Zašto deca danas kasnije počinju da govore? Ruski psiholog objašnjava šta se promenilo

Pre tridesetak godina smatralo se normalnim da dete prve reči izgovara oko jedne i po godine, dok se od dvogodišnjaka očekivalo da već formira kratke rečenice i odgovara na pitanja odraslih. Danas, međutim, mnogi roditelji kažu da deca progovaraju tek pred treću godinu, a neka imaju ozbiljne poteškoće sa govorom i kasnije.

Sve je više dokaza da prekomerna upotreba gadžeta u ranom detinjstvu može da utiče na razvoj govora, pažnje i emocionalne povezanosti deteta sa okruženjem. Ipak, stručnjaci upozoravaju da odgovor nije jednostavan i da kašnjenje u razvoju govora ne treba automatski povezivati samo sa tehnologijom. 

"U stvari, ne postoje pouzdane statistike koje potvrđuju da je došlo do kašnjenja u razvoju govora ili motorike kod dece u poslednje dve decenije. Međutim, postoji trend povezan sa nekoliko faktora, a glavna je upotreba digitalnih uređaja, koji se prerano pojavljuju u životu deteta," kaže psiholog i dečiji neurolog Irina Šibajeva.

Kada je vreme za reakciju

Prema rečima stručnjaka, postoje okvirne razvojne faze koje roditeljima mogu da pomognu da procene da li je potrebna konsultacija sa stručnjakom. Do druge godine dete bi trebalo da ima rečnik od oko 50 reči i da može da izgovara jednostavne pojmove, a do treće godine očekuje se formiranje kratkih i jednostavnih rečenica.

Ako dete veoma malo govori ili uopšte ne govori, to može biti znak ozbiljnijih problema u kognitivnom i mentalnom razvoju, zbog čega je važno na vreme potražiti stručnu pomoć.

Da li su elektronski uređaji zaista problem

Poslednjih godina sve više se govori o tome da rana i prekomerna upotreba telefona, tableta i gledanje crtanih filmova može da uspori razvoj govora kod dece. Razlog je, kako objašnjavaju stručnjaci, to što ekran ne može da zameni živu komunikaciju.

"Brojne studije daju različite rezultate, ali je zaključak uglavnom isti: Umereno gledanje kvalitetnog sadržaja nije štetno, dok prekomerna i nekontrolisana upotreba jeste. Razvoj deteta odvija se kroz živ kontakt sa odraslom osobom - kroz emocije, pogled, reakcije i taktilni kontakt. Digitalni uređaj to ne može da zameni", objašnjava Irina Šibajeva.

Ona dodaje da edukativni programi i crtani filmovi mogu biti korisni ako se koriste ograničeno i uz prisustvo odrasle osobe, ali problem nastaje kada ekran postane glavni oblik zabave i komunikacije.

Zašto je kontakt licem u lice važan

Stručnjaci ističu da dete tokom razgovora sa roditeljima ne uči samo reči, već i izraze lica, pokrete usana, intonaciju i emocionalne reakcije. Upravo to pomaže razvoju govora i emocionalne povezanosti. Postoje istraživanja koja pokazuju da pogled i lice roditelja pomažu deci da lakše artikulišu reči i razvijaju komunikaciju. Ako je roditelj stalno usmeren na telefon ili druge aktivnosti, ta povezanost izostaje.

"Dete se tada oseća ignorisano i teško uspostavlja emocionalnu vezu sa roditeljima. Upravo interakcija, zajednička igra i razgovor stimulišu razvoj govora i mentalni razvoj deteta", navodi Šibajeva. Ona posebno naglašava da čak i kratke zajedničke aktivnosti uz digitalne uređaje mogu biti korisne ako roditelj aktivno učestvuje i komunicira sa detetom.

Tehnologija nije uvek glavni uzrok

Psiholog upozorava i da kašnjenje u govoru ne mora uvek biti povezano sa telefonima, tabletima ili nedostatkom komunikacije. "Ponekad je kašnjenje u govoru simptom alalije, poremećaja iz autističnog spektra, genetskih faktora, gubitka sluha i drugih problema. Važno je obratiti pažnju ako dete ne reaguje na govor, ako je govor nejasan ili ako dolazi do regresije", ističe ona.

Stručnjaci savetuju da deca mlađa od 12 godina ne koriste uređaje bez nadzora odraslih i da vreme provedeno pred ekranom bude ograničeno, posebno u najranijem uzrastu, prenosi "Komsomoljska pravda".