Ekonomija
Sramotno ponašanje poslodavaca: Zaposlene ucenjuju otkazima da ne bi prijavili povredu na radu
U Srbiji su prošle godine poginula 42 radnika, a skoro 3.500 je teško povređeno. Podneto je samo oko 30 prijava protiv poslodavaca
Izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu prošle godine su usvojene, a inspekcije su obavile više od 65.000 nadzora. U Srbiji su prošle godine na poslu poginula 42 radnika, a skoro 3.500 radnika je teško povređeno. Podneto je, međutim, samo oko 30 prijava protiv poslodavaca i skoro sve su odbačene.
Sačuvati posao ili krenuti u potragu za pravdom – mnogi su prećutali povredu na radu, jer su bili pred izborom: otkaz ili odšteta koja im po zakonu pripada.
"Pacijenti leže, a njihovi poslodavci su probali materijalno da kompenzuju da se to ne prijavi, što nije to u redu. Sve nam kažu – koliko im je ponuđeno, šta, čak su bile i ucene da nekoga od porodice ne otpuste iz firme ako ne prećute povredu", kaže prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović".
Postupak traje godinama
A kada se podnese prijava protiv poslodavca, postupak po pravilu traje godinama. Pravna zavrzlama od koje i advokate nekad boli glava, uključuje više strana i institucija.
Iako poslodavac ima zakonsku obavezu da zaposlenom dostavi izveštaj o povredi, u praksi se to ne dešava uvek.
"Često se dešava da povreda nije prijavljena – nema je u evidenciji, niti u statistici države. Da se sve prijave povreda prijave, statistika bi bila drugačija. Prosto je nemoguće da u zapadnim i istočnim razvijenim zemljama imate na desetine hiljada povreda na radu godišnje, a u Srbiji nekoliko – da ih nabrojite na prste obe ruke", ukazuje Milovanović.
Radnik ima prava, ali mu treba i hrabrost
Prošle godine su na poslu u Srbiji poginula 42 radnika. Poslodavac roku od 24 sata mora da dostavi inspekciji za rad izveštaj o teškoj povredi ili smrti. Ako je radnik lakše povređen, rok za izveštaj je pet dana. Radnik ima pravo na materijalnu, ali i nematerijalnu naknadu štete.
"Da bi zaposleni ostvario pravo naknade štete, radnik povredu mora da prijavi poslodavcu i da ode kod nadležnog lekara koji ga pregleda i utvrđuje da li je došlo do povrede na radu i kakva je to povreda. Dužina trajanja postupka zavisi od broja svedoka, ažurnosti veštaka, kvaliteta analize, da li stranka ima primedbe. To traje minimum dve godine", ističe advokat Miloš Tošić.
Prošle godine usvojene su izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Inspekcija je lane obavila više od 65.000 nadzora, ali stručnjaci kažu da bi preventivne kontrole uslova na radu trebalo da budu češće.
I stranih radnika je sve više, a pitanje je da li su obavešteni o svojim pravima. U medijima su se pominjali nehumani uslovi za rad u pojedinim firmama.
"Ima dosta neprijavljenih radnika, pogotovo na frekventnim poslovima gde se povremeno radi, kao građevina ili sezonski poslovi", kaže Goran Pećanac, predsednik Sindikata radnika Srbije.
Novim Zakonom povećane su kazne za poslodavce koji ne prijavljuju povrede na radu. Prošle godine je u Srbiji 3.455 radnika teško povređeno, a inspekcija je podnela samo tridesetak krivičnih prijava protiv poslodavaca. Međutim, skoro sve su odbačene, pokazuju podaci Tužilaštva.
