Pronađena veza između maratonaca i raka debelog creva - evo šta kažu naučnici

Reč je o maloj studiji koja je obuhvatila trkače na duže staze, a podatke su analizirali stručnjaci koji su našli potencijalnu vezu između ekstremnog trčanja i promena na sluzokoži creva.

U okviru studije praćeno je 94 trkača starosti od 35 do 50 godina, koji su bili iskusni trkači i istrčali najmanje pet maratona ili dva ultramaratona. Kolonoskopijom je utvrđeno da je skoro polovina ispitanika imala polipe na debelom crevu, dok je oko 15 odsto imalo napredne adenome, koji se smatraju značajnijim faktorom rizika za razvoj raka.

Stopa adenoma, naročito uznapredovalih polipa, bila je značajno viša u ispitivanoj grupi nego što se obično viđa na skrining kolonoskopijama kod ljudi u kasnim četrdesetim godinama, gde se istorijski kreće od oko 1,2 do 6 odsto, pokazala je studija.

Ono što je ključno jeste da studija nije imala kontrolnu grupu netrkača, pa ostaje nejasno da li su rezultati posledica samog ekstremnog trčanja ili činjenice da je u uzorak slučajno ušla grupa sa većim osnovnim rizikom.

Naučnici ističu da, iako studije ne pokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu, rezultate ne treba zanemariti, jer mogu biti dragocen znak upozorenja. 

Moguća objašnjenja 

Istraživači razmatraju nekoliko teorija. Jedna od njih je da tokom dugotrajnog napora telo preusmerava krv iz digestivnog sistema, iz creva, u mišiće koji rade, posebno u noge. Ćelije u crevima, uskraćene za krv i kiseonik, mogu odumirati, dok crevna sluznica može postati propusna.

Obično slede upala i iritacija crijeva. Mnogi maratonci i ultramaratonci prijavljuju mučninu, povraćanje, grčeve, dijareju ili rektalno krvarenje, navodi se u studiji. Tokom kasnijeg oporavka tkiva, ćelije u crevima mogu početi da se razmnožavaju veoma brzo i agresivno, povećavajući šanse za mutacije i, kasnije, moguće polipe i rak.

Ponavljani fizički stres, upalne reakcije i mikroskopska oštećenja teoretski bi mogli da stvore uslove za promene u tkivu, ali ovaj mehanizam za sada nije dokazan.

Deo naučne zajednice upozorava da je reč o preliminarnim rezultatima koji više otvaraju pitanja nego što daju odgovore. Posebno se naglašava da se ne sme stvarati pogrešan utisak da je trčanje štetno, jer brojne studije i dalje dosledno pokazuju da je fizička aktivnost jedan od najvažnijih faktora za opšte zdravlje i dugovečnost.

Jedan od učesnika istraživanja naveo je da su digestivne tegobe česte kod sportista izdržljivosti, uključujući grčeve i povremene probleme sa varenjem, ali kod njega nisu pronađene ozbiljne promene.

Stručnjaci naglašavaju da sportisti ne bi trebalo da paniče i prestanu sa zdravim navikama - ali ne smeju ni da ignorišu simptome poput upornog krvarenja ili dugotrajnih tegoba. Takvi znaci uvek zahtevaju medicinsku proveru i lečenje, bez obzira na nivo fizičke aktivnosti.

Istraživanje je trenutno u fazi hipoteze i planira se značajno proširenje koje će obuhvatiti oko 300 trkača, kao i kontrolnu grupu koja se ne bavi trčanjem. Buduće analize uključiće i faktore poput genetike, ishrane, mikrobioma creva i drugih oblika izdržljivosti, kako bi se utvrdilo da li je u pitanju specifičan efekat trčanja ili šireg spektra intenzivnog vežbanja, prenosi "Independent".