Ekonomija
Analiza RT Balkan: Da li ukidanje konverzije donosi veću korist ili štetu za državni budžet
Kritičari ukidanja prava na konverziju tvrde da se država odriče sredstava koja bi trebalo da pune budžet lokalnih samouprava, dok u obrazloženju izmena Zakona piše da ni do sada taj doprinos nije bio naročito velik
Ukidanje konverzije na zemljište koje je predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izradnji izazvalo je brojne polemike u javnosti. Oprečni stavovi mogli su se čuti proteklih dana: iz Vlade Srbije poručuju da će novi propis doprineti razvoju građevinske industrije, dok protivnici ove ideje, od nevladinih organizacija do pojedinih ekonomskih stručnjaka, ukazuju da se ovim potezom poklanja državno zemljište.
Oglasio se i Savet za borbu protiv korupcije sa ocenom da je predlog izmena protivan javnom interesu i Ustavu i pozvao Vladu Srbije da poništi izmene tog akta.
Kritičari ukidanja prava na konverziju tvrde da se država odriče sredstava koja bi trebalo da pune budžet lokalnih samouprava, dok u obrazloženju izmena Zakona piše da ni do sada taj doprinos nije bio naročito velik. Otvoreno pitanje je da li izmene donose veću korist ili štetu?
Ministar građevinarstva Goran Vesić je ranije rekao da će se ukidanjem konverzije osloboditi oko 5.000 lokacija za gradnju i da će time biti rešen problem pojedinih lokalnih samouprava koje imaju veliki pad u broju izdatih građevinskih dozvola.
On je konverziju nazvao "komunističkim propisom" i dodao da država od nje nema prihoda, već samo štetu zbog nerealizovanih investicija koja se meri milijardama evra. Protivnici ove ideje, s druge strane, ističu da će država izgubiti milijarde ako se ukine naplata pretvaranja prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, jer će novac građana, umesto u budžetu, završiti u džepovima investitora.
Pojedini stručnjaci ukazuju da bi se ukidanjem naknade država odrekla značajnog prihoda i ističu da bi u tom slučaju bili oštećeni i stavljeni u neravnopravan položaj investitori koji su prethodnih godina izdvojili novac i platili konverziju.
Investitori, naravno, žele da uštede pa tvrde da su kupovinom preduzeća u stečaju već platili pravičnu vrednost zemljišta i zato traže da se naknada ukine, a naročito su u tome proteklih godina bili glasni predstavnici Saveta stranih investitora (FIC) i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Kada je 2015. usvojen Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, najavljivan je kao pokretač građevinske industrije, a danas se navodi kao glavni krivac što pojedine investicije stoje.
Zastoj je, kako navode stručnjaci, nastao zato što su vlasnici koji su kupili fabrike kroz privatizaciju i stečaj morali da plate naknadu državi, ukoliko su hteli da grade nove objekte na mestu nekadašnjih državnih preduzeća. Pošto nisu hteli da plate, odustajali su od gradnje.
Oni su kupovinom tih firmi sticali pravo korišćenja zemljišta koje je ispod objekata, ali ako bi se odlučili da sruše fabriku da bi sagradili stanove ili poslovni prostor, odnosno, ako su hteli da izvrše promenu prava na zemljištu, morali su to da plate, pošto nije ušlo u cenu fabrike. Nadležni su sada izračunali da se državi više isplati da odustane od naplate naknade, jer smatraju da je ona razlog što investitori ne žele da grade i tvrde da je država zbog toga izgubila mnogo više novca, nego što je dobila kroz plaćanje konverzije.
Skroman dosadašnji doprinos od konverzije
U obrazloženju, uz predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji navodi se da je u periodu od 2010. godine do kraja 2022. godine, vrednost prihoda ostvarenih po osnovu naknade za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine bila 3.645.334.435 dinara, što je 303.777.870 dinara, odnosno tek oko 2,5 miliona evra godišnje. Razlog za ovako skroman doprinos je i što je primenom ovog zakona više od 98 odsto konverzija ionako obavljeno bez ikakve naknade, jer je Zakon o konverziji pružao mogućnost da investitor ili vlasnik može da dobije zemljište u vlasništvo i bez naknade, ako se ono nalazi oko glavnog objekta.
S obzirom da to važi i za parkinge, prilaze, pomoćne prostorije, vlasnici su radije trošili godine na dokazivanju da im je predmetno zemljište neophodno za redovnu upotrebu, te da je vlasništvo moguće konvertovati bez naknade. Ovakvo postupanje vlasnika odložilo je ulaganja, kako se procenjuje, na oko 5.000 lokacija i rezultiralo je propuštenim prihodima koji se ostvaruju po
osnovu investiranja, prihoda od doprinosa za građevinsko zemljište, PDV-a ili poreza na imovinu na nekretnine.
"Uvođenje naknade za konverziju iz prava korišćenja u pravo svojine sprečilo je
brojne investitore da na predmetnim površinama građevinskog zemljišta,
sprovedu investicione poduhvate. Ukidanjem ovog Zakona oslobodile bi se
značajne površine građevinskog zemljišta za izgradnju, što bi imalo
pozitivan efekat na uvećanje vrednosti izvedenih građevinskih radova i
rast BDP-a Srbije", navodi se u obrazloženju izmena Zakona.
Računica predlagača izmena je da će ukidanje Zakona o konverziji uz naknadu dovesti do ''oslobađanja'' odgovarajućeg obima građevinskog zemljišta za izgradnju, što potencijalno, u dugom roku, može dovesti do izgradnje objekata površine oko 15 miliona kvadratnih metara.
"Uz pretpostavku da će tržišni uslovi biti takvi da podstaknu građevinski sektor da se predmetna izgradnja ostvari u punom obimu, procena je da će ista, u dugom roku, dovesti do rasta vrednosti izvedenih građevinskih radova za 1.233.750.000.000 dinara (oko 10,5 milijardi evra). Prodaja pomenutih objekata, za rezultat će imati uvećanje dobiti privrednih subjekata za 846.000.000.000 dinara (oko 7,2 milijardi evra). Procena je da će izgradnja objekata ovog obima direktno i indirektno uposliti oko 300.000 radnika, kojima će, na ime zarada, biti isplaćeno procenjenih 628.155.000.000 dinara(oko 5,3 milijarde evra)", piše u obrazloženju predloga izmena Zakona o planiranju i izgradnji.
Savet za borbu protiv korupcije: Poslednji čin "pljačkaške privatizacije"
Savet za borbu protiv korupcije ocenio je da je predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji kojim se ukida naknada za konverziju zemljišta protivna javnom interesu i Ustavu i pozvao Vladu Srbije da poništi izmene tog akta.
Savet je naveo da je u obavezi da upozori sva privredna društva i druga pravna lica koja su privatizovana na osnovu zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihove pravne sledbenike, da bi njihovo sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu bez naknade bilo protivpravno i kao takvo neodrživo.
Ističe se da obrazloženje Ministarstva građevinarstva za izmene postojećeg Zakona ne sadrži jasne razloge za takav izbor. Naglašava se da je Savet za borbu protiv korupcije analizom slučajeva privatizacije uočio kršenje zakona i propisnih procedura i da je utvrđeno da su privatizovani mnogi subjekti koji su bili upisani kao nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je vlasnik bila država.
Kako se navodi, predloženim izmenama predviđa se mogućnost konverzije prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine bez naknade, što predstavlja "ništa drugo do pokušaj da se ponovo privilegovanim kategorijama lica, protivno javnom interesu i na štetu Srbije, otvori mogućnost da steknu pravo svojine na građevinskom zemljištu besplatno".
Savet je ocenio da bi se time "odgirao i poslednji čin pljačkaške privatizacije u Srbiji".
Ističe se da ne postoji takva građevinska industrija, niti njen trend rasta kojim Ministarstvo građevinarstva može da opravda ukidanje naknade za konverziju, niti javni interes kojim bi se mogao opravdati i nadomestiti gubitak od više desetina milijardi evra za 5.000 lokacija, odnosno 15 miliona kvadratnih metara građevinskog zemljišta u kasi budžeta Srbije, koje bi bilo poklonjeno privilegovanim pojedincima i firmama.
"Država će pretrpeti štetu, ali će je nadoknaditi"
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić smatra da je odluka o ukidanju konverzije doneta u ovom trenutku, jer se u građevinarstvu, koje je vuklo privredu, oseća zastoj i pad građevinske aktivnosti, što je dodatno prouzrokovano time što su poskupeli krediti, što kompanije ne mogu da se povoljno zadužuju kod banaka, kamate su više i oseća se sve dublja kriza u građevinarstvu.
"Država će pretrpeti štetu, ali sa druge strane očekuje porast prihoda od PDV i drugih poreskih oblika sa uvećanjem građevinske aktivnosti. Investitorima koji žele da grade nešto je procedura konverzije bila dosta problematična, jer je iziskivala trošenje vremena i novca. Oni koji se operativno bave građevinarstvom ukidanje konverzije gledaju kao olakšanje za neke birokratske, odnosno administrativne procedure. Ima i onih koji smatraju da će sada sa ovim biti još više gradnje na neprilagođenim mestima i da će nivo standarda u građevinarstvu opadati, kao i da bi to moglo izazvati niz novih problema i eventualnih sporova", kaže Rajić za RT Balkan.
Rajić smatra da će država biti oštećena ovom merom, ali da će naći nove izvore da to nadoknadi. Napominje da privrednici očekuju da će lokalne samouprave posegnuti za povećanjem postojećih i uvođenjem novih parafiskalnih opterećenja koji su već jedan značajan izvor prihoda na lokalnom nivou.
