu starosne dobi.
Ovaj fenomen se u javnosti često naziva "debankiranje" (debanking) – praksa u kojoj banke zatvaraju račune ili uskraćuju usluge pojedincima, organizacijama i kompanijama na osnovu njihovih političkih ili religioznih uverenja. Tramp inače već dugo optužuje demokrate da koriste institucije kao oružje protiv njegovih donatora i pristalica. Izveštaj je pokazao da je svih devet banaka između 2020. i septembra 2025. godine uskratilo usluge klijentima, bez valjanog osnova.
NBS: Na diskriminaciju se žalili stranci i penzioneri
U Srbiji posluje 20 komercijalnih banaka, a četiri su u domaćem vlasništvu. Najčešći razlozi zbog kojih banka može da odbije klijenta i da ne odobri kredit su radni status, odnosno rad na neodređeno ili određeno vreme, ugovor o povremenim ili privremenim poslovima, dužina zaposlenja, nesigurnost posla, loša kreditna istorija ili blokade računa. Tu su i kašnjenje u plaćanju dospelih obaveza, visina primanja, industrija u kojoj je zaposlen, rizične delatnosti poput organizovanje igara na sreću, sportskih kladionica i slične delatnosti.
Banke su poslednjih godina pooštrile kriterijume, proveravaju sve više segmenata, pa se na njihovom skeneru mogu naći i tiketi iz kladionice ili transakcije ka portalima za upoznavanje koji naplaćuju usluge.
Iz Narode banke Srbije kažu za RT Balkan kažu da su im se na diskriminaciju do sada uglavnom žalili stranci i penzioneri.
"Određeni broj korisnika ruskog državljanstva, mali u odnosu na ukupan broj ruskih državljana koji su se poslednjih godina doselili u Srbiju, podneo je pritužbu na pojedine banke koje su odbile uspostavljanje poslovnog odnosa sa njima. Te banke su primenile tzv. 'derisking' model – strategiju koja podrazumeva odbijanje uspostavljanja poslovnog odnosa sa korisnicima koji su procenjeni kao srednje ili visokorizični, prvenstveno sa aspekta propisa o sprečavanju pranja novca. Banke taj model primenjuju uglavnom kada utvrde da detaljne provere i praćenje takvih klijenata stvara nesrazmerno velike troškove", kažu u NBS.
Oni navode da su korisnici podnosili pritužbe i na banke koje im nisu odobravale određene finansijske usluge – najčešće kredite – zbog starosne dobi.
"Ti korisnici bili su uglavnom starije životne dobi. U tim slučajevima, banke, upravljajući rizicima, procenjuju da su neke finansijske usluge previše rizične, odnosno finansijski neisplative za pružanje korisnicima poznije starosne dobi", objašnjavaju u NBS.
Banke, međutim, po važećim propisima, mogu da biraju klijenta i ne moraju uvek da obrazlože zašto im se "ne sviđa". Finansijske institucije moraju da obaveste klijenta zašto mu nije odobrena pozajmica samo u slučajevima kada je odbijen na osnovu uvida u bazu podataka Kreditnog biroa, dok za druge slučajeve ne postoji zakonski propisana obaveza dostavljanja informacije o razlozima odbijanja.
"Neophodno je napomenuti da je bankama zakonom dozvoljeno da slobodno odlučuju o tome da li će sa određenim licem uspostaviti poslovni odnos, u skladu sa utvrđenim uslovima za pružanje finansijskih usluga, ako su ti uslovi zasnovani na objektivnim kriterijumima. Banke takođe imaju pravo i obavezu da upravljaju kreditnim i drugim rizicima kojima su izložene u svom poslovanju. Ne postoji garantovano pravo korisnika na bilo koju bankarsku uslugu, izuzev platnog računa s osnovnim uslugama. U skladu s navedenim, u postupcima po pritužbi NBS ni u jednom od navedenih slučajeva nije utvrdila diskriminatornu praksu, s obzirom na to da su uslovi pružanja finansijskih usluga banaka u konkretnim slučajevima bili zasnovani na objektivnim kriterijumima – pre svega na objektivnom riziku koji uspostavljanje poslovnog odnosa, odnosno pružanje određene usluge određenim korisnicima predstavlja za te banke", kažu u NBS za RT Balkan.
Oni navode da je Narodna banka Srbije u dosadašnjoj praksi samo u postupku po jednoj pritužbi utvrdila povredu odredbe o zabrani diskriminacije. U konkretnom slučaju, jednoj porodilji je banka onemogućila podnošenje zahteva za produženje ugovora o dozvoljenom prekoračenju po računu.
"Razlog za uskraćivanje usluge bila je promena osnova primanja korisnice – s obzirom na trudničko odsustvo sa radnog mesta, njena redovna primanja po osnovu zarade postala su primanja po osnovu naknade zarade. Kreditna politika banke bila je uređena tako da predviđa samo zaradu i penziju kao redovne prilive koji omogućavaju podnošenje zahteva za odobrenje kredita. Dakle, diskriminacija je uzrokovana pogrešnim tehničkim postavkama više nego namerom banke da diskriminiše korisnicu zbog njenog ličnog svojstva. Ipak, NBS je takav uslov pružanja finansijske usluge banke utvrdila ne samo kao materijalno pogrešan, već i kao diskriminatoran prema konkretnoj korisnici. Banka je po nalogu NBS otklonila posledice nepravilnosti – izvinila joj se uz primerenu materijalnu naknadu i odobrila joj dozvoljeno prekoračenje, te promenila svoja kreditna pravila kako se slične situacije ne bi desile u slučaju drugih trudnica ili porodilja", kažu u NBS.
Zbog čega su američke banke debankirale klijente?
Prema izveštaju američke Kancelarije kontrolora valute, banke u SAD su zatvorile račune i uskratile finansijske usluge klijentima čije su aktivnosti menadžeri rizika smatrali kontroverznim, uključujući i one po pitanjima kao što su abortus i LGBT prava. U nekim slučajevima, bankarski službenici su otvoreno izjavili da su aktivnosti određenih grupa u suprotnosti sa vrednostima njihovih institucija. Pregled je obuhvatio gotovo 100.000 žalbi i oko 420.000 stranica dokumenata.
Predsednik Odbora za bankarstvo Senata Tim Skot rekao je za "Foks njuz didžital" da je uskraćivanje bankarskih usluga iz verskih ili političkih razloga "jednostavno neamerički" i obećao da će odbor preduzeti mere.
Regulator je naveo slučaj iz februara 2021. godine kada je banka zatvorila račun trgovca koji je prodavao robu koja promoviše Trampa i njegov brend "Učinimo Ameriku ponovo velikom" (MAGA). U izveštaju se takođe navodi da su banke zastupale politiku ograničavanja usluga kompanijama koje se bave istraživanjem arktičke nafte i gasa, izgradnjom ili proširenjem termoelektrana na ugalj, prodajom određenog vatrenog oružja i duvanskih proizvoda i izgradnjom ili radom pritvorskih centara.
Live
