Bajkovita kuća ili "Kuća sa krokodilima" na obali reke Moskve

Balkoni sa zmajevima i cvetne majolike na kojima su predstavljeni medvedi, slovenski bog sunca Jarilo, božanstva Veles i Perun, zmije, bikovi, ribe, kao i Ptica Proročica (poznati staroruski lik), samo su neki od zanimljivih elemenata ove neobične kuće koja se nalazi se na uglu Sojmonovskog prolaza i Prečistenskog keja koja zauzima čitav jedan kvart. Njena glavna fasada gleda na reku Moskvu, a sa prozora se pruža pogled na Hram Hrista Spasitelja i Kremlj. Ono što ovu kuću izdvaja od ostalih jeste spoj raznih elemenata moderne: asimetrično raspoređeni prozori i terase, kule na njenom krovu i bogata dekoracija sa staroruskim motivima koji su uklopljeni sa elementima severnog modernizma. Zbog svog upečatljivog izgleda, kuće koja izgleda kao kuće u bajkama, dobila je i nadimak Bajkovita kuća. 

Na krovu Bajkovite kuće nalazi se i zlatna rešetka sa lavovima, dok je nad zelenom kulom bio postavljen zlatni petao. Na početku, ova kuća se zvala kuća Percove (a ne Percova), budući da je njena vlasnica bila supruga poznatog ruskog građevinskog inženjera Petra Nikolajeviča, Zinaida Aleksejevna Percova - kasnije tokom istorije zbog svog bajkovitog izgleda, u narodu je postala poznata i kao Bajkovita kuća. Po staroj ruskoj tradiciji, zbog ekonomske bezbednosti, nekretnine su se uvek registrovale na suprugu, a ovde je i dodatni razlog bio i neizvestan i rizičan za to vreme posao kojim se bavio Percov, pa se kuća vodila na suprugu, te je zato po njoj i nosila ime.

Bajkovita kuća - dom mnogih istorijskih ličnosti

Sve je jedinstveno u ovom remek-delu: autori, vlasnici, zakupci i, naravno, sama arhitektura. Možete satima da se divite visokim uskim krovovima i majolici ove neverovatne zgrade. Od malih nogu, Percov je voleo slikarstvo, a s obzirom da je imao i delikatan umetnički ukus, odlučio je da svoju ljubavlj prema ruskoj umetnosti otelotvori u okviru projekta svoje kuće a finansijske mogućnosti su mu to i dozvoljavale. Kao osnova, uzeta je skica umetnika-arhitekate Sergeja Maljutina, koju je Percov izabrao iz niza različitih opcija. Sergej Maljutin, poznat je u narodu a i širom sveta kao "dizajner" najpopularnijeg ruskog suvenira, babuške, odnosno veruje se da je prvu babušku upravo on oslikao. Kasnije je i sam bio stanar ove neverovatne kuće, a život u njoj iskoristio kao inspiraciju za svoja umetnička dela. Nažalost, tokom poplava 1908. godine, njegov stan je poplavljen, a većina umetnina, između ostalog i popularna slika "Kulikovo polje", bile su uništene.

O sudbini Bajkovite kuće pisala je u svojim memoarima mlađa ćerka Percovih, Zinaida: jedan od stanara bio je i poznati čudak tog vremena, Pozdnjakov, koji je u svom četvorosobnom stanu od najveće sobe napravio potpuno crno kupatilo u čijem se centru nalazila crna mermerna kada, dok su okolo bili narandžasti fenjeri i ogromna ogledala. Kasnije, u taj se stan uselio čuveni sovjetski državnik i jedan od vođa Oktobarske revolucije, Lav Davidovič Trocki.

"Slepi miš" - pozorište i kabare za umetnike

Porodica Percovih zauzimala je tri od ukupno pet spratova ove kuće – ostatak prostora bio je podeljen na stanove koje su izdavali, dok je prostor na mansardi bio predviđen za umetnike. U podrumu kuće od 1908. do 1912. godine nalazio se umetničko pozorište-kabare "Slepi miš" koji su za svoje potrebe otvorili umetnici Moskovskog umetničkog pozorišta. Ovaj naziv kabare nije dobio slučajno: kada su se prvi put spuštali u podrum, vlasnici su se susreli upravo sa ovom životinjom. Predstave "Slepog miša" odlikovala je za to vreme neverovatna sloboda izražavanja i humoristički, parodijski karakter. Jedini uslov koji je važio za sve u pozorištu-kabareu bio je da niko ne sme da se ljuti.