Ekonomija
Stočni fond pod lupom RT Balkan: Koliko je svinja i goveda u srpskim oborima?
Stručnjaci kažu da su prethodne četiri godine bile teške za stočarstvo i da su, zbog sve slabije isplativosti, mnogi farmeri odlučili da prekinu proizvodnju, zbog čega je i ponuda svinja i goveda, pa samim tim i mesa sada manja, a cene rastu
Stočni fond u Srbiji je iz godine u godinu sve siromašniji, a poslednji podaci pokazuju da je u odnosu na desetogodišnji prosek ukupan broj goveda i svinja na kraju prošle godine bio manji za oko 11 odsto, koza za 6,3 odsto i živine za oko 10,7 procenata, dok se jedino blago povećao broj ovaca i to za manje od dva odsto.
Stručnjaci kažu da su prethodne četiri godine bile teške za stočarstvo i da su, zbog sve slabije isplativosti, mnogi farmeri odlučili da prekinu proizvodnju, zbog čega je i ponuda svinja i goveda, pa samim tim i mesa sada manja.
S druge strane, ni globalne okolnosti nisu išle na ruku domaćim proizvođačima, od korona krize, preko poskupljenja energenata, do afričke kuge koja je doprinela da se broj svinja dodatno smanji - zbog bolesti ih je do sada uništeno oko 54.000.
Kriza se prelila i na trpeze potrošača - koji su prinuđeni da biraju jeftinije vrste mesa, čiji je izbor sve manji. Svinjetina je ubedljivo najviše poskupela, pa kilogram krmenadli ili vrata sada košta i do 850 dinara. Svinjski but je za mnoge postao luksuz, a u nekim marketima cena mu se sa 1.200 dinara izjednačila sa junetinom, koja je ranije uvek bila za trećinu skuplja u odnosu na svinjetinu. Svinjski file se prodaje i za 1.400 dinara.
Kupci, zbog toga, prelaze na sveže pileće meso koje je sa cenom od 300 do 330 dinara najpovoljnije, ali se očekuje i njegovo poskupljenje s obzirom na povećanu tražnju.
Obori će se ove godine prazniti i pre uobičajenog novembarskog svinjokolja, da bi se predupredilo širenje svinjske kuge, a na to je apelovala i ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković. Ona je rekla da je najbitnije da kuga ne uđe na velike farme, kako bismo imali što više domaćeg svinjskog mesa. Ministarka je negirala da postoji uvoznički lobi i podsetila da su od 1. januara uvedene kvote, i da se uvozi samo ona količina koja nedostaje za potrebe potrošnje u Srbiji.
Agroekonomski analitičar Branislav Gulan smatra da je stočarstvo u Srbiji odavno na stranputici. On ističe da je Srbija 1990. godine godišnje proizvodila oko 650.000 tona svih vrsta mesa i da je pre 35 godina u domaćim oborima bilo više od 5,5 miliona svinja. Danas zvanično ima do 2,7 miliona, dok je procena stočara da ih je manje od dva miliona svinja.
"Srednje razvijena zemlja mora da ima svinja koliko i stanovnika, a ako se uzme u obzir da Srbija ima oko 6,8 miliona stanovnika, a manje od dva miliona svinja, situacija je jasna. Za prvih sedam meseci ove godine uvezeno je 18.000 tona svinjskog mesa i 180.000 prasića. Sve je to plaćeno 64 miliona evra", kaže Branislav Gulan za RT Balkan.
On napominje da Danska ima 5,6 miliona stanovnika, a u oborima godišnje po 32 miliona svinja, što je za Srbiju, samo san koji se neće ostvariti ni za šest decenija.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže da se u našoj zemlji i dalje proizvodi dovoljno svih vrsta mesa, osim svinjskog, jer nam od ove vrste nedostaje oko 10 odsto. On smatra da bi svi u lancu i farmeri i klaničari i trgovci trebalo da budu razumni, kako bismo imali redovnu snabdevenost i normalne cene.
"Teško je reći koliko će još cene da rastu, ne mogu da se daju preciznije prognoze, pogotovo što ne znamo kako će se odvijati situacija sa afričkom kugom i da li će farmeri i dalje da odustaju da kreću u novi ciklus tova svinja, jer niko neće da rizikuje da stavlja prasad u tov, a da ne zna šta ga čeka", napominje Budimović.
On kaže da je afrička kuga kap u punoj čaši na sve što nam se dešava poslednjih decenija - od pada broja grla, korone i poskupljenja energenata.
"Dugogodišnja je kriza, i ljudi koji se bave stočarstvom sada gledaju da nadoknade za kratko vreme sve što su izgubili. To će biti kratkog daha, ako se tako radi. Ranije je kilogram junetine bio kao jedan i po kilogram svinjetine, ali ima primera da se cena sada izjednačila, što nije normalno", smatra Nenad Budimović.
Branislav Gulan napominje da je sve teža situacija i u govedarstvu, jer u celoj zemlji poslednje tri decenije stočni fond opada dva do tri odsto godišnje.
"U stvaranju BDP u agraru Srbije stočarstvo učestvuje sa 28,1 odsto, a u svetu kome težimo je to duplo više - oko 60 odsto. Rešenje problema srpske poljoprivrede nalazi se u oporavku stočarstva i povećanju broja goveda. U našoj zemlji trenutno ima samo oko 320.000 bikova, krava, junadi i teladi zajedno. O toga je oko 228.000 krava muzara", kaže Gulan.
On smatra da je tov junadi potencijalna šansa za Srbiju, jer Evropska unija godišnje uvozi 700.000 tona junećeg mesa iz Brazila i Argentine.
"Sve što bi proizveli mogli bismo da prodamo i naplatimo. Srpskim vlastima je nuđeno da u narednih pola veka mogu svake godine u EU da izvoze po 50.000 tona 'bebi bifa', ali su one ostale gluve na tu ponudu", kaže Gulan.
On predlaže da država obaveže najveće veleposednike da moraju da imaju i da nude državi uslovno po jedno govedo po hektaru zemlje koju danas poseduju i tvrdi da bi to bilo i dugoročno rešenje svih problema srpske privrede i poljoprivrede.
Prema podacima RZS, koji označavaju broj stoke na dan 1. decembra svake godine, od svih pet vrsta životinja, u poslednjih 15 godina jedino je zabeležen rast broja ovaca. Tako ih je 2008. godine bilo 1.605.000 miliona, dok ih je na kraju prošle godine bilo 1.720.000.
Iako statistika pokazuje oporavak ovčarstva, proizvođači u ovoj grani stočarstva nisu baš optimistični. Marko Janković, koji je do pre nekoliko meseci bio predsednik Udruženja odgajivača ovaca Srbije kaže da se više ne bavi ovim poslom.
"Celokupna slika domaćeg stočarstva bi mogla da stane u jednu rečenicu - to je završena priča. Pet godina sam se time bavio i ne bih više u životu. Što se tiče perspektive, u ovom sadašnjem stanju kakvo jeste, da blago kažem da ona ne postoji", smatra Marko Janković.
"Kilogram pilećeg mesa jeftiniji od krompira"
Direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo "Zajednica živinara" Rade Škorić kaže za RT Balkan da se u živinarstvu trend proizvodnje povećava i napominje da proizvođači ulažu napore da se živinarstvu ne desi ono što se desilo ostalim granama stočarstva.
"Statistika na kraju godine beleži 17 miliona živine, ali to je samo jedna tura, a živinari ih imaju nekoliko godišnje, tako da je ukupna proizvodnja oko 70 miliona. Sa 75.000 do 80.000 tona mesa godišnje smo došli na između 115.000 i 120.000 tona mesa. Teško je održati proizvodnju, kada je pre 20 dana, kilogram žive vage pilećeg mesa bio jeftiniji od kilograma krompira, što je neprirodno. Doći do kilograma mesa žive vage od pileta do prodaje ne može da se uporedi sa kilogramom krompira koji se izvadi iz zemlje", ističe Rade Škorić.
On napominje da je proizvođačima sve teže, jer su sirovine skupe, a cena pilećeg mesa niska.
"U poslednje dve godine su propale dve klanice od pet najvećih, jer nisu uspele da izdrže pritisak visokih cena stočne hrane, a s druge strane jeftinog pilećeg mesa. Srbija je Bogom dana za živinarstvo, u smislu velikog izbora sirovina koje mi imamo, od soje, suncokreta do kukuruza. Imamo farme koje su po tradiciji privržene uzgoju živine od Vojvodine do Vranja, kao i institute koji mogu da prate zdravstveno stanje, ali i kapacitete za proizvodnju jaja i mesa", nabraja Škorić.
On, međutim, ističe da su, i u živinarstvu, kao i u drugim granama poljoprivrede najveći problemi investicije i plasman piletine na strana tržišta.
"Nemamo početak i kraj cele priče - velike pare koje su potrebne da se obezbede standardi koje zahteva Evropska unija za izvoz na njihovo tržište i nemamo to tržište, jer nam ne dozvoljavaju da tamo pordajemo piletinu. Ne možemo da prodamo nigde osim u nekoliko država regiona - Crnoj Gori, Bosni i Makedoniji, a i tu je sve veća konkurencija, zbog navale iz Španije, Brazila i Argentine, tako da je sve teže i tamo prodati", priča Rade Škorić.
Napominje da, s druge strane, domaći proizvođači ne mogu da prodaju svoju robu u Srbiji, zbog uvoza iz inostranstva.
"Kada imate punu čašu, onda je i jedna kap previše. Imamo sasvim zatvorenu proizvodnju i koliki god da je uvoz on vam pravi probleme, jer spušta cenu piletine - ljudi ne mogu da izvezu, a proizvode. Izvozimo tri do pet odsto, a uvozimo između 10 i 12 odsto. Uvezemo 12.000 do 15.000 tona mesa godišnje i 5.000 do 7.000 tona prerađevina. U 2022. i pet meseci 2023. uvezli smo 16.500 tona mesa u vrednosti od 25 miliona evra", navodi Škorić.
On kaže da mnogi sada zbog nestašice svinjskog mesa očekuju rast potražnje za piletinom, ali napominje da je potražnja i inače velika i napominje da na nju najveći uticaj ima cena pilećeg mesa, koja je ispod svakog nivoa.
"Poslednjih dana trgovinski lanci nude kilogram za 239 do 269 dinara. Proizvodnja je i dalje uobičajena, ali s početka jeseni možemo očekivati veću potražnju, jer se očekuje da zbog visoke cene svinjetine ljudi pređu na druge vrste mesa. Videćemo da li će se to odraziti na potrošnju pilećeg mesa. Ona je konstantno velika, ne zato što nema svinja, već zato što je jeftina. Mi imamo kontinuiranu proizvodnju, a nemamo konstantnu potrošnju i onda proizvođači moraju da spuste cenu, a to ih nekad gura u gubitke", objašnjava Škorić.
Prema podacima RZS, od decembra 2021. do istog meseca prošle godine, u oborima u Srbiji broj goveda je smanjen za 6,9 odsto, svinja za sedam odsto, koza za 1,7 odsto i živine za 3,5 odsto, dok je veći ukupan broj ovaca za 1,5 odsto.
Ovaj negativan trend traje već nekoliko godina, a vreme će pokazati da li će najavljene veće subvencije Ministarstva poljoprivrede, koje se odnose na stočarstvo, uspeti da da ga preokrenu u narednim godinama - da od zemlje koja je važila za proizvođača mesa, ne bismo postali uvoznici.
