Zaštita na radu ili zaštita poslodavaca: Ko je kriv kad nam stradaju radnici

Svakog šestog dana u Srbiji se povredi ili smrtno strada po jedan radnik.

Mnogi bi rekli ko radi taj i greši, ali ova crna statistika nas primorava da se zapitamo koje posledice snose poslodavci koji krše Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu što dovodi do povređivanja radnika a neretko i do tragedija?

Čak i kada se izveštava o tom događaju najčešće se ne pominje naziv firme, niti se objavljuju okolnosti pod kojima je došlo nesreće, već se samo objave inicijali i godine stradalog.

Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije za RT Balkan kaže da godišnje imamo oko 50 povreda ili smrti na radu, a polovina ovih nesreća odigrava se u građevinskom sektoru.

"To je standard i ne predstavlja ništa novo, ali ono što smo primetili poslednjih meseci je da izostaje objašnjenje šta se i kako desilo, ko je čovek koji je nastradao, u kojoj firmi... Javnost dobija šture informacije, kao da se namerno štite poslodavci, apsolutno sam siguran da je neko zabranio da se o tome piše i govori", kaže sindikalac za naš portal.

Torlaković otkriva da se na građevini najčešće događaju povrede prilikom iskopa rovova, kada se ne stave pravilno zaštitne ograde, prilikom pada sa visine ili prolaskom ispod tereta.

"Do povreda dolazi jer poslodavci imaju veliku fluktuaciju radnika, odnosno malo onih koji su u stalnom radnom odnosu, tako da radnici nemaju odgovarajuću obuku. Samim tim raste mogućnost za sticanje povrede, nažalost i one sa smrtnim ishodom", objašnjava on.

Naš izbor

Evrostat: Srbi u 2022. radili šest sati duže od EU proseka, najgore je što je taj rad neplaćen

Dodaje da su nesreće na poslu ponekad posledica nepažnje radnika. Naglašava da su zakoni dobri, ali da je primena problematična.

"Ne postoje adekvatne kazne za one čiji se propust i odgovornost utvrde. Problem je što nema ni dovoljno inspektora rada, jedan pokriva čak 1.000 pravnih lica", naglašava predsednik Sindikata radnika građevinarstva.

Pravnica za radno pravo Olga Vučković Kićanović za RT Balkan kaže da je na poslodavcu svakako veća odgovornost nego na radniku.

"Naši radnici su mahom neodgovorni, a ovi strani koji dolaze na deficitarna radna mesta ništa ne znaju, pa je nebezbednost na radu veća sve dok ne prođu potrebne obuke. Zato je poslodavac dužan da zna sve mere i da predvidi sve ishode", poručuje ona i dodaje da su na sudu podjednako zastupljeni i jedni i drugi.

U građevinskom sektoru, zvanično je zaposleno oko 30.000 osoba, ali se pretpostavlja da je broj radnika mnogo veći kada se uračunaju i oni koji rade na crno, inostrani radnici itd.

Kazne se kreću od 20.000 dinara za zaposlene koji ne vode računa o sopstvenoj bezbednosti, do 1,5 miliona dinara za poslodavce koji ne sprovode mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene zakonom i propisima.

Inače, poslednji slučaj povrede na radu dogodio se pred vikend, 6. oktobra 2023. u Beogradu, kada je na radnika M. R. pao zid od 30 metara. On je u besvesnom stanju prevezen u Urgentni centar.

Mesec dana ranije, 06.09.2023. u Aranđelovcu, jedan radnik preminuo je usled povrede prilikom izvođenja radova u jednoj firmi. Njega je zemlja zatrpala živog, pa su u bolnici samo mogli da konstatuju smrt.

Krajem avgusta, 24.08.2023. i Narodna skupština Republike Srbije našla se u novinskim stupcima kao mesto pogibije radnika N. K. (45), zaposlenog na održavanju vodovodnih instalacija. On je nastradao na radnom mestu pokušavajući da utvrdi zbog čega ulazi voda u okno od teretnog lifta za hranu, a do stravične nesreće je došlo jer se lift pokrenuo i nesrećnom čoveku odrubi glavu. U trenutku nesreće N. K. je bio sam.