RT Balkan istražuje: Da li je Srbija postala protočni bojler za strane radnike?

Poslanici Skupštine Srbije u sredu su usvojili izmene i dopune Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca, kojima strani državljani stiču brojne olakšice i pojednostavljene procedure prilikom sticanja boravišne dozvole i stupanja u radni odnos.

Član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Vladan Zagrađanin za RT Balkan kaže da su zakoni promenjeni zbog specifičnosti tržišta rada i manjka radne snage.

"Uvozimo radnike iz Kine, Rusije, Indije, Turske, Filipina, pa je ovo način da se pojednostave postupci izdavanja boravišne i radne dozvole, koje će ubuduće biti objedinjene unutar jednog postupka, za one koji su ispunili zakonske uslove. Dozvola se neće izdavati na šest meseci, kao što je bio slučaj do sada, već na tri godine jer, na primer, jedna zgrada ne može da se izgradi za tako kratak period, a skraćuje se i rok za odlučivanje na 15 dana, po zahtevu poslodavca ili samog stranca. Novina je da će poslodavac moći da pošalje nekoliko zahteva istovremeno", navodi on glavne odredbe zakona koje su prošle skupštinsku proceduru i čekaju da budu objavljene u Službenom glasniku, kada će stupiti na snagu.

Zahtev za privremeni boravak moći će da bude podnet i elektronskim putem.

Strancu se takođe omogućava da za vreme važenja jedinstvene dozvole i bez njene izmene, promeni osnov rada, poslodavca ili da se zaposli kod dva ili više poslodavaca, čime se znatno doprinosi smanjenju administrativnog opterećenja, navodi se u obrazloženju usvojenih akata.

Lakše i do bubrega?

Dragan Todorović iz Saveza samostalnih sindikata Beograda za RT Balkan navodi da su zakoni u načelu dobri i liberalniji, ali da se boji da se država neće pitati ništa.

"Posredovanje između poslodavca i stranca obavljaće agencije za zapošljavanje, čak će i Nacionalna služba za zapošljavanje biti tu pro forme. To će otvoriti vrata za trgovce ljudima i ljudskim organima. Takođe će dovesti i do dampinga cena rada, jer se ispostavlja da iako su dogovorili minimalnu cenu, na kraju rade mnogo više - od šest dana u nedelji i radnim vremenom od 10 do 12 sati dnevno. Sve su to preduslovi da postanemo protočni bojler za stranu radnu snagu, koja je druge kulture i veroispovesti", objašnjava naš sagovornik.

On postavlja pitanje kako će se sve odraziti na društvo.

"Poništavaju se i države i narodi, multinacionalne kompanije zanima samo profit, a ne čiji radnici završavaju posao", podvlači Todorović i dodaje da je pored zvanične brojke od 35.000 stranaca u Srbiji, ovde prisutno sigurno 30 odsto više - jer rade "na crno".

Sa njim je saglasna beogradska advokatica čija kancelarija osniva firme i priprema dokumentaciju radnicima i privrednicima iz Turske.

"Teško da će se uvesti red, ove izmene su urađene svesno, sa namerom i svakako nisu u interesu domaćih radnika", navodi sagovornica RT Balkana. 

Kaže da se u praksi susreće sa različitim paradoksalnim situacijama, kao što je slučaj da u Agenciji za privredne registre traže identifikacioni broj turskog državljanina kako bi mogao da otvori firmu, a u MUP ne mogu da mu izdaju vizu, samim tim ni identifikacioni broj dok ne otvori firmu. 

"Tako smo se vrteli u krug, možda se sada i usaglase", nada se ona.

Šta kaže statistika NSZ-a

Prema podacima za 2015, godinu dana od početka primene prvog Zakona, Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je ukupno 6.362 (nove i produžene) dozvole za rad, od kojih 2.873 čine radne dozvole za zapošljavanje, što predstavlja 45,16 odsto od ukupno izdatih dozvola za rad.

Ovaj trend izdavanja najvećeg broja ove vrste radnih dozvola nastavlja se i u narednim godinama primene zakona. Tako je u 2019. godini 53,6 procenata od ukupno izdatih dozvola za rad čine radne dozvole za zapošljavanje, u 2020. godini 51,7 odsto, a u 2021. godine 49,21 posto, dok u 2022. godini taj procenat iznosi čak 62,5 odsto.

Prošle godine Srbija je strancima izdala 35.168 dozvola za rad, a u prvih šest meseci u 2023. godini, odobrena je 24.785 radna dozvola.

Posmatrano prema državljanstvu, u 2021. godini, najveći broj dozvola za rad izdato je državljanima NR Kine, Turske, Ruske Federacije, Indije, Ukrajine i Severne Makedonije, dok je tokom 2022. godine najviše dozvola izdato državljanima NR Kine, Ruske Federacije, Turske, Indije, Kube i Severne Makedonije. Na listi "top 10" su i radnici iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Prema evidenciji NSZ, najviše je radnika sa trećim, četvrtim i sedmim stepenom stručne spreme, ali ima i dosta niskokvalifikovanih radnika, uglavnom u građevinskom sektoru.

Zarade pokrivaju minimalnu cenu rada i mogu da dostignu 60.000, najviše 70.000 dinara.

Neki od uslova za sticanje prava za boravak u Srbiji su rad, zaposlenje, kupovina nekretnine; školovanje, studiranje ili specijalizacija, naučno-istraživački rad, istraživanje, stažiranje, učestvovanje u programima međunarodne razmene učenika ili studenata; lečenje i drugi opravdani razlozi u skladu sa Zakonom i međunarodnim sporazumima.