Kako britanski kritičar vidi kultni film Aleksandra Petrovića: Priče o užasima Drugog svetskog rata

Srpski reditelj Aleksandar Petrović bio je istaknuti član crnog talasa u bivšoj Jugoslaviji, a sada je njegov fascinantni i misteriozni antiratni triptih "Tri", iz 1965. godine, oživljen i predstavljen na izrazito samosvestan, gotovo pozorišni način, piše ugledni filmski kritičar "Gardijana" Piter Bredšo.

Reč je o nizu tri međusobno povezane priče iz Drugog svetskog rata, zasnovane na pričama srpskog autora Antonija Isakovića.

Miloš, koga tumači srpski glumac Velimir Bata Živojinović, student je koji će posle nacističke invazije na Jugoslaviju postati partizan, a zatim, na kraju rata, hladni, proračunati komunistički službenik državne bezbednosti.

U prvoj priči vidimo gomilu preplašenih civila 1941. koji čekaju neposrednu invaziju nacista. Vod vojnika se nervozno šetka unaokolo, nesigurni šta da rade, a neki još čekaju u vozu koji stoji, čekajući naređenje za pokret i sumorno se smeju grupi Cigana koji sviraju i okrutno teraju medveda koji igra. Red regruta, još uvek u civilu, čeka uputstva.

U ovoj fazi, Miloš je student i svedok je kada novinara ubijaju po naređenju nervoznog vojnika, jer se činilo da je špijun. Jedina osoba koja je mogla da progovori u njegovo ime, njegova žena, dolazi na lice mesta sa njihovim detetom, prekasno. "Zbog takvih kao što ste vi izgubili smo Kosovo 1389!" viče neko u masi, narodno sećanje na nacionalnu ogorčenost koja je ponovo oživljena tokom balkanskih ratova 1990-ih, navodi Bredšo.

U drugom delu prikazan je Miloš, sada naoružani partizan (bez metaka u lugeru), kako prestravljen trči po neprijateljskom terenu, a gone ga Nemci. On ide kroz močvaru prema Jadranu, očigledno da se pridruži svojoj jedinici. Susreće se sa drugim partizanom i oni zajedno trče, juri ih sadistički nemački avijatičar koji se igra sa njima, sejući metke levo-desno. Hrabri prijatelj će spasiti Milošev život tako što će odvratiti nemačke goniče od njega, i biće pogubljen na najsvirepiji mogući način.

Najzad, oko 1944. ponovo se pojavljuje Miloš; on više nije razbarušeni partizan, već oficir i funkcioner, uglađeno obučen sa kaputom preko ramena, dok razmišlja o svom izveštaju o grupi oficira Gestapoa koji su zarobljeni, zajedno sa ljubavnicom jednog. Zatvorenici stoje nemi na seoskom trgu i čekaju neizbežno pogubljenje, ali žena nastavlja da gleda u Milošev prozor kancelarije, hvatajući njegov pogled pre nego što ga on spusti. Želi li je Miloš? Može li joj on spasiti život?

Svaka od tri priče ukazuje na haos i užas rata; ništa ovde ne pokazuje stvarni vojni angažman ili ravnopravan susret vojski na bojnom polju – samo maltretiranje i strah i sudsko ubistvo. Šta se dešava u Miloševoj glavi? Da li je postao radikalizovan i brutalizovan svojim iskustvom nacističke brutalnosti, i sada ništa bolji od svojih mučitelja? Da li je iskustvo gledanja pogubljenja novinara izazvalo njegovu sopstvenu nemilosrdnost i sopstvenu glad za preživljavanjem? Ili je ovaj inteligentni mladi student uvek bio predodređen za vrsnu birokratsku karijeru?

"Tri" je, zaključuje Bredšo, "intrigantno strukturirana, hladno nepristrasna drama".