Ekonomija
Zašto sankcije nisu naštetile ruskoj privredi: Zadovoljstvo stanovništva Evropi "bode oči"
Otpornost ruske ekonomije je bez sumnje ključna tačka za predsednika Putina, piše "Juronjuz" i podseća da "da nije trebalo da bude tako, jer su nakon početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, mnoge velike kompanije napustile Rusiju, a EU i SAD su u koordinaciji uvele nekoliko paketa sankcija, sa ciljem da utiču na rusku ekonomiju i indirektno pomognu Ukrajincima
Obnovljeni paketi sankcija EU i SAD trebalo je da oslabe rusku ekonomiju, a umesto toga, ruska ekonomija se prilagodila i ostaje čvrsta baš u trenutku kada je Vladimir Putin osvojio četvrti predsednički mandat, piše "Juronjuz". Otpornost ruske ekonomije je bez sumnje ključna tačka za predsednika Putina, koji neprekidno vodi Rusiju od 1999. godine, bilo kao predsednik ili premijer.
Evropski medij, međutim, podseća da nije trebalo da bude tako, jer su nakon početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, mnoge velike kompanije napustile Rusiju, a EU i SAD su u koordinaciji uvele nekoliko paketa sankcija, sa ciljem da utiču na rusku ekonomiju i indirektno pomognu Ukrajincima.
Prema rečima Rase Juknevičijene, člana Evropskog parlamenta iz Litvanije, EU nema "efikasnu strukturu" za sprovođenje sankcija Rusiji zbog nedostatka iskustva u bloku.
"Unija 27 zemalja uvela je svoj 13. paket sankcija protiv Rusije prošlog meseca kako bi dodatno ograničila pristup Moskvi vojnim tehnologijama i sprečila zaobilaženje sankcija. Ali, zapadni lideri se plaše da kazne Putina, da slome Putinov režim i da pruže svu neophodnu podršku Ukrajini", rekla je Juknevičijene.
"Juronjuz" navodi da je izveštaj istraživača sa Kraljevskog koledža u Londonu otkrio je da je Rusija uspela da izbegne sankcije uvozeći zabranjene proizvode preko prijateljskih zemalja kao što su Gruzija, Belorusija i Kazahstan.
"Rusija je bila spremna"
Sjedinjene države i Evropska unija su 2022. godine uvele diplomatske, ekonomske i finansijske sankcije Rusiji. Iako lakše od sadašnjih, sankcije je Moskva ozbiljno shvatila kao upozorenje i znala je da slede oštrije mere.
Iz tog razloga Rusija je pripremila svoju ekonomiju za prelazak na ratne uslove, tj. ratnu ekonomiju. Nastavila je da konsoliduje svoja finansijska i energetska tržišta, okrećući se istočnim saveznicima kao što je Kina.
"Juronjuz" ukazuje da, iako je Rusija zaista izolovana od takozvanog Zapada, ona ipak ima mnogo moćnih saveznika drugde sa kojima održava dobre odnose, kao što je slučaj sa većinom njenih direktnih suseda, koji su nekada bili deo Sovjetskog Saveza. Zahvaljujući ovim partnerima, trgovina sa Evropom je i dalje moguća, ali uz izvesna prilagođavanja.
Uprkos sankcijama, Rusija ostaje jedan od najvećih svetskih izvoznika nafte i ima koristi od prošlogodišnje odluke Saudijske Arabije da smanji izvoz sirove nafte. Do tada, kraljevina je bila prvi svetski izvoznik nafte.
"Po sadašnjoj ceni, nešto više od 80 dolara za Brent, u ruski budžet se sliva dovoljno novca od poreza na naftu da finansira i vojni industrijski kompleks, socijalnu potrošnju i druge budžetske stavke sa deficitom manjim od 1 odsto BDP-a", objasnio je Kristofer Vifer, izvršni direktor u jednoj evroazijskoj konsultantskoj kući.
On je naglasio da je devalvacija rublje od 20 odsto u odnosu na američki dolar do koje je došlo prošle godine, zapravo za Rusiju povećala prihode od izvoza, pošto se izvoz nafte odnosi na američku valutu, bez obzira na valutu koja se koristi u transakciji.
Zadovoljstvo stanovništva Evropi "bode oči"
Ruska država, čiji je sistem upravljanja već decenijama čvrsto usidren u zemlji i omogućava izvesnu stabilnost, ubacuje ogromne količine novca u ruski finansijski sektor i ka stanovništvu.
"Juronjuz" sa žaljenjem konstatuje da "postoji podrška porodicama stotina hiljada regrutovanih Rusa, uključujući i porodice onih koji su poginuli u Ukrajini". Ističu i da je vojna mobilizacija jedan od faktora koji je doveo do sadašnjeg nedostatka radne snage, što znači da je posao lako naći i zadržati.
Plate su naglo porasle tokom prošle godine, a većina, uključujući one sa najnižim primanjima, dobila je povećanje od 20 odsto, zahvaljujući novcu koji je ubrizgala država.
"Ovo podstiče oporavak u potrošačkom sektoru i opšti osećaj stabilnosti i poverenja, s obzirom da ljudi imaju novca da troše", rekao je Kristofer Vifer.
"Juronjuz" konstatuje i da nestašice omiljenih proizvoda izazvane zapadnim sankcijama više nisu problem, pošto su ruski ekvivalenti zamenili popularne zapadne proizvode na policama.
