Kultura
Šta je danas deci Čika Jova Zmaj? Generacije su progovorile tepajući Zmajeve stihove
Srpski naraštaji su na pesmama Jovana Jovanovića učili da čitaju i u njima su se naučili ljubavi prema narodu, dobru i istini, a njegov fenomen ogleda se u tome što od 1858. do 2023. skoro svako dete u Srbiji zna bar nekoliko Čika Jovinih pesama napamet
Jovan Jovanović Zmaj je ispevao "najbolje dečje pesme u srpskoj književnosti gde su velike istine, ljudska i blagorodna čovečanska osećanja kazivana pristupačno, lepo i prosto". Ova ocena književnog kritičara Jovana Skerlića ("Istorije nove srpske književnosti", 1914) najbolje opisuje aktuelnost stvaralaštva Čika Jove Zmaja i danas, kada proslavljamo 190 godina od rođenja najvećeg srpskog pesnika za decu Jovana Jovanovića Zmaja (Novi Sad, 6. decembar 1833. – Sremska Kamenica, 14. 6. 1904).
"Na tim pesmama nekoliko naraštaja srpskih učili su se čitati, i u njima su se naučili ljubavi prema narodu, dobru i istini", istakao je Skerlić, a nobelovac Ivo Andrić je rekao da smo kroz njegovu poeziju "svi prošli i popili nešto od njene mudrosti i lepote", i da je njegova generacija iz "Pevanije" prvi put saznala za magiju rime i rimovanja.
Bivši predsednik Matice srpske Božidar Kovaček je pak istakao da su "sve generacije našeg veka progovorile tepajući Zmajeve stihove".
"I mada su kritičari i književni autoriteti različito ocenjivali njegovo delo, čak ga i potpuno osporavali, poput Bogdana Popovića, koji pesme za decu nije držao za ozbiljnu književnost, činjenica je da je Zmaja potvrdila sama kultura. Njegove pesme za decu istinski su fenomen pošto žive nesmanjenim intenzitetom u svim generacijama: naše roditelje učili su Zmajevim pesmama, oni nas a mi svoju decu, te u ovom trenutku neka nova deca u porodici, vrtiću i školi čitaju Zmaja", ističe za RT Balkan profesorka Književnosti za decu i mlade na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača Univerziteta u Beogradu dr Zorana Opačić.
Svaki glas o tome da je prevaziđen, da je samo poučan i previše eksplicitan, te da je njegov jezik ipak previše arhaičan za današnje naraštaje, demantuje upravo činjenica da od 1858, kada je objavio prvu pesmu "Gaša", do danas svako dete u Srbiji zna brojne Zmajeve stihove napamet – zato je Čika Jova lice, amblem, lična karta srpske književnosti za decu. Štaviše, kako je naslutio kritičar Ljubomir Nedić ("Iz novije srpske lirike", 1893), Zmajevi stihovi su u toj meri prisutni da će se "misliti da ih je uvek bilo".
"Zmaj je dobro znao da deca kroz igru spoznaju svet mnogo pre nego što su to ustanovili moderni psiholozi, pa je često pevao o igri imitacije, komedije, sa lutkama, životinjama, kolektivnim igrama. Razumeo je da će najbolje postići metu humorom, igranjem jezikom, stvaranjem neverovatnih snovidovnih slika, u čemu je ponekad na tragu onoga od čega kreću Luis Kerol, pa nadrealisti", istakla je profesorka Opačić.
I pored prevelike tuge za gubitkom rođene dece, Zmajevu poeziju nije prekrila tragika. Decu je voleo očinski, srdačno i toplo i samo tako je mogao napisati toliko istinitih i lepih pesama za njih i o njima.
"Niko decu nije voleo tako lepo i jednostavno kao Zmaj Jova", rekao je Duško Radović.
"Od dece je očekivao da izrastu u plemenite, časne, vredne i nezlobive ljude. Podsticao je svoje mlade čitaoce na empatiju, na brigu prema nejakima i obespravljenima, učio ljubavi a protiv mržnje i pakosti. Bilo mu je važno da mladi 'počuvaju svoj jezik', poznaju svoju tradiciju kako bi bili živi medijatori kulture i svoga roda i s brigom nastavili da je razvijaju", naglasila je Zorana Opačić.
Profesorka je podsetila da je stvaralaštvo Jovana Jovanovića mahom vezano za časopis "Neven" (prvi broj 1880), čiji je bio osnivač, urednik i najvredniji autor i to izuzetno moderan za tadašnje vreme.
"Čitanje je igra u koju dete treba da bude uvučeno, zaintrigirano odgonetanjem zagonetki i rebusa, domišljanjem odgovora na praznine u stihovima uz pomoć rime. Podsticao je mlade čitaoce na saradnju, komentarisao njihove radove, dopuštajući im da i sami uređuju deo lista. Razumevajući važnost vizuelnog, prvi je počeo da crta stripove, pesme kroz 'kaiševe' sličica, raznolike ilustracije, što sve pokazuje njegov inovativni i intermedijalni pristup književnom tekstu", istakla je dr Opačić.
A kako danas meriti značaj Čika Jove Zmaja za sva detinjstva?
"Lako, rekao bi Duško Radović: 'Pokušajmo da zamislimo našu istoriju, kulturu, literaturu, naše živote bez Zmaja. To koliko bi nam Zmaj u svemu nedostajao, prava je mera njegove veličine'", zaključila je za RT Balkan profesorka Opačić s Beogradskog univerziteta.
