Kultura
Srpska umetnica Ema Bregović izlaže u Kulturnom centru Srbije u Parizu
Umetnica naglašava da joj je uvek bilo bitno da ima izložbu u Parizu, jer je upravo to mesto - spoj njene duple kulture - spoj Zapada i Balkana
Umetnica Ema Bregović će u Parizu u Kulturnom centru Srbije od 15. do 30. maja imati samostalnu izložbu a za čiji naziv je iskoristila kompleksan francuski izraz "Jeu de main, jeu de vilain" (Igrčka plačka), kao i njeno stvaralaštvo pokazuje svojevrsnu igru značenja.
"Jeu de main, jeu de vilain" je izraz nalik našem "igračka - plačka". Najčešće ga upućuju deci, upozorava i na potencijalne posledice igranja, navela je Bregović za Tanjug koja u igri značenja identifikuje svoje duboko promišljenje radove protkane specifičnim senzibilitetom, a koji upravo sadrže duple obrasce i duplo značenje.
"Kad se previše strastveno igramo kad smo deca, može doći do suza a kad to čine odrasli dobijamo suptilne, subverzivne konotacije", navela je Bregović koja inspiraciju crpi iz ličnog francuskog iskustva intimno povezanog sa bivšom Jugoslavijom, kao i iz društveno-političkih tenzija i aktuelnog konteksta.
Ona podseća da je umetnički put započela u Ateljeu Sevr u Parizu, nakon čega je završila i osnovne i master studije na Likovnoj akademiji u Nantu.
Naglašava da joj je uvek bilo bitno da ima izložbu u Parizu, jer je upravo to mesto - spoj njene duple kulture - spoj Zapada i Balkana.
"Uvek mi je bilo interesantno kako ta dva sveta mogu da se artikulišu", rekla je ona i dodala da je vrlo uzbuđena zato što će publici u gradu u kojem je rođena prvi put pokazati dijapazon od skoro deset godina stvaralaštva.
Dodala je da je deo radova koji će biti u Kulturnom centru Srbije u Parizu bio izložen u Beogradu i naglasila da joj je važno da publika ima osećaj za njen rad i to što je dotiče.
"U Pariz dolazim i sa novim monumentalnim radom koji će se uklopiti u čitav koncept na kojem radim već nekoliko godina", rekla je Bregovićeva i istakla da je izložba u Parizu potpuno novi stepen u njenoj karijeri.
Naglašava da je izrazito interesuju dihotomije u našem identitetu - to, kako jedna kultura utiče na drugu i kako se u stvari ti simboli, arhetipovi menjaju.
Bregovićeva, koja je pravi primer savremene evropske umetnice, se ne ustručava izazovnih tema. Igrajući se sa simboličnim konotacijama čuvenih arhetipova, kaže da za skulpture velikog formata koristi iznenađujuće različite materijale kao što su aluminijum, ugalj, beton, pero, čelik kojim razbija tradicionalne forme.
Među univerzalnim predmetima sa potpuno jasnim značenjem koji joj je bio inspiracija navodi babuške.
"Ako su babuške uvek šarene i vesele i slatke, one su to što poznajemo, a ako se promeni samo jedan element, dobijamo totalno novi dijapazon simbolike i značenja", rekla je Bregovićeva i naglasila da joj je vrlo interesantno upravo to kako jedan jedini izmenjeni element preokrene u potpunosti čitav smisao nekog arhetipa.
Naglasila je da se nekada ta simbolička ili metaforička zamka, krije i u materijalima.
Simboli inspiracije
Pored babuške, kako podseća, među univerzalnim simbolima je i kolevka koja, samo ako je kao njena napravljena od bodljikave žice, dobija na višeznačnosti i mogućnosti kompleksnog tumačenja.
"Ono sto me zanima su arhetipovi koji zapravo grade jednu kulturu ili se kultura artikuliše oko tog arhetipa. Sam način na koji možemo da menjamo neke elemente u tom arhetipu može da utiče na način na koji se zapravo menja čitava simbolika", rekla je umetnica koja se ne ustručava da se uhvati u koštac s izazovnim temama.
Poručuje da ne bi trebalo da se plašimo tih manipulacija i kontroverznih ili teških tema kao što su identitet, religija, politika.
Podseća da je tokom poslednjih deset godina realizovala mnoge skulptorske radove i izlagala na grupnim i samostalnim izložbama u Istanbulu, Cirihu, Beogradu i Kragujevcu a ona na koju je dodatno ponosna, između ostalog, je ta kada je bila najmlađi umetnik koji je izlagao u Umetničkoj galeriji Narodnog Muzeja.
Kako kaže to preplitanje dve kulture koje je prožima je veliko bogatstvo.
"Moja generacija, verovatno i ova post-jugoslovenska raja, pate od toga da nemaju neki od fiksnih identiteta. Ti identiteti su fluktuirajući, a ja sam nekako pronašla svoju slobodu u svemu tome. Dakle, ja sam neki slobodni atom koji je malo tamo i malo ovamo i nigde istovremeno, što je nešto što je dosta hranilo i moje inspiracije i te simbole, jer simboli nisu isti na zapadu i kod nas, ali na neki način čini mi se da možemo da nađemo zajedničke prostore za razgovor kroz dijalog, kroz umetnost", navela je ova umetnica koja živi i radi na relaciji Beograd-Pariz.
