Magazin
Ove činjenice o samovaru, najpoznatijem ruskom čajniku, sigurno niste znali
Prvi put se samovar u ruskoj istoriji spomenuo pre skoro tri veka. Tokom svog životnog veka ovaj prepoznatljivi čajnik uspeo je da očara i seljake i članove carske porodice, padne u zaborav i ponovo se vrati na trpezu u punom sjaju, dostigne na aukciji vrednost preko 300.000 evra i zasluži nekoliko spomenika širom Rusije.
Istorija samovara seže duboko u prošlost, a tačnije u 1740. godinu, kada je u fabrici Demidovih u gradu Suksun na Uralu napravljena prva "mašina za grejanje vode". Od tada se ovaj uređaj postepeno usavršavao u različitim fabrikama širom zemlje, a njegova masovna proizvodnja počela krajem 18. veka. Osnovna funkcija samovara bila je da zagreva vodu za pripremu čaja, budući da je ova tradicija od davnina utkana u rusku kulturu, ali je on mnogo više od običnog "čajnika".
U samovar su se ranije ubacivale i šišarke, a neki tu tradiciju poštuju i danas
Prvi samovari su izgledali poprilično neugledno: izrađivali su se od bakra, koji nije bio toliko sjajan, a izgled je kvarila ogromna cev na samom vrhu, iz koje je izlazio dim. Za zagrevanje vode u samovaru Rusi su obično koristili ugalj, užarene komade drveta ili šišarke, koje su čaju pružale specifičan miris četinara. Ova tradicija se i danas sačuvala u pojedinim delovima Rusije, samo što se one sada dodaju tik pred ključanje vode.
U obliku puške, kruške i životinja: Postoji nekoliko desetina vrsta samovara
Postoji nekoliko desetina vrsta samovara, koji se najčešće razlikuju po ručkama, slavini i samom "telu". Najpoznatiji su svakako oni u obliku tegle, ali se vrlo često mogu sresti oni u obliku vinske čaše, koji su uži pri dnu, a širi na vrhu, kao i samovari u obliku jajeta. Ima i "egzotičnijih" modela - u obliku puške, kruške, valjenki, pa čak i različitih životinja. Na put su se obično nosili i četvrtasti samovari, kojima su se skidale "nogice" i slavina, zahvaljujući čemu su bili praktični za nošenje.
Samovar se obavezno polira, a evo šta mu daje najviše sjaja
Samovar je najlepši kada je ispoliran toliko da se u njemu možete ogledati. Ranije su se za poliranje koristila fina abrazivna sredstva poput mokrog peska ili pepela, ali je najinteresantnije to što je najbolje rezultate zapravo davala mrvljena cigla. Inače, poliranje nije nimalo jednostavan proces - on zahteva mnogo vremena, strpljenja i truda. Zato se ovo obično radilo samo pred velike praznike, kada se očekivao dolazak velikog broja gostiju.
Najmanji samovar se zove "Egoista", a i onaj nešto veći ima poseban naziv
Standardna zapremina samovara varira između 3 i 8 litara. Naravno, postoje i mnogo manji modeli, ali se oni sreću ređe, jer su zahtevniji za izradu i samim tim drastično skuplji. Najmanji samovar, koji je predviđen samo za jednu šoljicu čaja, u narodu se naziva "egoista": upravo su se ovi modeli darivali deci cara Nikolaja II kako bi mogli da uživaju u tradicionalnom ispijanju čaja u miru. Nešto veći samovar, za dvoje, se naziva "tet-a-tet", što na francuskom jeziku znači "u četiri oka".
Najveći samovar može da napoji preko 2.000 ljudi
Sa druge strane, zvanični ruski, a i svetski rekorder u kategoriji najvećih funkcionalnih samovara je primerak zapremine 555 litara, a pošto zagreje vodu, od nje se može napraviti čak 2.220 šolja čaja. Visina ovog giganta izrađenog od nerđajućeg čelika je neverovatnih dva i po metra, a od kada je napravljen pre tačno 10 godina, ni jedan nije uspeo da mu "stane na crtu".
Najskuplji samovar ikada prodat je za neverovatnih 326.000 evra
Iako se samovar ne smatra predmetom raskoši, niti statusnim simbolom, neki primerci to zaista jesu. Najskuplji samovar ikada prodat je na Sotbis aukciji pre tačno 20 godina, a njegova vrednost je na licitaciji dostigla vrtoglavih 274.400 funti, odnosno 326.000 evra. Ko je bio kupac ovog jedinstvenog modela koji je izradio poznati juvelir Karl Faberže, nikada se nije saznalo, ali je poznato da se taj lepotan nakon aukcije vratio u svoju domovinu - Rusiju.
Samovar je pravi simbol Rusije, a njegovi spomenici krase nekoliko gradova
Spomenici samovaru danas postoje u nekoliko ruskih gradova. Prvi je podignut u rodnom gradu ovog "čajnika" - Suksunu, dok je par godina kasnije sličan napravljen i u Tuli. Jedan se nalazi i u gradu Elabug, jedan u Kunguru, koji se u 19. veku smatrao prestonicom čaja, a ima ih i u Nižnjem Novgorodu i u predgrađu Moskve. Svaki od spomenika je drugačiji, ali svi imaju isti cilj - da se nikada ne zaboravi da je u rusku kulturu utkana viševekovna tradicija ispijanja čaja iz samovara.
