Zašto su kruzeri podložni izbijanju zaraza

Kruzer se često doživljava kao privremeni grad na moru, gde mnogi ljudi danima dele isti prostor - brod ima restorane, pozorišta, liftove, kabine, kuhinje, vodovodne sisteme i zatvorene prostore za okupljanje. To je praktično, ali znači i da, kada se infekcija pojavi, može da se širi na načine koje je teško zaustaviti.

Poznat je primer izbijanja zaraze na jednom brodu gde je tokom epidemije kovida 2020. godine, 619 putnika i članova posade bilo je pozitivno. Istraživanja su pokazala da su uslovi na brodu olakšali širenje virusa - mere poput izolacije i karantina sprečile su još veći broj slučajeva, ali je utvrđeno da bi ranija reakcija dodatno ograničila epidemiju.

Norovirus, odnosno stomačni virus je infekcija koja se najčešće povezuje sa kruzerima.

U analizi više studija zabeleženo je 127 izbijanja norovirusa na kruzerima, često povezanih sa kontaminiranom hranom, površinama i kontaktom među ljudima. Noviji izveštaj pokazuje da se norovirus na brodu može izuzetno brzo širiti sa osobe na osobu. 

Veliku ulogu ima i način posluživanja hrane. Švedski sto, zajednički pribor i mnogi ljudi koji dodiruju iste površine olakšavaju širenje infekcija. Ako je neko zaražen, a još nema simptome, može da kontaminira hranu ili površine pre nego što shvati da je bolestan.

Dizajn broda dodatno doprinosi problemu. Ljudi borave u trpezarijama, barovima, liftovima, hodnicima, pozorištima i spa centrima. Takođe, posada živi i radi u istom okruženju, često u zajedničkom smeštaju, pa se bolest može prenositi između putnika i članova posade.

Ventilacija je takođe ključna. Iako kruzeri nisu potpuno zatvoreni sistemi, veliki deo vremena provodi se u zatvorenim prostorima. Istraživanja pokazuju da se bolesti lakše šire u skučenim, zatvorenim prostorima kao što su kabine, restorani i sale za zabavu, ako ventilacija nije dovoljno dobra. Svež vazduh, filteri i sistemi za prečišćavanje vazduha igraju važnu ulogu u zaštiti putnika.

Legionarska bolest, ozbiljna plućna infekcija, predstavlja drugačiji rizik. Ne prenosi se direktno sa osobe na osobu, već udisanjem sitnih kapljica iz kontaminirane vode, đakuzija ili tuševa. Jedno poznato izbijanje bilo je povezano sa SPA bazenom, a izveštaji ukazuju i na druge slučajeve povezane sa vodovodnim sistemima brodova.

Starost takođe igra ulogu

Krstarenja su posebno popularna među starijima, koji češće imaju hronične bolesti, pa infekcije mogu biti težeg toka. Stomačni virus može dovesti do dehidratacije, a respiratorne infekcije do upale pluća ili bolničkog lečenja.

Kruzeri imaju medicinske službe, ali one su ograničene u poređenju sa bolnicama na kopnu. Namena im je prva pomoć i kratkoročno lečenje, a ne upravljanje velikim epidemijama. Zato su rano prijavljivanje simptoma, izolacija i dobra higijena ključni. Kada se infekcija jednom pojavi na brodu, teško ju je zaustaviti.

I druge infekcije, poput gripa, šire se u istim uslovima. Norovirus se širi preko hrane i površina, kovid i grip kroz vazduh i gužvu, dok legionela napada preko vodenih sistema.

Hantavirus je redak na brodovima, ali nedavni slučajevi na brodu pokazuju da se infekcije u skučenim uslovima lakše šire.

Kako smanjiti rizik

Najbolja zaštita počinje pre ukrcavanja. Važno je proveriti da li kompanija ima jasne protokole za prijavu bolesti, čišćenje i izolaciju. Poželjno je da vakcinacija bude ažurna, a stariji, trudnice i hronični bolesnici treba da se konsultuju sa lekarom pre putovanja.

Takođe, proverite da li osiguranje pokriva zdravstvene probleme tokom putovanja. Na brodu je najvažnije redovno pranje ruku sapunom i vodom. Dezinfekciona sredstva pomažu, ali nisu zamena. Ako se pojave simptomi, najbolje je izbegavati gužvu i odmah ih prijaviti, umesto da se ignorišu. Iako su mere higijene danas bolje nego ranije, osnovni problem ostaje isti - veliki broj ljudi deli isti prostor, vazduh, hranu i vodu, piše Science alert.