Slučaj Alta banka: Koje su opcije bile pred NBS i koji su izazovi pred građanima i privredom

Narodna banka Srbije (NBS) oduzela je dozvolu za rad Alta banci čiji su klijenti hiljade ruskih državljana- građana i preduzetnika, koji su sada ostali bez pristupa novcu. Privredni sud otvorio je stečajni postupak, a za ruske državljane važiće ista pravila kao i za građane Srbije. 

Ekonomista Toplica Spasojević smatra da je Narodna banka Srbije mogla da reaguje na blaže načine u slučaju Alta banke i da je oduzimanje dozvole i odlazak banke u stečaj najteža mera. Novinarka Zlatica Radović vidi poteze NBS kao potrebu da se brzo reaguje, kako bi se sačuvalo poverenje građana u finansijski sistem.

Spasojević je u emisiji "Danas na RT" rekao da nema dovoljno elemenata da se donesu pravi zaključci šta se desilo sa Alta bankom, da su šture informacije koje dospevaju u javnost i sve se naglo odvijalo.

Privremena uprava u Alta banci u Bitolju: Podizanje novca ograničeno na 160 evra nedeljno

"Parametri likvidnosti su narušeni. Mogu to biti eksterni faktori, kao što je bankrot nekih preduzeća gde je banka imala plasman. U ovom slučaju očigledno da se nešto desilo unutar banke- iznošenje novca i da je to poremetilo parametre likvidnosti, da je NBS reagovala. Ona je mogla da reaguje i na blaže načine, da se uradi dokapitalizacija, da se naloži prodaja banke. Ovo je najteža mera, odlazak banke u stečaj", naveo je Spasojević.

Dodao je da će Agencija za osiguranje depozita isplatiti građanima i privrednim subjektima do 50.000 evra, a da će oni koji su imali više od tog iznosa morati da čekaju da se završi stečaj banke i da to naplate iz stečajne mase.

"Kod nas stečaj traje i po 20 godina. Nadam se da će u ovom slučaju to ići brže, Alta banka ima imovinu, imala je udeo i u raznim preduzećima. Moći da se naplati od firmi kao što su Idea, Roda, Merkator. Jasno je da će ta preduzeća imati probleme, jer su imali infuziju iz banke kada je bilo potrebno", pojasnio je Spasojević.

Smatra da je ovo bio veliki udarac za oko 6.500 poslovnih subjekata i nekoliko desetina hiljada građana iz Rusije, koji su imali otvorene račune i novac u ovoj banci. Naveo je da je Alta banka imala 1,8 milijardi evra aktivu, a 50 odsto te aktive su plasirali u kredite, dok je 39 odsto bilo u kešu.

"To je neobično jer se većina banaka zadovoljava sa tri do četiri odsto keša. To služi za dnevne potrebe, uplate pazara, menjačke poslove. Ne drže banke keš, jer keš ne pravi profit", naveo je Spasojević.

Novinarka Zlatica Radović smatra da je NBS sa Alta bankom morala da uradi nešto brzo, a da je pitanje da li je moglo ranije da se preduzme nešto i da se sve to predupredi.

Stečaj Alta banke: Šta to znači za građane i privredu

"Viceguverneri čim su primetili da se prazne sefovi sa novcem su reagovali. Neobično je što je čuvan novac u kešu, obično se plasira u kredite. Mislim da su morali da urade nešto brzo, a da se očuva poverenje u finansijski sistem, da ne krenu građani da podižu uloge", navela je ona.

Naglasila je da zbog dešavanjima sa Alta bankom platni promet sa Rusijom nije ugrožen, jer to nije jedina banka koja posluje sa Rusijom.

"Ovo jeste snažan udarac, otežava se građanima i preduzetnicima iz Rusije. Međutim, oko 20 banaka koje posluju u Srbiji, četiri su domaće banke i one su otvorene za ruske državljane. Banke kojima su centrale u Evropi su zatvorile vrata", navela je ona.

Govoreći o ekonomskom programu Studentske liste gde je predviđeno otvaranje Razvojne banke Srbije, Radović je rekla da je to zaokret, ali nije nešto što do sada nije viđeno u Srbiji i kao primer navela Razvojnu banku Vojvodine.

"To će biti ozbiljan zamajac domaćoj privredi i to jeste dobro. Međutim, ključna stvar je da su te banke do sada služile kao 'bankomati za političke stranke'. Važno je napraviti strukturu i pravila da se novac plasira onima kojima je zaista potreban. Tu je i veliki pritisak međunarodnih institucija, jer MMF i Svetska banka ne podržavaju državne banke i zalažu se za privatne banke i davanje grantova", rekla je ona.

Govoreći o stranim investicijama u Srbiji, Radović je rekla da su ključnu ulogu za njihovo privlačenje imali jeftini ruski energenti, jeftina radna snaga i subvencije koje je država davala.

"Ruski energenti su bili važan segment koji je opredeljivao investitore da dođu u Srbiju. Srbija je imala dugoročne ugovore sa Rusijom što je tim firmama bilo važno. Važna im je bila predvidivost. Svi su razumeli da je sada model stranih investicija prevaziđen. Nadamo se da će se ovaj program studentske liste biti manifestovan i u praksi ne samo na papiru", rekla je Radović.

Naš izbor

Bankrot Alta banke na Svetski dan štednje: Koliko novca građani čuvaju u bankama i da li je bezbedan

Ukazala je i da neke strane firme najavljuju odlazak iz Srbije, poput turske firme u Nišu, jer su im istekle subvencije i njima se dalje ne isplati da posluju u Srbiji te traže bolje uslove za rad.

I Spasojević smatra da je koncept privlačenja stranih investitora zbog jeftine radne snage prevaziđen, da Srbija mora da se vrati na razvoj robotike, veštačke inteligencije...

"I MMF je govorio 'morate da imate veće domaće investicije'. Domaće investicije teže odlaze iz zemlje. Drago mi je da je sada prihvaćen taj koncept. On sada podrazumeva subvencije i za domaće i strane investitore. To rade i SAD daju subvencije za prelazak evropske proizvodnje u SAD", naglasio je Spasojević.