Ekonomija
RT Balkan istražuje: Ko kroji cenu nafte?
Stručnjacima su mere koje povlači OPEK plus razumljive kao pokušaj da se očuva stabilnost naftnog tržišta, odnosno, usklađenost ponude i potražnje
Cena nafte je proteklih meseci "potonula", naročito ako se uporede vrednosti iz prošle godine, kada je barel premašivao 100 dolara, a prognoze su bile da bi mogao dostići i 200 dolara. Sada je situacija sasvim drugačija - sirova nafta se prošle nedelje prodavala za 68,16 dolara za barel, a nafta Brent je bila 72,61 dolara. Cena ruske nafte Ural se kretala oko 53,6 dolara.
Sankcije koje je Evropa uvela Rusiji su prošle godine dovele do poremećaja na tržištu gasa i nafte, zbog čega je većina država počela ubrzano da gomila zalihe u strahu da će ostati bez energenata. Stručnjaci smatraju da su puna skladišta i smanjena potrošnja imali glavni uticaj na pad cena poslednjih meseci.
Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte OPEK plus odlučile su da intervenišu, a tržište je odmah odreagovalo na vest o odluci da produže sadašnji sporazum tokom 2024. i na najavljena dobrovoljna smanjenja proizvodnje, pa je barel krenuo uzlaznom putanjom i u ponedeljak dostigao vrednost od 73,87 dolara. Od početka godine opada tražnja za sirovom naftom, a stručnjacima su mere koje povlači OPEK plus razumljive kao pokušaj da se očuva stabilnost naftnog tržišta, odnosno usklađenost ponude i potražnje.
Na sastanaku zemalja OPEK plus dogovoreno je da će ova organizacija umesto dosadašnjih 41,856 miliona barela dnevno počev od sledeće godine smanjiti proizvodnju za skoro 1,4 miliona barela na dnevom nivou. Saudijska Arabija je objavila planove da smanji svoju proizvodnju nafte za milion barela dnevno, pošto se obavezala da će učiniti sve što je potrebno u cilju postizanja stabilnosti na tržištu. OPEK plus, na čelu sa Rusijom, proizvodi oko 40 odsto svetske sirove nafte, što znači da političke odluke te organizacije mogu imati veliki uticaj na cene nafte.
Iz ove organizacije su saopštili da je odluka doneta je kako bi se "postigla i održala stabilnost na tržištu nafte, kao i da bi se obezbedila dugoročna predvidljivost na tržištu".
Zemlje OPEK plus su i ranije najavile mogućnost smanjenja proizvodnje sirove nafte, ali je takva odluka ipak bila iznenađenje pre svega za političke strukture na Zapadu, koje su se nadale da se to neće dogoditi kako bi se podržala stabilnost naftnog tržišta zbog smanjenja isporuka ruske nafte.
Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije kaže za RT Balkan da se u odnosu na prošlu godinu, kada je bila izražena kriza jer su nastupile sankcije prema Rusiji, tržište sada stabilizovalo i da je to jedan od razloga što je cena nafte počela da pada. Azijske zemlje poput Kine i Indije kupile su veliki deo ruskog izvoza nafte i odbile da se pridruže zapadnim sankcijama Rusiji.
"U suštini, zemlje uvoznice su nabavile veće količine sirove nafte strahujući da će njena cena rasti u nedogled. To se, međutim, nije dogodilo, a zalihe su ostale i sada je potražnja smanjena i došlo je do zasićenja. Delimično su pronađeni i alternativni izvori energije i zamena za rusku naftu, ali je činjenica i da su se Kina i Indija snabdele i da nabavljaju samo redovne količine i to je automatski delovalo i na cene globalno", navodi Savić.
Stručnjaci smatraju da 100 dolara po barelu ili više od toga nije održiva cena i ukazuju da tolike cene po pravilu smanjuju tražnju i potrošnju, pa ne idu u prilog ni kupcima, ni proizvođačima nafte. Napominju da je rešenje u kontrolisanju ponude i potražnje kako bi se cene kretale u održivom koridoru.
Zapadne zemlje optužuju OPEK da manipuliše cenama nafte i podriva globalnu ekonomiju kroz visoke troškove energenata, kao i da previše staje na stranu Rusije uprkos zapadnim sankcijama. Zvaničnici OPEK-a su poručili da je štampanje zapadnog novca u poslednjoj deceniji dovelo do inflacije i primoralo zemlje koje proizvode naftu da reaguju.
Ljubinko Savić napominje da se zemlje proizvođači i izvoznici sirove nafte uvek dogovaraju i prave projekcije potražnje i proizvodnje, da bi ona bila održiva.
"Ukoliko je potražnja veća ima smisla i povećavati neke kvote. Oni jednostavno integrišu neku cenu koja je optimalna i sa strane proizvodnje i sa strane svojih kupaca. Ne očekujem nešto značajniji rast cena sirove nafte. Ovonedeljno poskupljenje je trenutna reakcija tržišta na smanjenje proizvodnje zemalja članica OPEK-a. To je čista regulacija tržišta. Oni ne smeju da dozvole da cena drastično padne, jer bi mogla da poremeti i njihove planove za buduću proizvodnju", objašnjava Savić.
On napominje da je Kina ogromno tržište, da se polako oporavlja posle kovida, i da je praktično preuzela sve količine sirove nafte iz Rusije koje su bile namenjene Evropi. Međunarodna agencija za energetiku očekuje da će globalna potražnja za naftom dalje rasti u drugoj polovini 2023. godine, što bi potencijalno moglo da poveća cene nafte.
"Kretanje cene na globalnom tržištu i odnos dinara prema dolaru su dva parametra koja utiču značajno na cene kod nas. Na osnovu ta dva parametra i uz troškove transporta se računa cena. Brodski transport je u jednom trenutku bio skup, sada je došlo do smirivanja cena, pa se to odrazilo i na cene na pumpama. Mi imamo regulaciju cene osnovnih derivata i ministarstvo svakog petka izlazi sa novim cenama na bazi kretanja cena u prethodnoj nedelji. Ako bude rasla cena nafte do kraja nedelje, to će se odraziti i na rast cena na malo i na cene na domaćim pumpama, ali ne očekujem neka značajnija poskupljenja u narednom periodu", kaže Savić.
