Evrostat: Srbi u 2022. radili šest sati duže od EU proseka, najgore je što je taj rad neplaćen

Dok je prosečna radna nedelja u 2022. godini za ljude od 20 do 64 godine u EU iznosila 37,5 sati, u večitoj zemlji kandidatu - Srbiji - radnici rade skoro šest sati više, čak 44,3 sata.

Rezultati evropske službe za statistiku Evrostat odnose se na Evropsku uniju u celini, pojedine zemlje EU, tri zemlje EFTA (Island, Norveška i Švajcarska) i jednu zemlju kandidata (Srbija).

Kako piše Evrostat, vidljive su značajne razlike među zemljama EU. Najdužu nedeljnu satnicu imaju u Grčkoj (41,0 sat), Poljskoj (40,4), Rumuniji i Bugarskoj (po 40,2).

Nasuprot tome, Holanđani su radili najkraće (33,2 sata), a slede Nemci (35,3) i Danci (35,4).

U EU je 2022. godine 5,4 odsto zaposlenih radilo u proseku manje od 20 sati nedeljno, 7,6 odsto je imalo prosečnu uobičajenu radnu nedelju od 50 sati ili više, a najveći je udeo onih koji su ispunili normu od 40 do 44 sata - 46,8 odsto. Među povlašćenima koji su imali radnu sedmicu od 35 do 39 sati bili su radnici Danske, Francuske, Finske, Belgije i Irske. 

Što se tiče razlika između muškaraca i žena, muškarci koji rade puno radno vreme imali su duže radne nedelje od njihovih koleginica u svim zemljama.

Inače, studija se odnosi na obračunate uobičajene sate koje osoba provede na primarnom poslu, uključujući dodatni rad, plaćen ili neplaćen, ali ne i na vreme putovanja između kuće i radnog mesta. Nije se ni računala pauza za obrok. 

Situacija sve gora

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović za RT Balkan kaže da se situacija u Srbiji pogoršava iz godine u godinu.

"Mislim da dolaskom stranih radnika, ne samo da se ne poštuju prava stranaca, već imamo i produženje radne nedelje i produžetak radnih sati i za domicilno radno stanovništvo. Želja poslodavca da nadoknadi manjak radnika i stekne veći profit više ne poznaje radno vreme", kaže on.

Za to što su sa našim radnicima u grupi Grci, Poljaci, Rumuni i Bugari, kao razloge dodaje dužničku krizu, sukob u Ukrajini, ali i večito sličan položaj u kome se nalaze naše komšije, članice EU.

Pravnica za radno pravo Olga Vučković Kićanović za naš portal kaže da podatak o broju sati koji Srbi provedu na poslu nije novina nekoliko godina unazad, ali da je strašno to što ti sati nisu plaćeni.

"Radna nedelja prema Zakonu o radu traje 40 sati, pa znači da mi radimo 3,3 sata duže a da se to jako retko plaća iako bi norma trebalo da bude 26 odsto više novca u slučaju rada vikendom, na verske i državne praznike. To je pitanje za inspekciju rada", naglašava ona i dodaje da je i sudska praksa tu neujednačena, pa se ne zna da li na sudu radnik treba da dokazuje da radi više ili da to ospori poslodavac. 

Zato imamo i različite sudske odluke, ali i generalnu pravnu nesigurnost zaposlenih, dodaje ona.