Ekonomija
Gorak ukus čokolade: Rekordna cena kakaa diže cenu omiljenog slatkiša i u Srbiji
Mlečna čokolada je u Srbiji u protekloj godini poskupela oko 10 odsto. U Udruženju za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije kažu da je uticaj na cene neminovan s obzirom da smo uvozno zavisni od sirovina za proizvodnju čokolade
Čokolada nam se poslednjih godina servira u sve manjem pakovanju, dok je za nju potrebno izdvojiti sve više novca. Dodatni udar na džepove ljubitelja ovog, ali i drugih slatkiša, koji se prave od kakaa, biće poskupljenje ove osnovne sirovine. Izveštaji sa svetskih berzi pokazuju da su cene kakaa ovih dana dostigle novi istorijski maksimum od približno 6.400 dolara po toni. Potres na globalnom tržištu, neminovno će podići cene i domaćih slatkiša.
Mlečna čokolada je u Srbiji u protekloj godini poskupela oko 10 odsto. Kilogram je, prema podacima iz "Potrošačke korpe", koju objavljuje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, u novembru 2023. godine koštao 1.380 dinara, dok je godinu dana ranije mogao da se kupi za 1.234 dinara.
Kakao se proizvodi, pre svega, u Gani i Obali Slonovače, a trgovci su zabrinuti zbog posledica klimatskog fenomena El Ninjo koji uzrokuje suše u zapadnoj Africi, oblasti gde se proizvodi 75 odsto ove sirovine ključne za pravljenje čokolade.
U Udruženju za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije za RT Balkan kažu da je uticaj na cene neminovan s obzirom da smo uvozno zavisni od sirovina za proizvodnju čokolade. U 2023. godini smo uvezla 18.420 tona kakao zrna i proizvoda od kakao zrna, što je porast od 2,6% u odnosu na 2022. godinu. Sirovina je plaćena 70 miliona evra, što je vrednosno rast uvoza od 20,7%.
"Zemlje iz kojih najviše kupujemo kakao u zrnu i proizvoda od kakao zrna su Obala Slonovače sa 40 odsto udela, zatim Francuska 21 odsto i Holandija sa oko 11 odsto, dok je preostalih 28 odsto iz Gane, Kine, Perua…", kažu za RT Balkan u PKS.
Oni napominju da u poslednjih pet godina raste uvoz sirovina za proizvodnju konditorskih proizvoda, a u prošloj godini uvoz kakaa u zrnu i kakao maslaca beleži rast od 22,7 odsto.
U PKS napominju da se uvoz proizvoda i poluproizvoda od čokolade i proizvoda od čokolade u pakovanjima većim od dva kilograma na petogodišnjem proseku smanjio, dolaskom kompanije "Beri Kalebaut" koja u Srbiji proizvodi ne samo za domaće tržište, već i sirovinu za izvoz, tako da smo od uvoznika ovog proizvoda postali izvoznici istog i uvoz se drastično smanjio. U 2023. godini smo imali porast izvoza sirovina od 25,1%.
Kupili manje čokolade, ali za više para
Od 2017. godine do 2022. godine uvoz čokolade količinski se udvostručio, ali je u 2023. godini uvoz čokolade imao količinski pad od 12,7%, a vrednosno porast od 2,2 odsto, što znači da smo u inostranstvu kupili manje čokolade, ali za više para, zbog rasta cena. Količinski smo uvezli 12.158 tona.
Izvoz čokolade količinski je imao porast od 19,5%, a vrednosno 35,7%. Izvezli smo oko 7.503 tona, sa porastom svih kategorija čokolade.
"Naša konditorska industrija oko 60 odsto proizvoda izvozi na tržište BiH, Crne Gore i Makedonije, a ostatak odlazi u Hrvatsku, Rusku Federaciju, Nemačku… Imali smo rast u 2023. godini od 24,5%, dok je uvoz bio veći za 15%. Zemlje iz kojih smo najviše uvozili su Nemačka i Poljska preko 50%, zatim Hrvatska, BiH, Italija, Turska, Austrija, Holandija", navode u PKS.
Oni napominju da je Srbija značajan proizvođač konditorskih proizvoda sa dobro pozicioniranim brendovima u regionu.
"U konditorskoj industriji se permanentno ulaže u nove tehnologije, a prisutna je i raznovrsnost u asortimanu. Najveća privredna društva registrovana za proizvodnju kakaoa, čokolade i konditorskih proizvoda i proizvodnju dvopeka, keksa, trajnog peciva i kolača su 'Svislajon', 'Pionir', 'Štark', 'Bambi', 'Jafa', 'Medela', 'Benilian', 'Neli'", navode iz PKS.
U Srbiji ukupno posluje nešto više od 200 privrednih društava koja se bave proizvodnjom dvopeka, keksa, kolača, kakaa, čokolade i konditorskih proizvoda, a godišnje se osnuje do 10 novih. U udruženju za biljnu proizvodnju PKS napominju da se iz godine u godinu povećava broj preduzetnika iz iste delatnosti i da se kreće između 300 i 350, a godišnje se osnuje do 30 preduzetničkih radnji koje nude slatki program.
U ukupnoj proizvodnji konditorskih proizvoda dominira proizvodnja finih pekarskih proizvoda tipa keksa, biskvita i vafla, zatim proizvodnja proizvoda sličnih čokoladi, čokolada i bombonski proizvodi. Takođe, u izvozu dominira i program finih pekarskih proizvoda.
