Ekonomija
Silosi puni pšenice, a cene niske: Šta će biti sa srpskim žitom
Nekvalitetna ukrajinska pšenica pravi ozbiljnu konkurenciju našoj pšenici. Ona je nelojalnom konkurencijom i damping cenama napravila veliki problem svim proizvođačima pšenice u okruženju, kaže za RT Balkan agroekonomski analitičar Žarko Galetin
Prošle godine smo strahovali da nećemo imati dovoljno pšenice, u jednom trenutku je bio i zabranjen njen izvoz, a sada smo došli u drugu krajnost. Silosi su puni, a srpski poljoprivrednici praktično nemaju kome da prodaju svoje žito. Potresi na globalnom tržištu žitarica uzdrmali su i naše proizvođače, najviše zbog cene, koja je gotovo prepolovljena u odnosu na prošlu godinu.
U domaća skladišta smešteno je oko 4,5 miliona tona pšenice, ovogodišnjeg roda, ali i izuzetno velikih zaliha koje su pretekle iz prošle sezone. To je gotovo tri puta više u odnosu na godišnju potrošnju i potrebe domaćeg tržišta od oko 1,7 miliona tona žita.
Cena pšenice je oko 20 dinara po kilogramu, a poljoprivrednici tvrde da ona ne pokriva ni troškove proizvodnje, a da o nekom prihodu mogu samo da sanjaju.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za RT Balkan da smo i prošle i ove godine imali dobar prinos pšenice, za razliku od kukuruza i soje, koji su imali slab prinos.
"Ušli smo sa visokim prelaznim zalihama od oko 700.000 tona u ovoj godini, a imamo solidan prinos i ove godine, tako da ćemo imati višak. Sa prenetim zalihama, imaćemo ozbiljne tržišne viškove. Izvozni kanali su pretrpani, pogotovo luka Konstanca, koja je puna robe. Nekvalitetna ukrajinska pšenica pravi ozbiljnu konkurenciju našoj pšenici. Ona je nelojalnom konkurencijom i damping cenama napravila veliki problem svim proizvođačima pšenice u okruženju. Rusija, kao najveći proizvođač, sada spušta cenu da bi osvojila tržišta van Evrope", napominje Žarko Galetin.
Zbog poremećaja na tržištu koje je izazvala pšenica iz Ukrajine, prethodnih meseci bio je zabranjen uvoz ove žitarice u pet zemalja Evropske unije. Za razliku od Bugarske i Rumunije, Mađarska, Poljska i Slovačka su zabranu nastavile da primenjuju i nakon 15. septembra kada je Evropska komisija odlučila da je ne obnovi. Protiv zemalja za koje tvrdi da krše međunarodne obaveze Ukrajina je podnela tužbe Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Galetin napominje da ni Srbiji nikako ne ide u prilog što je luka Konstanca gotovo blokirana.
"Njeni kapaciteti su popunjeni i ne mogu da prime robu. Naša pšenica najviše ide u Italiju i izvozimo određenu količinu u zemlje u okruženju, ali to sve nije dovoljno da se otpuše ti kanali i da mi tu našu pšenicu prodamo. Sve dok je takva situacija, dok se izvoznici ne pojave na našem tržištu da je kupuju, mi ćemo imati lošu cenu, jer imamo ozbiljne tržišne viškove", objašnjava Žarko Galetin.
On ukazuje da je pitanje da li će naši proizvođači to moći da izdrže, jer počinje jesenja setva i napominje da je pitanje kolika je njihova finansijska granica trpljenja da mogu da opstanu, a da ne prodaju robu. U ovom trenutku teško je predvideti koje će površine zasejati.
"Već drugu godinu su ratari u problemu. Prošle godine je pšenica imala dobru cenu, solidan finansijski bilans, ali su ostale žitarice podbacile i naši proizvođači su imali loš bilans. Dve uzastopne godine poslovanja sa gubitkom za naše poljoprivrednike je ozbiljan udarac", smatra agroekonomski analitičar.
Žarko Galetin kaže da to što je cena pšenice prepolovljena u odnosu na prošlu godinu ne znači da ćemo narednih meseci jesti jeftinije pecivo.
"Jedino što je skuplje od inputa za proizvodnju hleba i peciva u odnosu na prošlu godinu je energija, a uprkos niskoj ceni pšenice, koja je dominantna u strukturi cene peciva, ono je skuplje nego prošle godine i ne očekuje se da će mu cena pasti. Imamo jednu od najskupljih hrana u Evropi, iako su sirovine jeftine, jer naša prehrambena industrija funkcioniše nezavisno od primarne proizvodnje", kaže Žarko Galetin.
U Udruženju žita Srbije kažu da ove količine donose probleme vezano za skladištenje, jer sada, kada je žetva kukuruza u toku i kada se žetva soje privodi kraju imamo kompletno krcata skladišta i silose.
"Imali smo 1. jula na raspolaganju 2,5 miliona tona pšenice za izvoz. Zbog nezadovoljavajućih cena ponuda je mala i prodaja ide jako sporo. Teško je predvideti šta će se dalje dešavati na tržištu. Ni ljudi koji su decenijama u žitarskom sektoru na svetskom tržištu ne mogu da daju razumno objašnjenje zašto su cene sirovina u padu dok cene hrane rapidno rastu", navode u Udruženju žita Srbije.
Stručnjaci kažu da je sve teže predvideti kretanje cena i napominju da je jedini način da se ratari zaštite, da pokušaju da organizuju prodaju tako što će 30 odsto svoje proizvodnje prodavati pre žetve, 30 odsto u samoj žetvi, a preostalih 30 odsto čuvati za dalju prodaju, koja god ratarska kultura da je u pitanju, kako bi imali stabilan priliv finansijskih sredstava tokom cele godine.
