Magazin
Kiseli kupus superhrana: Leči nesanicu i poboljšava mentalno zdravlje
Verovatno naši preci nisu mnogo razmišljali o benefitima kiselog kupusa kada su u četvrtom veku pre nove ere ukiselili prvu glavicu kupusa, već je jedini cilj bio da se njegov rok trajanja produži koliko god je moguće. Ali, gle čuda, sve se lepo poklopilo, a mi smo dobili i namirnicu koje se ne kvari tako lako, a i koristi za zdravlje.
Sam proces kiseljenja, odnosno fermentacije predstavlja niz hemijskih reakcija koje se dešavaju zahvaljujući fermentima (proteinskim molekulima) u prisustvu bakterija ili kvasca, a kao rezultat dobija se alkohol, organske kiseline i ugljen dioksid.
Regularna konzumacija kiselog kupusa može doneti različite dobrobiti našem organizmu, budući da pospešuje razvoj dobrih bakterija u našim crevima, a obiluje i vitaminima C, K, B6, folatom, gvožđem, kalijumom, bakrom i manganom. Pored toga, kiseli kupus sadrži i flavonoide, koji imaju antioksidativna svojstva, kao i korisnu bakteriju Lactobacillus koja preko posebnih ćelijskih receptora dovodi do aktivacije pojačanog rada imunog sistema.
Kiseli kupus, omiljena zimska "poslastica" Srba ima mnogo benefita za naše zdravlje:
- Kiseli kupus je prirodni probiotik, a cvojim blagotvornim dejstvom na crevne bakterije i crevny flory poboljšava varenje
- Pomaže u eliminisanju grčeva, dijareje, opstipacije kao i osećaja nadutosti i "teškog" stomaka
- Pozitivno utiče na rad mozga, poboljšava pamćenje i kognitivne funkcije
- Smiruje nervni sistem i smanjuje aktivnost štitne žlezde, to ga čini izuzetno efikasnim lekom za nesanicu
- Pomaže crevnim enzimima da ne pretvaraju prekarcinogene u kancerogene ćelije, a neke studije preporučuju rasol kao alternativnu metodu prevencije raka dojke
- Poboljšava mentalno zdravlje
Po pitanju uticaja kiselog kupusa ne mentalno zdravlje javilo se najviše dilema - kako su povezani, na koji način utiče i da li je ovo samo još jedan mit ili je zaista tako. Na ova pitanja odgovorila je endokrinolog i profesor Moskovskog Državnog Univerziteta Lomonosov, Zuhra Pavlova: "Postoje brojna istraživanja koja su sproveli američki psiholozi, na osnovu kojih je otkrivena povezanost između disbalansa mikrobioma (svih mikroorganizama) u našim crevima i razvoja autizma. Upravo fermentisana hrana igra glavnu ulogu u normalizaciji crevne flore i stvaranju balansa mikrobioma, a samim tim ima direktan uticaj na zdravlje, kako fizičko, tako i psihičko."
