Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane: Kako su strane banke u Srbiji ostvarile rekordan profit

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, narodna je poslovica koja najbolje opisuje finansijske rezultate banaka u ovoj godini. Dok su klijenti strepeli od rasta euribora, bankarima je rast kamata punio džepove. Za prvih devet meseci ove godine, banke koje posluju u Srbiji su ostvarile profit veći nego cele prošle godine. 

Prema kvartalnim finansijskim izveštajima banaka za devet meseci ove godine 20 banaka koje posluju u Srbiji zaradilo je 865 miliona evra.

Njihov najvažniji izvor prihoda ove godine su kamate, koje su na nivou celog sektora od januara do kraja septembra iznosile više od 1,4 milijardi evra. Značajan i uvek siguran prihod su im svakako i naknade i provizije, koje su bile 488 miliona evra.

Banke pooštrile kriterijume: Privreda se manje zadužuje, građanima treba keš

Pet najvećih banaka je zaradilo 72 odsto ukupnog profita bankarskog sektora. Najveći profit za devet meseci ove godine ostvarila je austrijska Rajfajzen banka – 143,3 miliona evra. Na drugom i trećem mestu su italijanske banke Inteza sa 131,3 miliona i Unikredit sa 122 miliona evra. Profit mađarske OTP banke bio je 118,25 miliona evra, a slovenačke NLB Komercijalne banke 107,3 miliona evra.

Među pet banaka koje su ostvarile najbolji poslovni rezultat je i kombinovani profit domaće AIK i Eurobank Direktne od 95,3 miliona evra, koje su u proceduri pripajanja.

"Ova godina je dobra za bankare, mada teško da je njima nekad i bilo loše. Glavni faktor je to što fleksibilnost tržišta ide u njihovu korist. To je slična priča kao sa cenama derivata, jer ih na pumpama spuste tek dva ili tri meseca posle globalnog pada, a kada skoče, sutradan uračunaju nove cene. Bankari su vrlo jeftino kupovali depozite i ostvarivali vrlo povoljnu cenu nabavke njihovog materijala, odnosno novca, a skupo su to prodavali zbog skoka euribora i cele te priče sa rastom kamata", objašnjava finansijski savetnik Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica". 

On napominje da su banke od početka godine iskoristile priliku da zalihe novca koji su ranije jeftinije nabavile, sada skuplje prodaju i da je to glavni faktor njihovog uspeha.

"Lako je biti banka u Srbiji, zato ih je i bilo više od 30. Ovde sve da ima i 300 banaka mentalitet srpskog naroda je i dalje zaključan po pitanju novca. Važan je stav kupca i odnos prema novcu, a ne broj banaka. Najbitniji savet je kada vam nešto ne odgovara da promenite banku. Ovaj talas poskupljenja je i došao zato što su oni shvatili da se niko ne buni. Mi smo stvarno narod koji se ne buni za novac, jer on ovde ima potpuno drugu dimenziju u odnosu na ostatak sveta. Prosto ga doživljavamo kao usputan i lako je biti banka kada je narod takav", smatra Uzelac.

Naš izbor

RT Balkan istražuje da li nam se isplati da štedimo: Slaba vajda od vađenja novca iz slamarica

Manje banaka, veća zarada

Broj banaka u Srbiji se iz godine u godinu smanjuje, pa je, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, u trećem tromesečju ove godine poslovalo 20 banaka, dok je pre osam godina broj banaka bio veći za 10. Od sadašnjih 20 banaka, 16 je stranih, a četiri domaće i to dve državne (Banka Poštanska štedionica i Srpska banka) i dve privatne (AIK i Alta banka).

U Srbiji su 2015. godine, kada je u zemlji poslovalo 30 banaka, bile 23 strane banke, dok je od preostalih sedam državnih bilo šest, a jedna je bila privatna domaća banka.

Paralelno sa smanjenjem broja banaka rastao je iznos bankarske aktive, koji je 2016. godine bio 3.048 milijardi dinara, a u trećem ovogodišnjem kvartalu 5.572 milijardi dinara.

Dušan Uzelac napominje da je srpsko tržište "šareno" i da imamo i strane banke sa vlasnicima i sa akcionarima kojima upravljaju fondovi, ali da imamo i domaće državne banke, ali i banke sa privatnim vlasnicima.

"Svakako, ipak, znači da imamo naše domaće banke, jer će one pre podržati neke stvari, nego stranac. Strane banke gledaju samo i isključivo zaradu. Sve što rade je podstaknuto od strane profita", ukazuje Dušan Uzelac.

Bankarima je, inače, planove pomutila odluka Narodne banke Srbije, da od oktobra ograniči kamate na stambene kredite do 200.000 evra. 

Banke su tržišni igrači, pa se može očekivati da na drugim mestima nadoknade ovo "zakidanje" njihovog profita, kao što su radile i ranije, podizanjem provizija i naknada.

Zamrznute kamate predah za klijente: Koliko rate kredita od oktobra mogu u rikverc

Zbog rasta euribora, na koji NBS ne može da utiče, međutim, kamate na ostale kredite, mimo stambenih, i dalje rastu. Prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi blago je povećana, sa 8,5 na 8,6% drugom tromesečju. 

"Nastavak zaoštravanja monetarne politike Evropske centralne banke rezultirao je daljim rastom kamatnih stopa na tržištu novca u zoni evra, a time i rastom kamatnih stopa na kredite u evro znaku na domaćem tržištu, koje su u trećem tromesečju u proseku iznosile 6,9% za privredu i 7,3% za stanovništvo, naspram 6,6% i 7,2%, koliko su bile u drugom tromesečju", navode iz NBS.

To znači da za bankare nema zime - i u narednom periodu mogu zadovoljno da trljaju ruke i da knjiže profit.