Ekonomija
Kinezi predvode zelenu tranziciju u Srbiji: U Boru će graditi elektrane na vetar, sunce i vodonik
Ministarstvo rudarstva i energetike najavilo je najveću investiciju u obnovljivu energiju u zemlji do sada od dve milijarde evra i to u Boru
Srbija pokušava da uhvati korak sa globalnim trendom prelaska na obnovljive izvore energije, a čini se da će "zelenu" tranziciju u našoj zemlji voditi kineske kompanije.
Ministarstvo rudarstva i energetike najavilo je najveću investiciju u obnovljivu energiju u zemlji do sada vrednu dve milijarde evra i to u Boru. U jednom od najzagađenijih gradova u Srbiji, kineske firme će graditi "zelene" elektrane na vetar, sunce i vodonik.
Ministarstvo rudarstva i eneregetike, "Šangaj Fengling Rinjuvabls" i "Srbija Ziđin Koper" su potpisali Memorandum o razumevanju kojim je predviđena izgradnja vetroparka i solarne elektrane snage 2.000 megavata i postrojenje za proizvodnju vodonika od 30.000 tona do 2028. godine, koje bi bilo prve te vrste u Srbiji.
Kako je najavljeno, za izgradnju postrojenja koristiće se postojeći rudarski basen u Boru, odnosno površine koje više nisu u upotrebi za eksploataciju ili za odlaganje otkrivke.
Radovi počinju sledeće godine
Ministarka Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će se vodonik koristiti za skladištenje energije proizvedene od vetra i solara i da će se proizvedena energija koristiti za potrebe kompanije "Ziđin".
Ona je ukazala da će ovaj projekat omogućiti da značajan deo električne energije za potrebe ove firme bude proizveden na održiv način, bez korišćenja fosilnih goriva i negativnih efekata na životnu sredinu, i koristeći domaće potencijale Sunca i vetra.
Ministarka je navela i da je ovaj projekat veoma značajan za energetsku tranziciju, jer, je kako je naglasila kapacitet od 2.000 megavata ogroman u odnosu na naš energetski sistem koji ima oko 8,5 megavata instaliranih kapaciteta.
Predviđeno je da radovi počnu u prvom kvartalu sledeće godine, prva faza da bude završena do 2026. godine, a cela investicija do 2028.
"Investicija 'Ziđin majninga' u solarnu elektranu vrednu 200 miliona dolara, će omogućiti sinergiju obnovljivih izvora energije i rudarstva, kao i bolju zaštitu životne sredine, jer će se smanjiti upotreba energije iz uglja i fosilnih goriva", izjavila je ministarka.
Ona je rekla da sa ovim projektom, Srbija postaje jedan od evropskih centara u oblasti proizvodnje i opreme za projekte obnovljivih izvora energije kao i zelenog vodonika i opreme za projekte iz oblasti OIE. Dodala je i da će, takođe, doprineti i ostvarenju naših ciljeva u oblasti energetske bezbednosti i nezavisnosti i dostizanju ambicija da dostignemo karbonsku neutralnost do 2050. godine.
Savić: Kinezi razmišljaju dugoročno
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za RT Balkan da uopšte ne sumnja da kineske kompanije dugoročno i ozbiljno razmišljaju o tome da razvijaju ovu vrstu energije.
"Verovatno su to u Srbiji videli kao dobar biznis. Zašto bi se samo bavili prljavim tehnologijama i bakrom, ako imaju mogućnosti da razvijaju tu vrstu energije. Srbija im dođe kao odskočna daska u Evropi. O Kinezima uvek imate mišljenje da su njihove tehnologije prljave i da ne vode računa o životnoj sredini, ali sada kada imate jednu potpuno suprotnu vest, to je i njihov pokušaj, kao direktnog stranog investitora, da to promene", smatra Ljubodrag Savić.
On napominje da je Kina je vrlo ozbiljna zemlja, da razmišljaju dugoročno i prave strateški zaokret ka zelenoj energiji.
"Mnogo godina su se razvijali sa energijom koja je enormno zagađivala. Svesni su činjenice da novi oblici energije manje koštaju, solarne panele postavljaju bukvalno svugde gde ima slobodnog prostora. Vrlo ozbiljno su pristupili tome, jer znaju da relativno lako mogu podići nivo BDP-a po glavi stanovnika, ali da ostaje drugi problem, kako ga popraviti u kvalitativnom smislu, ako ti je zemlja zagađena i ako koristiš 'prljave' izvore energije", kaže profesor Savić za RT Balkan.
On ipak smatra da će biti potrebno vreme da se zelena da se ta tehnologija usavrši i da postane dominantan izvor energije u Evropi.
"Samo ova kriza, koja se danas dešava, je naterala Nemačku da razmišlja i o vraćanju na nuklearke i na termoelektrane. Mislili su da je to daleka prošlost, ali svako sada spasava glavu", ukazuje profesor Savić.
Ministarka je ranije izjavila da se Srbija snalazi u procesu energetske tranzicije i da su nam potrebne kompanije koje primenjuju najsavremenije tehnologije u ovoj oblasti.
"Srbija se nalazi u procesu energetske tranzicije u kojoj želimo da dostignemo 45 odsto udela OIE u proizvodnji električne energije do 2030. godine punim korišćenjem svojih prirodnih potencijala. Potrebne su nam kompanije koje razvijaju i primenjuju najsavremenije tehnologije i poseduju znanje, kako bismo išli u korak sa svetom u transformaciji i dekarbonizaciji energetskog sektora", rekla je ministarka.
Od 2016. Kina uložila više od 4 milijarde evra
Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu od 2016. godine, kada je došlo do ubrzanja investicija iz Kine, zaključno s prvim tromesečjem prošle godine, ukupna vrednost direktnih investicija iz Kine u našu zemlju dostigla je 4,1 milijardu evra.
Gotovo petina stranih direktnih investicija je u periodu od 2018. do 2022. dolazila iz Kine, s obzirom na to da je njihovo učešće u ukupnim stranim direktnim investicijama iznosilo 19 odsto, a Kina se u svakoj godini nalazila među pet najznačajnijih investitora.
Kada je reč o sektorskoj strukturi stranih direktnih investicija iz Narodne Republike Kine, najveći prilivi su zabeleženi u prerađivačkoj industriji, najvećim delom u proizvodnji delova za automobile i proizvodnji osnovnih metala, eksploataciji ruda, građevinarstvu i finansijskom sektoru. Kineske kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 28.000 ljudi.
