Ekonomija
RT Balkan istražuje: Koliko su Srbija i Evropska unija blizu sporazuma o litijumu
Potpredsednik Evropske komisije zadužen za zelenu agendu, međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič je izjavio da su pregovori o zvaničnom trgovinskom partnerstvu za snabdevanje Evropske unije kritičnim sirovinama iz Srbije u završnoj fazi
Projekat kompanije "Rio Tinto" u dolini Jadra od kojeg je Srbija navodno odustala pre dve godine, ponovo je jedna od glavnih tema, a čini se da je njegovo obustavljanje pod pritiskom protesta javnosti zbog potencijalne štete po životnu sredinu, bilo samo privid, dok se ispod površine pripremao teren za kopanje litijuma. Da od njega nije odustala ni EU, postalo je jasnije još krajem prošle godine, kada je Evropska komisija sa Srbijom potpisala pismo o namerama o strateškom partnerstvu u oblasti baterija za električna vozila i kritičnih sirovina, uključujući litijum.
Premijerka Ana Brnabić je u početkom godine izjavila da projekat nije zaustavljen zato što je bio loš i da je samo stavljen "na pauzu", kao i da će o njegovoj sudbini odlučivati buduća vlada. Kompletiranje novog tima ministara u Nemanjinoj 11, očigledno je bio signal za EU da ponovo aktuelizuje priču o litijumu.
Potpredsednik Evropske komisije zadužen za zelenu agendu, međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič, ponovo je pre nekoliko dana "bacio bombu" svojom izjavom za "Euronjuz" da su pregovori o zvaničnom trgovinskom partnerstvu za snabdevanje Evropske unije kritičnim sirovinama iz Srbije u završnoj fazi. Kako je naveo, trenutno su razgovori sa Vladom Srbije usmereni na izdvajanje, preradu, prečišćavanje i upotrebu litijuma.
Zašto je Evropi važan litijum
Litijum je jedna od 34 kritične sirovine koje je EU navela u skladu sa Zakonom o kritičnim sirovinama i ključna komponenta u nastojanju EU da odbaci fosilna goriva i pređe na čistu energiju. Očekuje se da će doći do povećanja potražnje za tim mineralom zbog sve veće proizvodnje baterija potrebnih za električna vozila i sisteme za skladištenje energije. Evropa želi da sama pokriva što veći deo svojih potrebe za litijumom, ali ne planira da ga kopa u svom "dvorištu", već da ga uvozi iz Srbije.
Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), koji je nedavno usvojio Savet EU, evropskoj industriji bi trebalo da omogući da pokrije 10 odsto iskopavanja, 40 odsto prerade i 15 odsto recikliranja ključnih minerala do 2030. godine. Novi zakon identifikuje 34 kritična i 17 strateških materijala koji su ključni za zelenu tranziciju. Litijum je jedan od nekoliko veoma značajnih kritičnih sirovina. Međunarodna agencija za energiju procenjuje da će potražnja za litijumom porasti na globalnom nivou 42 puta do 2040, u odnosu na prošlu godinu.
Pismo o namerama sa EU dopunjava postojeće posredne dokaze o nameri Vlade Srbije da nastavi sa realizacijom projekta "Jadar". U septembru prošle godine je inače potpisan i ugovor sa slovačkom kompanijom "Inobat", partnerom "Rio Tinta", o izgradnji fabrike baterija u Ćupriji.
Za opozicione stranke i ekološke aktiviste to je jasan znak da Vlada Srbije želi da nastavi sa projektom. Oni traže da se zakonom trajno zabrani iskopavanje litijuma u Srbiji.
Partnerstvo nije tajna, ali nema detalja
U Ministarstvu rudarstva i energetike za RT Balkan kažu da partnerstvo nije nikakva tajna i podsećaju da je ono potpisano prošlog septembra u Njujorku u okviru Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, o čemu je javnost još tada obavestio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Navode i da je tadašnji šef diplomatije Ivica Dačić sa potpredsednikom Evropske komisije Marošom Ševčovičem potpisao dokument koji bi ubrzao pridruživanje Srbije EU, a koji se odnosi se na oblasti upravljanja sirovinama, energetike, rudarstva, kao i o razvoju novih tehnologija neophodnih za dalji održivi privredni rast i zaštitu životne sredine.
Oni podsećaju da je potpisano je i Pismo o namerama između Republike Srbije i Evropske unije. Ipak, ne kažu šta ovo partnerstvo zapravo znači i da li podrazumeva nastavak projekta "Rio Tinta".
Na zvaničnom sajtu Evropske komisije se može videti da pismo o namerama načelno predviđa da obe strane sarađuju u pogledu integracije lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama, posebno u pogledu industrije električnih vozila, na približavanju politike i regulatornog okvira Srbije propisima EU, uključujući ekološke i socijalne kriterijumi, na istraživanju i inovacijama, investicijama i prekvalifikaciji i usavršavanju radne snage.
Predviđeno je i formiranje radne grupe za razvoj strateškog partnerstva kroz memorandum o razumevanju i mapu puta, koju će činiti visoki zvaničnici i stručnjaci iz EU i Srbije. Navodi se i da će "strateško partnerstvo biti koherentno sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i da će doprineti nastojanjima Srbije da se pridruži EU".
"Rio Tinto": Razgovaramo sa svim zainteresovanim stranama
Iz kompanije "Rio Tinto" za RT Balkan kažu da veruju da projekat "Jadar" može i da mora biti realizovan u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine, ali da je odluka o budućnosti projekta "Jadar" isključivo u nadležnosti Vlade Republike Srbije.
"Trenutno smo fokusirani na dijalog sa svim zainteresovanim stranama. O projektu 'Jadar', u proteklih nekoliko godina, u javnosti je plasiran veliki broj dezinformacija. Naš fokus je da građanima Srbije ponudimo tačne, proverene i naučno dokazane činjenice o projektu.
Oni ponavljaju svoje tvrdnje da je projekat "Jadar" jedan od najperspektivnijih i najbolje istraženih ležišta litijuma u Evropi i tvrde da ima potencijal da Srbiju svrsta među države koje će na svetskom nivou odigrati ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena.
"Ukoliko se realizuje, Projekat 'Jadar' bi bio primer najsavremenijeg podzemnog rudnika u ovom delu Evrope, a postrojenje bi imalo kapacitet za proizvodnju 58.000 tona litijum-karbonata godišnje, što je dovoljno za izradu baterija za milion vozila godišnje. Sa ulaganjem od 2,55 milijardi evra, na osnovu podataka iz 2021. godine, ovo bi bila i najveća grinfild investicija u istoriji Srbije, od koje bi opština Loznica duplirala svoj budžet sa 25 miliona evra po osnovu poreza i taksi, a procenjuje se da bi država Srbija prihodovala više od 180 miliona evra godišnje od poreza i rudne rente, što je oko jedan odsto prihoda državnog budžeta Srbije", kažu za RT Balkan u kompaniji "Rio Tinto".
Velika je verovatnoća da će rudarski projekat na kraju biti realizovan, s obzirom na podršku koju ima od vlade i Evropske unije, ali i na interese kompanije "Rio Tinto". I interes Evrope je jasan, jer bi takođe mogla imati koristi od razvoja rudnika "Jadar", koji bi omogućio snabdevanje ovim značajnim resursom u vreme rastućih geopolitičkih tenzija, ali bi mogao biti i odstupnica od uvoza iz Kine. Svim ovim interesima suprotstavljen je uticaj na životnu sredinu, koji bi projekat mogao da ima, a na koji ukazuju građani i ekološki aktivisti.
