Razmišljanje u paradajzima, a ne u satima: Pomodoro tehnika rešenje za bolju produktivnost
Previše zadataka, a premalo koncentracije, ostajanje na poslu prekovremeno jer nismo završili prezentaciju u zadatom roku, to su samo neke od situacija sa kojima se svako od nas gotovo svakodnevno sreće. Uz pomoć Pomodoro tehnike, jedne od najpopularnijih među brojnim tehnikama, možemo kvalitetnije da planiramo radno vreme i budemo efikasniji.
Ova tehnika je dobila naziv po kuhinjskom tajmeru u obliku paradajza (na italijanskom "pomodoro"), koju je osmislio italijanski student Frančesko Kirilo, krajem osamdesetih godina prošlog veka, sa ciljem da poboljša koncentraciju i fokus na zadatak.
Spremajući ispit iz sociologije, Frančesko je imao poteškoća da se fokusira na učenje. Otišao je u kuhinju, uzeo tajmer, podesio vreme na dva minuta, i seo da uči. Uvideo je da mu je na taj način lakše da se fokusira, pa je malo po malo, povećavao vreme na tajmeru, čime je došao do idealnih 25 minuta, tokom kojih je bio najproduktivniji i nije gubio pažnju. Na svakih 25 minuta pravio je pauze od 2 do 5 minuta kako bi odmorio, i vraćao se da uči, a po isteku četiri uzastopna ciklusa, odnosno "pomodora", odmarao bi 30 minuta.
Savet za bolje planiranje dana:
Isplanirajte unapred vaše radne aktivnosti koristeći ovu tehniku, vodeći računa da tokom osmočasovnog radnog vremena nemate više od 16 pomodora. Ukoliko broj ipak premaši 16, aktivnost sa najnižim prioritetom prebacite u drugi dan.
Kreiranje kutka za rad
Prostor u kome radimo direktno utiče na našu produktivnost, pa je za njeno poboljšanje potrebno prilagoditi ga našim potrebama, ali i ukloniti sve ometače pažnje, poput mobilnih telefona, televizora i slično. Ukoliko je prostor za rad kod kuće, preporuka je da se oformi radni prostor kao celina, i pozicionira tako da bude osvetljen prirodnom svetlošću.
Fizička aktivnost
Uključivanjem fizičke aktivnosti u svoju dnevnu rutinu, bilo da je u pitanju šetnja ili trening, smanjuje se krvni pritisak i nivo stresa nakon napornog dana i poboljšava raspoloženje. Naučno je dokazano da fizička aktivnost dovodi do poboljšanja fizičkog i mentalnog zdravlja i smanjuje mogućnost razvoja depresije ili anksioznosti.
